Банија Архиве - Јадовно 1941.

Усташки џелат "по обављеном послу" у Јасеновцу

Сведок страшног покоља

17. јун 2026.

Хватали су једног по једног, повалили на стол, један усташа клекне човјеку на прса, а други узме нож и пресјеца гркљан. Клање људи почело је редом, како смо стајали у цркви, наставио је причу о масакру у Глини Лјубан Једнак. Хватали су једног по једног, повалили на стол, један усташа клекне човјеку на прса, а други узме нож и пресјеца гркљан. Нису чекали да искрвави или умре, већ су га полумртвог износили из цркве и бацали на камион. Када су поклали три четвртине људи, стали су да се одморе. Чим су наставили, хватали су једног старца питајући га: ’Хоћеш ли нам дати жену, сестру и кћерку?’ Он је одговорио да

Свједочанство једног злочина (1): Записи о судбини породице Ђукић

11. јун 2026.

Осјећај неправде због губитка вољеног оца и мужа те жеља да злочини не падну у заборав, били су потицај Кати и Душанки Ђукић да забиљеже своја страдања, која су писана комбинацијом сјећања и приповједања, што ове записе чини изразито посебнима. Записи употпуњују слику истребљења српског народа у злочиначкој усташкој НДХ и заслужују да буду објављени Мемоарски записи двију Глињанки, мајке и кћерке, Кате и Душанке Ђукић,о трагичним збивањима у Глини 1941. више од пола стољећа били су непознати ширем кругу истраживача и повјесничара. [1]Њихова трагедија и траума није забиљежена ни у списима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача Хрватске, који су од капиталне важности за разумијевање масовних

Крвави пир у Глинској цркви

9. јун 2026.

Један од најсвирепијих и најјезивијих злочина над Србима у НДХ био је покољ неколико стотина Срба мушкараца у православној цркви у Глини. Србе затворене у глинској православној цркви усташе су одводиле по групама до стратишта у Глинско Ново Село, Хаџер и Прекопу, где су их зверски мучили, најсвирепије убијали и покопавали у већ ископане јаме. Франц Жућек, жупник Цркве Светог Ивана у Глини, добро се сећа догађаја: „По црквеним књигама знам да је то било 29. 7. 1941. Србе из околине Вргинмоста довозили су у православну цркву камионима и аутобусима, а одатле их даље водили у Хаџер и Прекопу, гђе су их побили. Мене је тог дана један од затворених звао

Злочини усташа Независне Државе Хрватске на подручју котара Двор на Уни (1)

18. мај 2026.

Посљедњих година, а и деценија, све чешће се расправља, пише и полемише о томе колико су народа усташе Независне Државе Хрватске побиле у концентрационом логору Јасеновац. Не улазећи у расправу о бројкама које су једнима 30.000, другима 83.000, трећима од 500.000 до 600.000, четвртима 700.000, мени је, откад знам за тај логор, а посебно од времена кад сам се нешто и бавио њиме и око њега, једина бројка била и остала: 700.000 убијених! А одавно сам свјестан чињенице да се тачан број жртава Другог свјетског рата на просторима бивше Југославије никад неће и, вјероватно, више и не може утврдити. Посебно кад су у питању српске жртве. Или може, а некоме

ПОЗИВ на Сабрање: Дан сећања на српске жртве Прихватног логора Земун

5. мај 2026.

Окупимо се 09. маја 2026. уз наш Крст, подигнут и освештан пре годину дана на Православном делу гробља у Земуну. У недељи у којој се обележева 81-а годишњица победе над нацизмом, Удржење грађана Јадовно 1941. Београд организује у суботу 09. маја обележавање Дана сећања на српске жртве Прихватног логора Земун. Час историје одржаће историчар, проф. др Милош Ковић. Земунски логор дуго је важио за место страдања само Јевреја и Рома. Међутим, новија истраживања показала су да је у другој фази његовог рада између маја 1942. и јула 1944. године, то био прихватни логор за Србе, највише са Козаре, Баније, Like и Кордуна, али у њему су страдали и Срби из

Бурсаћ Владимир: Предрасуда о страдању Срба по расном основу у НДХ је замена теза

14. април 2026.

Противник те тврдње стално потеже, а многи људи мислећи да раде за свој народ, понављају нешто што никада није доказано нити утврђено, суштински бранећи противника. Противник на тај начин конзервира стање у нашем друштву. Као национална институција са одговорношћу да разуме и другима објасни шта се догодило током Другог светског рата на просторима окупиране Југославије, Музеј жртава геноцида из Београда има обавезу да у своме раду као и у саопштавању резултата истраживања, употребљава научну методологију. Научна заједница мора бити оруђе, канал и прозор кроз који ће се објављивати резултати истраживања, сведочења, докази о ономе што се заиста догодило. Научна заједница поседује монопол над научном методологијом, и то је чињеница коју

Живот – нова збирка поезије Милоша Кордића

2. април 2026.

Ових дана из штампе је изашла нова збирка поезије Милоша Кордића, под насловом Живот, у издању угледне изадавачке куће Прометеј из Новог Сада. И на недавно одржаном Новосадском сајму књига нашла се и на штанду свог издавача. Пјесме у збирци сврстане су у пет циклуса: (зимско коло), (сребрно вече), (листаник азбучни), (кочија илијина) и (међ звијездама: град). Све пјесме, за разлику од готово свих књига поезије овог аутора, писане су у везаном стиху, односно: римоване су. Поезија у овој збирци кратка је хронологија пјесниковог живота: од родног краја (села, Баније), па до градског живота. Пјесник се дотиче и историје, али и тема из савременог, данашњег, све неизвјеснијег човјековог живота. људске судбине.

Јован Мирић: О спаљивању живих српских жртава у НДХ

30. март 2026.

Снаха Томе Кунића родила је двојке један сат пре него што су и живи и мртви Кунићи изгорели у кући. То двоје деце, Стана и Тома, живели само један сат, добили су имена 1964. године, приликом пописа жртава Југославије Усташки злочин у Глини (Извор: Музеј жртава геноцида) У књизи Јасеновац. Аушвиц Балкана израелски историчар Гидеон Грајф побројао је 57 различитих начина мучења и убијања јасеновачких логораша. Само их је побројао и класификовао у категорије, ни за један није навео пример или неки детаљнији опис. Ти начини заиста много говоре о природи геноцидне политике која је спровођена, али су још речитији примери за сваки од тих 57 начина. Поред масовног спаљивања жртава

Јован Мирић: Извори ужаса

2. март 2026.

Многи преживели казивали су једно: нисмо веровали да ће нас побити. Притом то неверовање везују или за комшије или за државу. Никад није било да држава кажњава невини народ. Од свих покоља Срба у црквама најпознатији је покољ у Глинској цркви Пресвете Богородице који се десио 29. јула 1941. године. Поклано је неколико стотина одраслих мушкараца. О томе покољу сведочио је једини преживели Љубан Једнак, са једне стране, и Хилмија Берберовић, један од кољача, са друге. По завршеном покољу, када су окрвављени делатници кренули да гледају има ли ко жив и да износе мртве, устао је насред цркве старији човек: – Ево, ја сам жив! Ја нисам ништа крив! Усташе

Слободан Чикарић: Егзодус Срба у дубичкој општини

19. фебруар 2026.

Може се закључити да је дубичка општина „очишћена” од Срба и да су идеје Милета Будака и Фрање Туђмана реализоване. Дакле, у Банијској општини Хрватска Дубица извршен је геноцид над српским народом. Распадом друге Југославије (СФРЈ) појавило се на Балкану пет, а касније и шест нових држава чије су државне границе биле авнојевске административне границе. Новонастала хрватска држава имала је озбиљан проблем са Србима у српској Крајини (Славонија, Банија, Кордун, Лика, Книнска крајина, Далматинска Загора, Горски Котар), јер они нису прихватили сецесију Хрватске од СФРЈ, плашећи се ревитализације нацифашистичке Независне државе Хрватске (1941–1945. НДХ: Хрватска, БиХ, Срем до Земуна). Тада је на монструозан начин убијено око милион Срба. Створена је

Подсећање на крвави усташки злочин у банијском селу Комоговини, 26. јануара 1942. године

26. јануар 2026.

Пише: Милош Кордић Двадесет и шестог jануара годишњица jе страшног хрватског усташког злочина, 1942. године, у српском селу Комоговини, на Баниjи, у Хрватскоj. Тог су дана усташки зликовци из Петриње, по високом снегу, љутоj зими, упали у село, са севера, из правца села Јошавице (у петрињскоj општини, такође настањеноj Србима), и побили 118 житеља Комоговине и околних села. Два-три дана раниjе усташе су пљачкале и палиле куће и убиjале све што се кретало по Јошавици и другим српским селима коjа су им пре Јошавице била на путу ка Комоговини, циљу њиховог крволочног похода. Комоговина jе била jедно од наjпознатиjих устаничких села на Баниjи. Село се у историjским књигама први пут

ДУШКО МУЖДЕКА: У ВЛАОВИЋА НЕМА ТКО ДА ОРЕ

16. јануар 2026.

Књига евоцира страдање Срба 1941. године. Аутор кроз потресну причу, поткрепљену аутентичним догађајима и личностима, говори о масакру над српским становништвом у Независној Држави Хрватској који је прерастао у највећи злочин геноцида. Душко Муждека, српски хуманиста, књижевник, правник, рођен је 1920. године у Глини, Банија, а умро у Београду 2008. године. Правни факултет уписао је у Загребу. Међутим, 1941. године, усташе су га заједно са породицом и другим Србима депортовале у логор Цапраг у Хрватској. По изласку из логора, преселио се у Београд и 1944. године учествовао у борбама на Сремском фронту. Правни факултет завршио је у Београду. У периоду Информбироа провео је две године као заточеник на Голом отоку. Последњу

Тако је говорио Ћаћа од Крајине: Јован Рашковић у Шегестину 1991. (Видео)

13. децембар 2025.

За Србе из Крајине, академик Јован Рашковић био је њихов Ћаћа. У Далмацији, Лици, на Банији и Кордуну, деца тако зову свога оца. Ту реч наша деца почињу да тепају, такорећи у колевци, још док ћапћу млеко на мајчиној дојци. Са “главом библијског пророка”, овај српски трибун заблистао је као метеор на узаврелој политичкој сцени једне земље, која ће се ускоро распасти. Сви Јованови покушаји да се заустави рат нису, нажалост, уродили плодом. Мржња је експлодирала и потекли су потоци крви. По речима академика Добрице Ћосића, Јован Рашковић је у српску политику покушао да унесе поштење и реализам у постављању националних циљева. Он није основао Српску демократску странку да би се

Бака Драга ће у јануару слиједеће године прославити 106 рођендан

22. септембар 2025.

Преживела Покољ и Олују. Баба Драга, Драгиња Бодловић, девојачко Јакшић, рођена је у Батиновој Коси, селу између Глине и Топуског, на Крстовдан 18.1.1920. године. Мајка Петра јој умире кад је имала 11 година и она преузима бригу о својој млађој браћи и сестри!! Удаје се са 19 год за Павла (Павао) Бодловића и наредне године добијају кћи Марију, моју мајку! Убрзо креће рат и покољ Срба у Хрватској! Она и Деда Павле игром случаја избегавају клање у Глинској цркви, али њен отац Лука и најстарији брат нису! Такође, од ближе родбине на покољ одлазе дедин отац, мајка, сестра! Крију се у шумама Петрове горе, организују отпор, већина без пушака, углавном

Календар геноцида: 02. август 1941. – Крвави Илиндан за Србе широм НДХ

2. август 2025.

Крвави Илиндан 1941. за Србе широм НДХ Шушњар код Санског Моста. На Илиндан 1941. године усташе и локални муслимани су на Шушњару код Санског Моста убиле око 5.500 Срба и 50 Јевреја. Извор: ТРЕЋИ ОКРУГЛИ СТО „ШУШЊАР 1941.“ Врхпоље, срез Кључ. На жељезничком мосту у Врхпољу, 02. августа 1941. године, побијено је 50 Срба из села Пиштаница. Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 32. Село Кљевци, срез Сански Мост. Након покоља Срба из села Кљевци 28. јула 1941. године, неколико дана касније услиједио је нови, овог пута већи покољ српског становништва овог села. Усташе су на Илиндан 02.