arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
garavice-stratiste.jpg

На Гаравицама данас парастос и комеморативни скуп

6. август 2016.

У Гаравицама, код Бихаћа, данас ће пригодним програмом бити одата пошта Србима, Јеврејима и Ромима које су убиле усташе у тадашњој Независној Држави Хрватској /НДХ/. У 11.00 часова биће одржан историјски час, а у 11.15 часова служен парастос за српске, јервејске и ромске жртве. У 12.15 часова планирано је обраћање званичника, а у 12.30 часова обилазак хумки, прислуивање свијећа и полагање вијенаца. Организациони одбор овогодишњег традиционалног помена гаравичким жртвама, позива грађане Бихаћа и бихаћког краја, као и народ сусједних општина Лике, Баније и Кордуна, представнике свих нивоа власти, вјерске службенике и медије, са основним циљем да након 75 година од почињеног злочина, одамо помен, како гаравичке жртве и заслужују са

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима. ФОТО: Пребиловци село на интернету.

У Пребиловцима почело обиљежавање 75 година од страдања Срба Херцеговине

6. август 2016.

Светом архијерејском литургијом у храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима поред Чапљине јутрос је почело обиљежавање 75 година од страдања Срба са подручја јужне Херцеговине. Уједно се обиљежава и година дана од изградње овог храма, који је посвећен мученицима пребиловачким и доњехерцеговачким. Свету архијерејску литургију предводи Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, уз саслужње бројног свештенства. Обиљежавању присуствује више стотина људи, међу којима је српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић. Пребиловци у општини Чапљина је село које је највише страдало у Другом свјетском рату у Европи. Његова светост патријарх српски Иринеј 8. августа прошле године је, уз саслужење бројних владика и свештенства, освештао Храм Васкрсења Христовог, који је саграђен у

Пребиловци, на дан освештања Храма васкрсења Христовог.

Најава: Дан Пребиловачки, 6. август 2016.

5. август 2016.

У периоду од 05 – 08. августа 2016. у Пребиловцима ће бити обиљежен Празник Светих Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика поводом: –  75 година од  страдања Срба из Пребиловаца и Доње Херцеговине у геноциду НДХ –  25 година од прве сахране жртава геноцида НДХ из јама Доње Херцеговине –  Прве годишњице Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима   Програм: 5. август 2016. -поклоничко путовање из Новог Сада и Београда за Пребиловце -Вечерња служба у Храму Васкрсења у Пребиловцима у 19:30 часова -Промоција  књиге Милана Бекана „Очи у очи“, амфитеатар Храма у Пребиловцима у  20:30 часова 6. август 2016. Света Архијерејска Литургија у Храму Васкрсења у Пребиловцима у 9:00 часова Послије подне обилазак

Нису заборављене жртве убијене у Бајића јамама код Костајнице

3. август 2016.

У понедељак, 01. августа 2016. послије подне унаточ лошем времену служен је парастос, на „Бајић јамама“, недалеко бивше циглане и жељезничке станице у Хрватској Костајници. Служио је протојереј-ставрофор, Далибор Танасић. На овом мјесту недалеко града, убијено је од 1941-1945. године око 2ооо лица, становника села са обе стране Уне. У ноћи 31.7.1941. убијена је прва група, 16 сељака из оближњих села Чукура и Пањана.Током слиједећег дана, 1.8.1941. стрељано је 3о становника Босанске Костајнице а потом и 23 лица из села општине Мајур и 16 из Утолице,  да би се након тога наставила готово стална погубљења. У вријеме трајања офанзиве на Козари 1942. године у привремени логор код Шумарије дотјерано је

Академик Василије Крестић Фото Н. Фифић

Шта хоће Вељко Ђурић Мишина?

3. август 2016.

Текстом „Чему замајавање јавности с пописом српских жртава“, који је објављен у Политици 28. јула, Ђурић жели да осујети рад на попису пострадалих Срба у двадесетом веку. Он признаје да је такав попис неопходно обавити, па да је и сам покушавао да оргaнизује рад на том послу, али да његов предлог „није наишао на интересовање у високим органима државне управе”. Сад, кад се тог посла прихватило Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку и када је Свети синод Српске православне цркве, препознавши племениту потребу таквог посла, одлучио да посредством својих парохија помогне Друштву у прикупљању имена пострадалих Срба, Ђурић је то оценио као „замајавање јавности”. Штавише,

Међународни дан сјећања на ромске жртве Другог свјетског рата

2. август 2016.

С порукама да су Роми саставни дио хрватске историје, да обогаћују њену мултикултуралност и да треба радити на њиховој квалитетнијој интеграцији у хрватско друштво, на ромском гробљу Уштица поред Јасеновца у уторак је комеморацијом обиљежен Међународни дана сјећања на све ромске жртве геноцида током Другог свјетског рата. “Треба остати упамћено да је од 1941. до 1945. на овом простору убијено 16.173 Рома. Само на овом мјесту страдало је 5.608 дјеце и 4.887 жена припадница ромског народа. Радило се о правом геноциду с циљем истребљења ромског народа са ових простора”, рекао је  саборски заступник Рома Вељко Кајтази додајући како је број жртава и знатно већи. Затражио је да се истина о страдању Рома упише у школске уџбенике као

У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву, општина Нови Град, данас су положени вијенци и прислужене свијеће код заједничког спомен-обиљежја за 75 цивилних жртава из Другог свјетског рата

Обиљежен Дан страдања цивила у Другом свјетском рату

2. август 2016.

У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву, општина Нови Град, данас су положени вијенци и прислужене свијеће код заједничког спомен-обиљежја за 75 цивилних жртава из Другог свјетског рата. Вијенце су положили представници општине Нови Град, општинског СУБНОР-а, општинске Борачке организације и потомака страдалих. Предсједник Комисије за његовање традиција ослободилачких ратова Александар Јанковић рекао је да су у овом засеоку на Илиндан 1941. године у крвавом усташком пиру страдали цивили – жене, дјеца и старци. Јанковић је навео да је спомен-обиљежје подигнуто 2006. године, а табла са именима жртава постављена 2012. године. Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Tодић подсјетио је да је село Водичево у Другом свјетском рату изгубило половину становништва. Предсједник

О судбини чланова Савеза сокола у логору Јасеновац

2. август 2016.

У Јасеновцу је у међуратном периоду основано Соколско друштво Јасеновац. Године 1934. старешина је био др. Спасоје Мадираца, заменик Никола Миладиновић, тајник Марко Фрањић, начелник Ђорђе Чолак, заменик Милан Сињак, начелница Љубица Вучинић, заменица Анкица Клобучар, благајник Милан Старчевић. Чланови Управе били су Станко Стасиов, Илија Ђилас, Милан Павлица, Терезија Ивчић и Војислав Микић. Ревизори су били Озрен Бачић, инг. Иван Витаљић, Душан Боснић, Милош Крњајић и Славко Метлаш. У Суду части били су Перо Вучинић, Нада Мадираца, Мирослава Кајзер, Милан Миљеновић и Војин Согонић. (1) Соколска друштва и чете оснивана су и по околини Јасеновца. Соколско друштво Јасеновац на Сави из жупе Загреб прославило је 1930. Први децембар, Дан

У Ламинцима откривен реновирани споменик погинулим бирцима

2. август 2016.

У Ламинцима код Градишке данас је служен парастос и положени су вијенци на реновирани спомен-комплекс погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског и Народноослободилачког рата и жртвама фашистичког терора из овог краја. Вијенце су положили начелник општине Градишка Зоран Латиновић, представници општинске и мјесне борачке организације, СУБНОР-а, мјесне заједнице Ламинци, представници СДС-а и породице погинулих бораца. Начелник општине Градишка Зоран Латиновић изразио је задовољство што је на Илиндан, када се обиљежава храмовна слава и народни збор у Ламинцима, откривен реновирани споменик погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата и на достојанствен начин одан помен свим српским жртвама у протеклим ратовима. „Општина се потрудила да изградњом нових путева, довођењем водовода и другим активностима створи примјерене улове за живот

Владика Атанасије служио парастос жртвама усташког покоља на Шушњару

2. август 2016.

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасије, уз саслужење свештенства ове епархије, служио је данас на Шушњару у Санском Мосту парастос за жртве усташког покоља на Илиндан 1941. године. Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић рекао је да се данас обиљежава 75 година од једног од највећих страдања Срба на простору бивше Југославије. „Овдје је 5.500 људи убијено и то је био један од покушаја НДХ да заплаши Србе, да их стави под потпуну контролу. Сански Мост је увијек био слободарски град, град који је знао да се бори за истинске вриједности“, рекао је Иванић новинарима у Санском Мосту. Он је изразио наду да ће власти Санског Моста, Унско-санског кантона

Иванић послије Јадовна и на Шушњару

1. август 2016.

Након што је почетком јула мјесеца присуствовао парастосу код Шаранове јаме на Велебиту, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић присуствоваће сутра и парастосу на Шушњару у Санском Мосту. Програмом посјете предвиђено је да Иванић у 11.30 часова присуствује парастосу на Шушњару, а након тога у 13.00 часова полагању вијенаца жртвама усташког терора „Милин бирт“ и „Клаоница“, саопштено је из Предсједништва БиХ. Илиндански дани почели су 30. јула у Оштрој Луци, а манифестација ће бити настављена посјетом Шушњару, спомен-комплексу за пострадале у усташком покољу о Илиндану 1941. године, те обиљежавањем дана и славе општине Оштра Лука – Свети Пророк Илија. На Илиндан 1941. године усташе су на Шушњару код

Српска банка: Заједничка жртва Павелића, Броза и Туђмана

1. август 2016.

Знате ли шта повезуjе Николу Теслу, Изетбеговиће, Иву Андрића, Ивана Мештровића? Основана 1895. године у Загребу, Српска банка брзо jе постала jедна од моћниjих финанциjских институциjа у jужном диjелу Аустро-Угарске Монархиjе, а њени дионичари су били Иво Андрић, Иван Мештровић, Никола Тесла, али породица Изетбеговић… Пише: Паулина Арбутина Поред централе у Загребу, имала jе своjе пословнице у Сплиту, Новом Саду и Будимпешти. Инвестирала jе у бродоградњу, рударство, металургиjу, зрачни промет, хотелиjерство… Имала jе своjе удjеле у руднику Трепча, у бродоградилишту Краљевица и била jе власник хотела „Империjал“ и „Лапад“ у Дубровнику. Наставила се развиjати и у Краљевини СХС, све до 1941. године, када наступа мрачно раздобље у коjем њена судбина и

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 01. август 1941. – Годишњица масовних злочина над Србима широм НДХ

1. август 2016.

Село Смиљан (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Рица (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Удбина, долина у Плочанском кланцу. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића 20. Више о овом злочину: Злочин у личком селу Комић 1941. године Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Широка Кула

Служен парастос страдалима у Чапразлијама код Ливна

1. август 2016.

У поподневним часовима, у недељу 31. јула, служен је парастос на разрушеном спомен-гробљу у Чапазлијама код Ливна. На овом месту је сахрањено 28 мештана овог села које су усташе бациле у јаму Самогреда 30. јула 1941. године, западно од овог села. Двадесет година касније, њихови земни остаци пренети су и положени у гробницу у Чапразлијама, над којом је подигнут споменик. Током претходног рата, споменик је порушен, али кости пострадалих и даље почивају на овом месту. Парастос су служили отац Жељко Ђурица, парох лијевањски, и отац Срђан Белензада, парох веселињски. Током своје беседе, отац Жељко се захвалио верном народу који је дошао да присуствује парастосу, истичући да се окупљамо и молимо

У Ливну обележено 75 година од страдања српског народа

31. јул 2016.

У суботу 30. јула у Ливну је одржана централна комеморација поводом 75 година од страдања српског народа у ливањском пољу током Другог светског рата. У капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине, Свету Литургију и помен страдалима служио је отац Срђан Белензада, парох веселињски, док је за певницом одговарао парох лијевањски, отац Жељко Ђурица, са народом. Литургији је присуствовало 60-ак верника, махом потомака страдалих, који се сваке године скупљају да обележе овај дан. Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА