Јасеновац Архиве - Јадовно 1941.

Aнa Пoжaр: Гдje гoд смo у Jaсeнoвцу бушили, нaшли смo кoсти

13. новембар 2026.

Из ИНA Инжeњeрингa изнajмили су нaм урeђaj кojим смo снимaли тeрeн и вршили бушeњa. Oд музeja дo спoмeникa, с њим смo нaишли нa oстaткe гдje гoд бушили. Или нa кoсти или нa прeдмeтe лoгoрaшa. И сaдa нaм кaжу дa грoбницa нeмa! Сjeћaм сe дa су сe кoсти пojaвилe и нa oбaли Сaвe, збoг нискoг вoдoстaja. Учeсници OРA Jaсeнoвaц пoмoгли су нaм дa их сaхрaнимo. У мaлoм, гoтoвo нaпуштeнoм сeлу Стрмeну пoрeд Суњe, уз сaму oбaлу Сaвe, сaмa у кући живи Aнa Пoжaр, нeкaдaшњa дирeктoрицa JУСП-a Jaсeнoвaц. Билa je нa чeлу тe институциje читaвo дeсeтљeћe, свe дo 1990. Дaнaс, у oсaмдeсeтoj гoдини живoтa, гoтoвo нe излaзи из сeлa. Згрoжeнa рeвизиoнизмoм кojи буja у Хрвaтскoj, oнимa

Државни Музеј жртава геноцида води ученике у Јасеновац, а Доњу Градину нема у програму!

13. новембар 2026.

ЗА РИПЛИЈА, ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: СРПСКА ПОСЛА! Пише: Зоран М. Кос Отворено писмо Музеју жртава геноцида у Београду, академској заједници и надлежним институцијама: Ко одређује маршруту српског памћења, шта то данас заудара над Доњом Градином и зашто српски ђаци испред „усташке болнице“ гледају призоре са сунцокретима док се највеће стратиште заобилази? После Другог светског рата, годинама се над Доњом Градином и околним поткозарским селима ширио несношљив смрад распадања стотина хиљада људских тела из плитих масовних гробница. Мештани деценијама нису смели да заору дубљу бразду а да не наиђу на људске кости. Данас, осам деценија касније, физички задах из гробница је нестао, али се над културом сећања шири један други, ништа

Не зна народ куда иде

7. новембар 2026.

На путу у логор По насипу уз Саву куљале су непрегледне масе жена, деце, сељака у босанскоj ношњи. Маса се полако мицала према логору и краj им се ниjе могао сагледати Од непрекидних ужасних утисака, мрцварења и мучења, коjи су у вртоглавом темпу надирали у мозак, отказао jе наш апарат за примање. Наступило jе ново обољење: нарочито душевно стање, „ступуроза”. Што смо ми сада? У нас мањка нормални одраз збиље? Душевна кадаверизациjа! То jе и био циљ фашизма! Још се наши побиjени другови ту пред нама грче и трзаjу… Ми их тупо гледамо. Разлаз! На посао! – дрекнуо jе фра Сотона пискутљивим гласом. С тешким, набреклим ногама и отупjелим, бескрвним

Tezak_fizicki_rad_brzo_je_lomio_i_najsnaznije_zatocenike.jpg

Платно за прикривање усташких злочина

5. новембар 2026.

Чим заточеници спазе долазак усташа, Сатлер одмах вади плахте и за пет минута прекривени су и болесници и мртваци. Црни прах прави се карбонизирањем животињских костиjу, исто онако као што наши „угљенари” пале угљен у шуми. Дрвени угљен ниjе био заправо лошиjи од овога од костиjу. Таj угљен прави неки Жидов, емигрант из Аустриjе, коjи jе тамо некад био власник фармацеутске индустриjе. Човjек се запослио, хвата се и за паучину да спаси живот, да постане „користан”. Ако пратиш развитак болести тих људи, онда видиш и њихову психологиjу. Сутрадан долазе у амбуланту ти исти, а и нови, с прољевима. Њихов се изглед нагло погоршао. Лиjек ниjе помогао. Нагло мршаве, колобар се

УСТАШКИ КАРДИНАЛ БИО ЗАУЗЕТ НАСИЛНИМ ПОКАТОЛИЧАВАЊЕМ

4. новембар 2026.

Зашто у Степинчевом Дневнику недостају две кључне године страдања Срба у НДХ. Пише: Јелена Лемајић Један од највећих недостатака Степинчевог Дневника, а тиме и “Удбиног преписа дневника Алојзија Степинца”, који је приредио Предраг Илић, а издаће Архив Војводине, јесте то што у њима недостају записи од 1. октобра 1941. до 1. јануара 1943. Та чињеница дала је повод историчарима и публицистима за изношење различитих претпоставки и шпекулација о разлозима тог недостатка. – Према првој, у то време Дневник није вођен због превелике заузетости и надбискупа Степинца и његових секретара многобројним црквено-правним, админстративним-управним и организационим пословима око превођења више од 200.000 православних Срба у римокатоличку веру. Тај буквално историјски подухват и

Ова књига је оптужница за Геноцид! Никад подигнута, прећуткивана и прекривана лажним компромисима

2. новембар 2026.

У фебруару 1988., дневни југословенски лист „Борба“ објавио је специјално издање, у коме су описани и илустровани усташки злочини од 1941. до 1945. Новина је такорећи преко ноћи повучена. Сачувани примерак, 37 година касније, у фототипској форми објавили су издавачка кућа Прометеј из Новог Сада и удружење „Јадовно 1941.“ из Београда. У књигама су сачувана сведочења, описани усташки злочини и наведена имена више од 11 хиљада заклане козарачке деце. Најстарије имало је само 14 година, а већина до седам. Издање је штампано на српском, руском и енглеском језику, а представљено је недавно на Сајму књига у Београду. Тамо је био и репортер Александар Миливојевић. Послушајте звучни запис емитован у петак

Мрачни бездан смрти

2. новембар 2026.

Доктор Никола Николић (1896-1986) био jе члан организациjе Млада Босна, активни учесник Октобарске револуциjе и Народноослободилачког рата, заточеник у Јасеновцу. У фебруару 1943, са jош четворицом затвореника, размењен jе за Немце коjе су заробили партизани. Био jе потом члан Санитетског одсека Врховног штаба, шеф Медицинског одељења Народноослободилачке воjске и Партизанских одреда Југославиjе у Италиjи, у воjноj мисиjи у Великоj Британиjи и главни опуномоћеник Врховног штаба за питања Црвеног крста (организовао jе изложбу у jугословенском посланству у Шваjцарскоj о злочинима за време рата), те секретар за заштиту здравља Федеративне Народне Републике Југославиjе и редовни професор Медицинског факултета у Сараjеву. Робиjао jе у затворима Аустроугарске царевине, Краљевине Југославиjе, Независне Државе Хрватске (Јасеновац)

Титово ћутање о логору смрти

30. октобар 2026.

У првој депеши упућеној у Москву, априла 1942, у којој је говорио о Јасеновцу, Тито не помиње Србе, већ тврди да се у логору налази „више од 10.000 најбољих синова Хрватске“. Титови историчари и новинари, каријеристи и занесењаци, које чињенице нису много интересовале, деценијама су говорили да је он до краја Другог светског рата веома мало знао не само шта се стварно дешава у Јасеновцу, већ и о масовним покољима усташа над Србима и о стварном карактеру нацистичко-фашистичке Независне Државе Хрватске (НДХ). То је само по себи нелогично, јер је Тито највећи део Другог светског рата, од краја 1941. до краја маја 1944, провео на територији НДХ, а и од

Милорад Екмечић: Број страдалих у Јасеновцу од 500–600 хиљада минимум који се научним испитивањима доказује

28. октобар 2026.

Ниједан научни скуп не може дати коначне одговоре на историју геноцида 1941–1945. Цела српска наука је осуђена да то буде трајан напор који се не сме сматрати завршеним. Српска наука је после Другог светског рата била прикраћена да до краја истражи историјске коренове геноцида који је извршен у Независној Држави Хрватској над српским, јерврејским и ромским народом. Југославија је након 1945. била једина држава на свету чија влада није пребројала своје мртве. Импровизовало се са успостављањем установа за испитивање броја мртвих, гробови и јаме (foibe) на крашком подручју нису отворени, све до расула државе 1991. То је остављало видљиве трагове на све покушаје да научници умисле накнадно и сами да

Слика 3: Оштећена црква Св.Преображења у Црквеном Боку (Фото: Б. Турајлић)

О злочинима над Србима из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок на Банији

27. октобар 2026.

До данас, деценијама након Другог свјетског рата, није дефинитивно утврђен списак имена свих жртава усташког геноцида на подручју општине Црквени Бок. Општина Црквени Бок се састоји од села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок. Ова села се налазе на десној обали ријеке Саве, 40 км далеко од Сиска, 50 км узводно према Јасеновцу. Становништво је 100% српско-православно. Према попису становништва из 1931. године, у ова три села било је укупно 2725 становника. У селу су биле цркве Св. Преображења Господњег, саграђена 1880 и црква Св. Ане, завршена 1930 године. Неколико дана након формирања Независне Државе Хрватске, усташе преузимају власт у општини Црквени Бок, хапсе виђеније Србе, туку их, малтретирају и

Симо Брдар – “Најлонска Гробница”

27. октобар 2026.

По завршетку Другог свjетског рата, побjедом антифашистичке коалициjе, на мjестима масовних злочина геноцида, у концентрационим логорима сачувани су аутентични обjекти и документи и основани мемориjални музеjи и спомен подручjа (Аушвиц, Дахау, Треблинка, Маутхаузен и др) и то не само у земљама антифашистичке коалициjе, већ и у земљама агресорима у Другом свjетском рату. Ове значаjне музеjске институциjе, циjењене и посjећене, своjом тематиком и оригиналном грађом, не само да подсjећаjу и упозораваjу, него и обjашњаваjу узроке и посљедице геноцида тоталитаристичких режима. Захваљуjући кроатоцентричноj политици бившег комунистичког режима, на териториjи бивше СР Хрватске послиjе Другог свjетског рата уништени су аутентични обjекти и локалитети усташког геноцида над српским народом, па jе таква судбина задесила

Ратко Дмитровић: ИЗДАЈА ЛОРДАНА ЗАФРАНОВИЋА

23. октобар 2026.

Нико од Хрвата никада није клекнуо у Јасеновцу. Лордан је неки дан рекао да је филм “Златни рез 42-Дјеца Козаре” његово клечање, као Хрвата, пред злочином почињеним над Србима. Цео свој живот, уз остало, покушавам да објасним Србима да је за њих, у периоду од 1945. на овамо, опаснија била (и данас је) тзв. хрватска левица него хрватска десница. И да ли ми успева? Па, не баш. Огромна већина Срба, оних које политика, боље речено живот, интересује, у хрватским левичарима виде мостове између два народа, виде дивне људе, хуманисте који поштују српски народ, бране га кад затреба, цене његову прошлост… Ништа од овога није тачно. У односу према Србима и

Срамотно стање у Доњој Градини

22. октобар 2026.

Поштовани, шаљем Вам у прилогу слике спомен подручја Доња Градина. Посетио сам локалитет у суботу 17. Октобра 2026. Стање је срамотно за једно такво стратиште нашег народа, нарочито на територији Републике Српске. Вама сам се прво јавио јер сматрам да су надлежни својим делима показали да их не занима историја сопственог народа и да, свесно или несвесно, раде за добробит истих оних од којих су наши преци губили главе. Имате моје одобрење да објавите материјал ако сматрате да је то у нашем најбољем интересу. Око пола путоказа на локацији је уништено/оштећено, део инфо табли је вандализовано, скоро у потпуности је немогуће читати са гранитних плоча. Саме стазе су добрим делом

Надиру и Фати Дедић усташе побиле 193 сродника

18. октобар 2026.

„Није ту, у затвору и у логорским транспортима било муслиманске деце, ни муслимана, да вам кажем отворено. Само Срби”, присетио се Дедић догађаја и околности под којима је одведен у жицу, где су многи његови сународници и рођаци страдали у најтежим мукама. Пише: Милан Пилиповић, специјално за „Политику” Градишка – Трагична прича о Надиру Дедићу, рођеном 17. маја 1930. године у Мокрицама код Босанске Градишке, бившем логорашу у Јасеновцу, учеснику борбе за ослобођење у Другом светском рату, којем су усташе 22. октобра 1944. године убиле 82 члана породице и уже родбине, живи у Поткозарју, и ако је од његове смрти прошло три године. Ова тема нарочито је актуелна у време

Ослобођени Јасеновац

12. октобар 2026.

Ишао сам у логор Јасеновац да опишем то што ћу тамо видјети. Били су посљедњи дани априла, лијепи дани, небо ведро, сунце грије. Година је 1945. А ријека… то је ријека Уна низ коју идемо. Аутор: Ћамил Сијарић Оно неколико градића и насеља низ ову ријеку ослобођено је од усташа и Нијемаца: Босански Нови, Двор на Уни, Костајница и Дубица. Са лијеве стране пута низ који идемо брда су, а тамо иза брда топови су – чују се некако као испод земље. Знамо да је пут пред нама миниран, али никако не можеш знати на којем су мјесту постављене мине, па идеш онако на своју срећу… Испред подне – а