Стратишта НДХ Архиве - Страница 254 од 356 - Јадовно 1941.

О судбини чланова Савеза сокола у логору Јасеновац

2. август 2016.

У Јасеновцу је у међуратном периоду основано Соколско друштво Јасеновац. Године 1934. старешина је био др. Спасоје Мадираца, заменик Никола Миладиновић, тајник Марко Фрањић, начелник Ђорђе Чолак, заменик Милан Сињак, начелница Љубица Вучинић, заменица Анкица Клобучар, благајник Милан Старчевић. Чланови Управе били су Станко Стасиов, Илија Ђилас, Милан Павлица, Терезија Ивчић и Војислав Микић. Ревизори су били Озрен Бачић, инг. Иван Витаљић, Душан Боснић, Милош Крњајић и Славко Метлаш. У Суду части били су Перо Вучинић, Нада Мадираца, Мирослава Кајзер, Милан Миљеновић и Војин Согонић. (1) Соколска друштва и чете оснивана су и по околини Јасеновца. Соколско друштво Јасеновац на Сави из жупе Загреб прославило је 1930. Први децембар, Дан

У Ламинцима откривен реновирани споменик погинулим бирцима

2. август 2016.

У Ламинцима код Градишке данас је служен парастос и положени су вијенци на реновирани спомен-комплекс погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског и Народноослободилачког рата и жртвама фашистичког терора из овог краја. Вијенце су положили начелник општине Градишка Зоран Латиновић, представници општинске и мјесне борачке организације, СУБНОР-а, мјесне заједнице Ламинци, представници СДС-а и породице погинулих бораца. Начелник општине Градишка Зоран Латиновић изразио је задовољство што је на Илиндан, када се обиљежава храмовна слава и народни збор у Ламинцима, откривен реновирани споменик погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата и на достојанствен начин одан помен свим српским жртвама у протеклим ратовима. „Општина се потрудила да изградњом нових путева, довођењем водовода и другим активностима створи примјерене улове за живот

Владика Атанасије служио парастос жртвама усташког покоља на Шушњару

2. август 2016.

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасије, уз саслужење свештенства ове епархије, служио је данас на Шушњару у Санском Мосту парастос за жртве усташког покоља на Илиндан 1941. године. Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић рекао је да се данас обиљежава 75 година од једног од највећих страдања Срба на простору бивше Југославије. „Овдје је 5.500 људи убијено и то је био један од покушаја НДХ да заплаши Србе, да их стави под потпуну контролу. Сански Мост је увијек био слободарски град, град који је знао да се бори за истинске вриједности“, рекао је Иванић новинарима у Санском Мосту. Он је изразио наду да ће власти Санског Моста, Унско-санског кантона

Иванић послије Јадовна и на Шушњару

1. август 2016.

Након што је почетком јула мјесеца присуствовао парастосу код Шаранове јаме на Велебиту, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић присуствоваће сутра и парастосу на Шушњару у Санском Мосту. Програмом посјете предвиђено је да Иванић у 11.30 часова присуствује парастосу на Шушњару, а након тога у 13.00 часова полагању вијенаца жртвама усташког терора „Милин бирт“ и „Клаоница“, саопштено је из Предсједништва БиХ. Илиндански дани почели су 30. јула у Оштрој Луци, а манифестација ће бити настављена посјетом Шушњару, спомен-комплексу за пострадале у усташком покољу о Илиндану 1941. године, те обиљежавањем дана и славе општине Оштра Лука – Свети Пророк Илија. На Илиндан 1941. године усташе су на Шушњару код

Српска банка: Заједничка жртва Павелића, Броза и Туђмана

1. август 2016.

Знате ли шта повезуjе Николу Теслу, Изетбеговиће, Иву Андрића, Ивана Мештровића? Основана 1895. године у Загребу, Српска банка брзо jе постала jедна од моћниjих финанциjских институциjа у jужном диjелу Аустро-Угарске Монархиjе, а њени дионичари су били Иво Андрић, Иван Мештровић, Никола Тесла, али породица Изетбеговић… Пише: Паулина Арбутина Поред централе у Загребу, имала jе своjе пословнице у Сплиту, Новом Саду и Будимпешти. Инвестирала jе у бродоградњу, рударство, металургиjу, зрачни промет, хотелиjерство… Имала jе своjе удjеле у руднику Трепча, у бродоградилишту Краљевица и била jе власник хотела „Империjал“ и „Лапад“ у Дубровнику. Наставила се развиjати и у Краљевини СХС, све до 1941. године, када наступа мрачно раздобље у коjем њена судбина и

Календар геноцида: 01. август 1941. – Годишњица масовних злочина над Србима широм НДХ

1. август 2016.

Село Смиљан (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Рица (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Удбина, долина у Плочанском кланцу. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића 20. Више о овом злочину: Злочин у личком селу Комић 1941. године Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Широка Кула

Служен парастос страдалима у Чапразлијама код Ливна

1. август 2016.

У поподневним часовима, у недељу 31. јула, служен је парастос на разрушеном спомен-гробљу у Чапазлијама код Ливна. На овом месту је сахрањено 28 мештана овог села које су усташе бациле у јаму Самогреда 30. јула 1941. године, западно од овог села. Двадесет година касније, њихови земни остаци пренети су и положени у гробницу у Чапразлијама, над којом је подигнут споменик. Током претходног рата, споменик је порушен, али кости пострадалих и даље почивају на овом месту. Парастос су служили отац Жељко Ђурица, парох лијевањски, и отац Срђан Белензада, парох веселињски. Током своје беседе, отац Жељко се захвалио верном народу који је дошао да присуствује парастосу, истичући да се окупљамо и молимо

У Ливну обележено 75 година од страдања српског народа

31. јул 2016.

У суботу 30. јула у Ливну је одржана централна комеморација поводом 75 година од страдања српског народа у ливањском пољу током Другог светског рата. У капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине, Свету Литургију и помен страдалима служио је отац Срђан Белензада, парох веселињски, док је за певницом одговарао парох лијевањски, отац Жељко Ђурица, са народом. Литургији је присуствовало 60-ак верника, махом потомака страдалих, који се сваке године скупљају да обележе овај дан. Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У

Служен парастос Србима страдалим у геноциду у вријеме НДХ

30. јул 2016.

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/. Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир рекао је новинарима да је повод за парастос сјећање на илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата. Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, те да би били потребни сати да би се побројали сви злочини почињени над Србима у то вријеме. „Поменућу само Велебит и Јадовно као велика мјеста страдања за вријеме НДХ,

Српско народно вијеће и Антифашистичка лига Хрватске одали су пијетет Србима из Глине и села некадашњег котара Вргинмост поводом 75 година од усташких злочина који су почињени у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини

Служен помен за Србе поклане у Глини 1941.

30. јул 2016.

Служен помен Србима из Глине и села некадашњег котара Вргинмост поводом 75 година од усташких злочина који су почињени у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини. „На ово и сва слична места треба да одлазимо, да се молимо Богу и да нам, осим помена, то буде и опомена да се никада не понови нешто слично“, рекао је Његово високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански Порфирије након што је с епископом горњо-карловачким Герасимом служио парастос. Митрополит је поручио да треба поштовати све жртве без обзира којем народу припадају. „Као што с пијететом поштујемо оне који су невино пострадали у страшном злочину почињеном на овом месту, исто тако смо дужни да поштујемо и све друге

Крајем године у биоскопима: Зашто власт неће да подржи овај пројекат а пуна су јој уста антифашизма? (ВИДЕО)

29. јул 2016.

Прво филмско остварење о страдању и најбруталнијим злочинима над недужним становништвом који су се дешавали у концентрационом логору Јасеновац ускоро ће угледати светло дана. Филм који приказује потресну причу о старцу Вукашину из Клепаца и његовом крвнику, кољачу Жилету Фригановићу, ускоро ће имати своју премијеру, најпре на фестивалима, а потом и у биоскопима. На овај играни филм српска јавност чекала је 70 година. Филм је урађен у продукцији „Анти цензура”, а снимала га је млада ауторска и глумачка екипа која кроз филм истражује порекло зла у људима, психолошко стање и болесни унутрашњи свет усташког кољача. Међутим, нико из власти, па чак ни премијер, нису нашли за сходно да подрже или

Хрватски дом на месту некадашње православне цркве (Фото Ђуро Ђукић)

Сећање на усташки злочин у Глини

29. јул 2016.

Клање више од 1.200 недужних Срба у храму Рођења Пресвете Богородице трајало је шест дана и шест ноћи, а место стравичног злочина није обележено 75 година рошло је 75 година од злогласног погубљења у глинској цркви. Догађај за који многи кажу да му по свирепости нема равна још увек не бледи у свести српског народа, мада се много радило на томе да се заборави. Одмах по извршењу до тада незабележеног злочина, радило се више на томе да се он заборави него да се гаји сећање на нешто што не би смело више никада да се било коме догоди. Да, једноставно, подсећање на њега буде страшна опомена људском роду. На 75.

Изложба ликовних радова о пројекту Меморијалног центра у Доњој Градини Фото: РТРС

У Музеју РС отворена Изложба радова за Меморијални центар у Доњој Градини (ФОТО)

29. јул 2016.

У Музеју Републике Српске, отворена је Изложба радова пристиглих на Конкурс за израду идејног урбанистичко-архитектонског рјешења Меморијаланог центра у Спомен-подручју Доња Градина. Изложби је претходила и јавна стручна дискусија о пристиглим радовима јер је ријеч о једном од најзначајнијих јавних позива за рјешења овог изузетног историјског комплекса. На изложби се нашло шест предложених идејних пројеката, међу којима и они који су освојили друго и треће мјесто. Изложба је реализована у сарадњи са Министарством просвјете и културе Републике Српске. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: О радовима за идејно рјешење Меморијалног центра у Доњој Градини Дискусија о идејном урбанистичком рјешењу Меморијалног центра Меморијални центар Доња Градина – кућа истине о

Данас парастос поводом геноцида над Србима у НДХ

29. јул 2016.

У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 30. јула, први пут биће служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/, најављено је данас у Београду на конференцији за новинаре Удружења Срба из Хрватске. Генерални секретар Удружења Милојко Будимир рекао је да су повод помена илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата. Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, али је истакао да је у усташким покољима „нестало Поткозарје, дијелови Лике, Баније, Кордуна…, а Срби су одвођени и

Полагање вијенаца српским жртвама у Глини

Свjeдoци глинскoг пoкoљa

29. јул 2016.

Oд нeзaпaмћeних устaшких злoчинa нaд цивилним српским стaнoвништвoм у Глини прoшлo je 76 гoдинa. Moждa je тo дoвoљнo дa сe oпрoсти пoчинитeљимa, aли нeдoвoљнo дa крвaви пoкoљи пaдну у зaбoрaв, пoгoтoвo стoгa штo свиjeћe нaд зajeдничкoм мaсoвнoм грoбницoм joш увиjeк, нa гoдишњицу злoчинa, пaлe и свjeдoци стрaшних дoгaђaja. Дaнaс врeмeшни стaрци и стaрицe, тaдa дjeчaци и дjeвojчицe, свjeдoчили су oдвoђeњу свojих oчeвa и брaћe. Свe штo сe дoгoдилo тe нoћи, 12. нa 13. свибaњ 1941. урeзaлo им сe у пaмћeњe дo нajситниjeг дeтaљa. Дo дaнa дaнaшњeг тa сликa, кoja им je миjeњaлa живoтe, ниje изблиjeдилa. Пoпут нeкoг сумoрнoг и злoгукoг филмa врти сe изнoвa у њихoвим глaвaмa, a свe je