PREDRAG V. OSTOJIĆ : USTAŠKI ZLOČIN U STAROM BRODU KOD VIŠEGRADA 1942.

Datum objave: nedelja, decembar 1, 2019
Veličina slova: A- A+

Istorijska studija “Ustaški zločin u Starom Brodu kod Višegrada 1942 – U svjetlu njemačkih dokumenata” istoričara Predraga Ostojića još jedan je u nizu dokaza da o nekim događajima iz naše prošlosti o kojima se uz časne izuzetke, ne samo da nije pisalo i nije govorilo već da o njima nije bilo “poželjno ni pisati ni govoriti”.

Naslovna strana knjige

Knjigu je objavila izdavačka kuća “Svet knjige” iz Beograda i kako je najavljeno iz ove izdavačke kuće imaće svoje promotivno predstavljanje uoči Vidovdana u Višegradu u povodu otvaranja i osveštavanja muzeja žrtvama ustaškog zločina na Drini.

Prenosimo tekst istoričara Nemanje Devića, koji je uz dr Bojana Dimitrijevića jedan od recenzenata ove knjige koja je još jedan od priloga razvejavanju magle o događajima iz naše ne tako daleke prošlosti.

PROČITAJTE KNjIGU

O Starom Brodu i stradalničkom srpskom Podrinju

Već januar 1942. bio je ispunjen borbama i stradanjima ustanika, u februaru je propao pokušaj majora Dangića o izuzimanju istočne Bosne iz nadležnosti i sistema NDH i njeno eventualno priključenje ”Nedićevoj” Srbiji, mart je obeležio definitivni raskol u redovima ustanika i njihove međusobne borbe.

Naređenje Josipa Broza 2. proleterskoj brigadi da likvidira četničke snage na pravcu svojih dejstava i njeni uspesi u tom smislu jesu doprineli da komunisti eliminišu konkurente u sukobu oko prevlasti u istočnoj Bosni, ali su i uzdrmali sveukupnu odbranu pred odlučujuće sukobe sa okupatorskim i ustaškim snagama.

Kada su Nemci u aprilu zarobili i lidera nacionalnog pokreta otpora, majora Dangića, odbrana je bila obezglavljena – i to pred sam početak operacija ”čišćenja” Podrinja od ustanika. Ustaška ”Crna legija” (1. stajaći djelatni sdrug ustaške vojnice), koja je u operaciji ”Trio” predstavljala udarnu pesnicu u borbi protiv srpskih pobunjenika, iza sebe je posejala pustoš i smrt.

Posle niza zločina nad civilima u oblasti Romanije i Rogatice, ova jedinica je uz podršku muslimanskih snaga u više navrata od marta do maja 1942. presecala srpske zbegove nadomak Drine i masakrirala civile koji su se kretali u njoj. Najmasovniji, i u narodnom sećanju najupečatljiviji, bili su zločini u Miloševićima i Starom Brodu.

Konzularno prredstavništvo NDH – Izvještaj

Period 1941–1945. u istoriji srpskog naroda prepun je belina i mrlja – nedorečenosti, kontroverzi, mitova. Ti složeni događaji i procesi posebno su bili dramatični na teritoriji Nezavisne države Hrvatske, gde je građanski rat, pored ideološke, poprimio nacionalnu i versku dimenziju. Podizanje na oružje i ustanak 1941. za Srbe u Bosni i Hercegovini bilo je i životno pitanje, kako bi se odbranili od ustaškog terora i sprečili istrebljenje kojem su bili izloženi.

Svi su se svrstali u jedan front protiv okupatora, čija je vlast već u letnjim mesecima te godine bila ozbiljno uzdrmana. Poseban uspeh srpski rodoljubi zabeležili su u Podrinju, gde je nizom akcija, pogotovo onih koje su predvodili oficiri na čelu s majorom Jezdimirom Dangićem, nastala i prostrana slobodna teritorija oslonjena na oslobođene predele u Srbiji. Međutim, dolazak zime i pojačanja neprijatelju s jedne strane, ali i rascep među ustanicima s druge, doprineli su već u proleće 1942. gubitku svega što je prošle godine teško stečeno. Uz gubljenje oslobođenih krajeva umnožavale su se i žrtve, koje su sada padale i u srpsko-srpskom sudaru.

Godina 1942. za srpski narod Podrinja i sarajevsko-romanijskog područja protekla je u znaku pokolja, paljevine i zbegova, sličnih onima koje su njihovi preci preživljavali u 19. veku.

Iz države pomirenja koja je uspostavljena 1945. izgnani su svi zli dusi prošlosti, koji bi na bilo koji način poremetili unutrašnju politiku i vladajuće odnose. Tako je i pokolj u Starom Brodu, jednako kao i hercegovačke jame ili pokolji širom NDH, bio potisnut i bezmalo predat zaboravu.

Tek početkom 1990-ih, posle skoro pola veka, ”provalile” su u narodu priče i zabranjena sećanja, koje su isprva stvarale gotovo mitološku sliku stradanja. Kroz priču o Starom Brodu saznalo se o spaljenima u kućama kraj Višegrada, o poklanima na Drini – gde su čak i nemački vojnici bili prinuđeni da mestimično otvaraju vatru na hrvatske snage ne bi li ih odlučili od zločina, o masovnom skakanju devojaka u Drinu, koje su odabrale smrt u podvigu ne bi li odbranile svoju čast, što – kada uzmemo u obzir i zajedničko skakanje devojaka u Moravu 1815. – predstavlja jedinstvenu identitetsku sliku.   

Istoričaru Predragu Ostojiću pripada zasluga što je na jednom mestu sabrao sva izbledela sećanja i varljive uspomene i pokušao da izdvoji istorijsko u njima, a zatim da na bazi brojnih izvora rekonstruiše čitav mozaik događaja u istočnoj Bosni u proleće 1942. godine. On sve opisane događaje postavlja u njihov istorijski kontekst, upoređuje sa dokumentima i relevantnom građom, analizira uzroke i posledice podrinskog pokolja.

Posebno je značajno što je težište svog istraživanja, iz kojeg je potom i izvlačio zaključke, autor stavio na nemačku građu, gde okupator deluje kao hladnokrvni, ironični, ali i pouzdani posmatrač u krvavom sukobu među narodima (ili narodom) koji na ovim prostorima deli sudbinu vekovima. Neki od citiranih dokumenata se po prvi put daju na uvid javnosti.

Takođe, značajan je i Ostojićev pokušaj da, kritički vrednujući dokumente, dođe do broja žrtava u pokolju koji je svoju završnicu i vrhunac imao u reonu sela Miloševići i Stari Brod. Ne polazeći od cifara koje u statistici deluju visoko, a ljudski život vrednuju nisko, Predrag Ostojić je pokazao poseban pijetet prema stvarnim srpskim žrtvama. Polazeći od analize popisa žrtava iz 1964. (koji, uistinu, jedva da je obuhvatio više od polovine procenjenih ljudskih gubitaka) on dolazi do 4.765 imena ”koja bi se mogla dovesti u vezu” sa zločinima na Drini.

Iako su potrebna dodatna istraživanja na ovu temu, Ostojićeva analiza i poimenični spisak daju nam za to solidnu osnovu i prvi konkretan pokušaj da se, u ovom slučaju, iz hladnih brojeva izdvoje identiteti žrtava i njihove tragične sudbine.

Uz to, Predrag Ostojić utvrđuje preciznu hronologiju događaja, koja nam je neophodna za razumevanje čitavog istorijskog konteksta u kojim su se oni odigrali. Takođe, daje nam niz upečatljivih fotografija, svojevrsnih dokumenata, koje same za sebe, svaka pojedinačno, govore o patnjama poslednjeg srpskog zbega i seobe iz istočne Bosne.

Zato, zaokružena slika zločina u Starom Brodu ne predstavlja tek jednu lokalnu temu ili pak studiju slučaja – kojom se ova priča iscrpljuje i zatvara, već treba da bude primer i podsticaj za istraživanje sveukupnog stradalništva srpskog Podrinja u 20. veku.

Uoči Vaskrsa 2019,

Nemanja Dević

Izvor: http://www.visegradskevijesti.com

Vezane vijesti:

Ostojić: Srbi su gubili jer su se od nacionalizma drugih …

Slobodan Antonić: Stari Brod – kultura sećanja na Pokolj …

Obilježeno 75 godina od ustaškog pokolja više od 6.000 Srba …

VIDEO – Stari Brod: Spomen-muzej i pomen za više od 6.000 …

Zločin u Starom Brodu – Pokolj 6000 Srba na Drini 1942 …

Bećković: Stari Brod je “Titanik” za koji niko ne zna | Jadovno …

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top