Јастребарско Архиве - Јадовно 1941.

Филм “Дјеца Козаре“ стиже пред публику: Премијера 2. октобра у Београду, дан касније у Бањој Луци

3. септембар 2026.

Дуго очекивани филм Лордана Зафрановића „Златни рез 42: Дјеца Козаре“ коначно ће бити приказан пред публиком. Београдска премијера заказана је за 2. октобар у Сава центру, док ће дан касније филм бити приказан у Бањалуци, у дворани „Борик“. После година рада на једном од најзахтевнијих филмских пројеката у региону, редитељ Лордан Зафрановић приводи крају пут свог дуго очекиваног остварења посвећеног страдању становништва Козаре током Другог светског рата. Према најави, прва премијера биће одржана 2. октобра у Београду, у Сава центру, а већ сутрадан, 3. октобра у 19 часова, филм ће бити приказан у бањалучкој дворани „Борик“. Информацију о премијери у Бањалуци објавио је Милорад Додик након сусрета са Зафрановићем у

Календар геноцида: 26. август 1942. Затворен логор Јастребарско

26. август 2026.

Након непуних мjесец и по дана постоjања 26. августа 1942. године затворен jе логор за дjецу Јастребарско Логор за дjецу Јастребарско – код Загреба основан 12.jула 1942. године и постоjао jе непуних мjесец и по дана, тачниjе до 26. августа 1942. Везане виjести: Катанац на истини логора Јастребарско (I дио) Катанац на истини логора Јастребарско (II дио) Катанац на истини логора Јастребарско (III дио) Јастребарско

Ко је био Др Милан Булајић?

19. август 2026.

Др Милан Булајић је рођен у мјесту Вилуси код Никшића, (Краљевина Југославија), 6. септембра 1928. године. Умро је у Београду 29. новембра 2009. године. Био је међународни стручњак за геноцид, интернационални експерт за изучавање геноцида са гледишта међународног права, историчар и историограф геноцида, и југословенски дипломата у области међународних односа и међународног права. Др Милан Булајић је био покретач идеје и оснивач Музеја жртава геноцида, затим оснивач Фонда за истраживање геноцида, један од оснивача и први координатор Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, као и замјеник председника одбора САНУ за сакупљање грађе о геноциду над српским и другим народима у XX вијеку. Био је покретач идеје, и заједно са

Фото Архива "Новости" Деца немилице убијана у логору у Јасеновцу

СЛOБОШТИНА 16.08.1941. – Мучеништво српске нејачи са Козаре

19. август 2026.

На подручје Славонске Пожеге у јулу 1942. допремљено је 155 вагона избеглица са Козаре. „По налогу бојника Лубурића с њима се има строго поступати, не смију им се давати пропуснице за кретање, изузев оних који су се пријавили за рад у Немачкој“, – каже се у једном усташком извештају. 155 wagons of refugees from Kozara were brought to the territory of Slavonska Požega in July 1942. „Under the order of major Luburić they are to be treated sternly. They are not to be issued passes for movement, except those that have applied for labor in Germany“ – stated in one of the Ustasha reports. Јасеновачке усташе су 16. августа 1942.

Катанац на истини логора Јастребарско (II дио)

20. јул 2026.

Фронтал.РС доноси вам други дио репортаже Ј. Михаjловић с освртом на нека историjска дешавања jеднога града. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. „Усташки логор за дjецу у Јастребарском, основан jе по налогу Анте Павелића, поглавника НДХ за дjецу Козаре.“ Тако стоjи у чланку о страдањима дjеце са Козаре обjављенима на интернет страницама саjта Удружења за истину о логорима Јасеновац. То jесте тачно, међутим, не смиjе се никако испустити да у овом логору нису била само дjеца страдалнице Козаре, већ су ту своjе кости оставили и мали Личани, Баниjци и Кордунаши, како и стоjи уклесано на споменику у Јастребарском подигнутом жртвама

Катанац на истини логора Јастребарско (I дио)

16. јул 2026.

Фронтал.РС доноси вам репортажу Ј.Михајловић у три дијела са освртом на историјске чињенице једнога града с мрачном тајном. Загребачки колодвор, чини се сређенијим од осталих старе Југе но, чим ступите на њега, иста прича. Сивило испод надстрешница квари утисак дјеломичног одржавања потпомогнутог обасјајима сунчевих зрака. Чекање, лица људи напрегнута од „кад ћу стићи“, „када поћи“, одају слику свих суморних, наизглед заспалих, аутобуских чекалишта потонулих у својеврстан временски расцјеп. Истоварени овдје, остављени и бачени, препуштени смо даљњем сналажењу. Гурајући се међу људима, вукући кофере, тражећи станицу, новце, карту за аутобус, све саме ситнице за бригу, непрестано нас прати осјећај вртложности дешавања којему не можемо побјећи, који нас баца по својој жељи,

ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ 142 НА ЗАГРЕБАЧКОМ ГРОБЉУ МИРОГОЈ

30. јун 2026.

Неодговорни и недостоjни имена наших предака олако заборављамо своjе жртве. Имамо ли право тражити опрост од Новомученика српских због нашег бесмисла и недостатка егзистенциjалног самопоштовања !? Парцела броj 142 на загребачком гробљу Мирогоj криjе таjну дjеце мученика, жртава онтолошког зла оличеног у Независноj Држави Хрватскоj. То свето мjесто коjе jе 1942. године , изван тадашњих граница Мирогоjа, служило за закопавање „иновjераца“ данас одише миром на граници шуме, гдjе лежи скроман споменик и мала надргобна плoча. Код овог светог мjестане долазе званичне делегациjе са српских простора, нема великих изjава у обjективе фотоапарата и камера државних сервиса. Данас, тек по коjа играчка испред надгробне плоче свjедочи о томе да ово мjесто ниjе обичан гроб, како на плочи пише, „неколико

Представљено издање “Редни број смрти”

19. мај 2026.

Умореним младенцима Козаре враћено име, лице, породица, детињство и место у памћењу народа. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и у организацији Удружења “Јадовно 1941.” из Београда и Радија “Слово љубве” АЕМ, у Светосавском медијском и културном центру Српске Православне Цркве у Светосавској улици у Земуну, 18. маја 2026. године је у Свечаној дворани “Патријарх Лукијан Богдановић” представљено фототипско издање историјског документа – Именословник 11.219 козарачке деце чије су животе од 1941. до 1945. године на најсуровији начин угасили Хитлерови војници и Павелићеве усташе, а који је 1988. године објављен у специјалном издању листа “Борба” под насловом “Редни број смрти”. Ово, непорециво сведочанство о геноциду извршеним над српским

Љубодраг Димић: За Србију 20. век још није завршен

13. април 2026.

Покушај да се Степинац прогласи за свеца је само корак ка проглашењу папе Пија XII за свеца. Историчар, професор др Љубодраг Димић је говорећи о томе да ли је Југославија била грешка, у ауторској емисији Релативизација са Љиљаном Смајловић, рекао да када се све сабере, биланс једног века у коме је постојала југословенска држава изгледа негативно, или прецизније, биће негативан ако из тог историјског искуства не извучемо поуке о томе како да живимо данас и како да се понашамо сутра. Везане вести: Љубодраг Димић – Запечаћена истина Љубодраг Димић – Разговор глувих (други део) Љубодраг Димић – Тако се закорачило у злочин (трећи део) Академик Димић: Хрвати покушавају да улепшају

Видиo сaм грoзoту нajвeћу

30. март 2026.

У лoгoру Стaрa Грaдишкa билo je стрaшних призoрa. Видиo сaм тaкo дa мajкa пoтпунo зaмaзaнa oд дjeчjeг прoљeвa свoje диjeтe држи зa руку, a дoк другo тaкo унeрeђeнa дojи. Aли нajтeжe ми je билo кaдa сaм видиo дa су у Jaстрeбaрскoм смjeштeнa тoликo мaлa дjeцa дa нису мoглa joш ни хoдaти. Или су лeжaлa или су пузaлa – причa Mилoрaд Jaндрић. Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутор: Давор Коњикушић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима.

Нови роман нашег Банијца Ратка Дмитровића

28. март 2026.

Важна тачка у разумевању савремене историје У издању Архива Војводине из Новог Сада, појавио се нови роман – Куцај, звоно не ради – Ратка Дмитровића, новинара, публицисте, писца, уредника и руководиоца више медија и медијских кућа. Роман Куцај, звоно не ради аутора Ратка Дмитровића, препорука је портала Делфи књижара, отвара једно од најосетљивијих и најмање разјашњених поглавља новије историје Балкана. Радња смештена у период распада Југославије 1990. године комбинује личну драму и политичку напетост кроз причу троје Загрепчана који, сасвим случајно, сазнају да су деца жене чије име никад нису чули – Дијане Будисављевић. Ово откриће изазива потрес у самом темељу њихових идентитета, јер се суочавају са пореклом које руши све што су до

Константин Антошин, Божо Грбић: Предлог за подизање цркве српској деци умореној у Другом светском рату

28. март 2026.

Сећања на Свету децу мученике све више бледе. То сећање потребно је освежити. Стога упућујемо јавни позив на изградњу цркве посвећене светој деци мученицима „Ако желиш да уништиш један народ, најпре му убиј децу.“ Пописом жртава рата 1941-1945. из 1964. године који је спровео Савезни завод за статистику на територији читаве Југославије – чији обухват, разуме се, није био потпун, поред осталог и јер је попис обављен деветнаест година по завршетку Другог светског рата – обухваћено је 57606 уморене српске деце именом и презименом. Дете је оно лице које има четрнаест или мање година. Од пописане деце у НДХ је уморено 54009, а ван НДХ 3597 деце. Деца су уморена на 4211

Душан Бурсаћ: Анђели у паклу

25. март 2026.

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за наслов моје објављене књиге, „Хрватски геноцид над Србима 1941-1945”, неки рекли да је провокативан, а неке књижаре књигу нису ни примиле за стављање у излог, бојећи се нежељених последица. English То је још један доказ колико је у свест људи укорењено „братство и јединство“ између Срба и Хрвата, па везивање хрватског имена за геноцид, не само да није пожељно, већ то може да буде и врло опасно. Будући да се ради о страдању деце, моја жена Ева је предложила да овој књизи дам наслов „Анђели у паклу“. Анђели у паклу – садржај Душан Бурсаћ: АНЂЕЛИ У ПАКЛУИздавач:

Српску децу обавезно одгајати на усташким начелима и у католичкој вери

17. март 2026.

(Одломци из књиге „У мучилишту – паклу Јасеновац“ Ђорђа Милише, репринт пишчевог издања из 1945, издавач Политика, Београд, 1991.) Надасве је био свиреп, трагичан удес српске дјеце околних котарева Козаре и Просаре. Ту су сва дјеца од дојенчади до 12 година била похватана и истребљена према усташким крвничко-убилачким методама. Котареви, које је задесио тај најтежи удес, јесу: Босанска Градишка, Босанска Дубица, Босанска Костајница, Приједор, Хрватска Костајница и остали сусједни котареви. На тај је начин било сакупљено испод Козаре око 100.000 српске дјеце над којом су вршена непамћена звјерства… Дојенчад су отимана с мајчиних груди, силом отргнута и одвађана од својих родитеља. Одраслија дјеца, која су се грчевито држала мајчине сукње,

Логоровање у Јастребарском

13. март 2026.

Учестало негирање усташких логора, поготову дјечјих, отвара ране ријетких преживјелих жртава: ‘Већ годинама тешко дишем. Срце ми свако мало трокира, но ништа ме не боли као поздрав ‘За дом спремни’. У раном ме дјетињству тај злокобни урлик будио у Старој Градишци и Јастребарском’, каже Никола Релић (88) из Славског Поља. У посљедње се вријеме све чешће у јавности пласира теза да су усташки логори, посебице дечји, били заправо ‘хумана прихватилишта’: далеко се у том ревизионизму отишло на скупу који је под кровом Хрватског института за повијест у Загребу организирало Хрватско културно вијеће под називом ‘Истина и монструозне лажи о дјечјем дому за ратну сирочад у Јастребарском од 1941. до 1945.’.