Последња књига хрватских историчара Славка и Ива Голдштаjна поново jе узнемирила духове у суседству, понаjвише због – тако реалног, али, по добром старом обичаjу, у Загребу тако провокативног – наслова: „Јасеновац и Блаjбург нису исто“ Са становишта историjе, али и здраве памети, дилеме заправо никада ниjе ни било: у Јасеновцу jе извршен геноцид, jедан од наjстрашниjих злочина у Другом светском рату, у коjем су усташе у смрт послале несхватљив броj недужних Срба, Јевреjа и Рома само зато што су били Срби, Јевреjи и Роми; у Блаjбургу jе, с друге стране, извршен злочин против човечности, у коjем су партизани заробили и, по принципу преког суда, стрељали такође велики броj „неприjатеља народа“,

Посета римокатоличког поглавара могућа, али најпре договор са државом. Одласком у логор смрти, Фрања би испунио најважнији услов СПЦ Поглавар Римокатоличке цркве могао би пре Србије да посети и Хрватску, где би одао пошту жртвама логора смрти Јасеновац. Папа Фрања тиме би уважио тихи захтев Српске православне цркве и испунио важан предуслов за долазак у Београд. Како за “Новости” објашњавају саговорници блиски Српској патријаршији и Ватикану, Фрањина посета Хрватској зависи и од исхода дијалога мешовите комисије која расправља о историјској улози контроверзног кардинала Алојзија Степинца. Папин долазак у Загреб могао би да се тумачи као сигнал да ће питање Степинчеве канонизације бити завршено у складу са вољом огромне већине хрватског

Његова светост патријарх васељенски Вартоломеј доћи ће 9. септембра у Загреб, гдје ће отворити научну конференцију под називом „Новомученици: перспектива два“, која је посвећена Јасеновцу и Холокаусту. Скуп ће бити одржан у Српској православној гимназији „Катарина Кантакузина Бранковић“, а у његовом раду учествоваће најеминентнији стручњаци за проблем Холокауста, као и историчари, социолози, теолози и други експерти за Холокауст из Пољске, Русије, Републике Српске, Румуније, Хрватске, Израела и Србије, саопштено је из Српске православне цркве /СПЦ/. Међу њима су и директор „Симон Визентал центра“ у Јерусалиму Ефраим Зуроф, затим аутор бестселера „Наши људи“ Рута Ваганаите из Литваније, те протојереј Александар Зин из Русије. Радним дијелом конференције предсједаваће Његово преосвештенство епископ славонски

Његово високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански Порфирије рекао је да судска рехабилитација кардинала Алојзија Степинца неће утицати на рад мјешовите комисије, која на иницијативу Ватикана разговара на тему његове канонизације. Митрополит Порфирије каже да ће на састанку ове мјешовите православно-католичке комисије у септембру у Загребу бити сагледавана личност Степинца до Другог свјетског рата. „О исходу је рано и тешко говорити. Као и пре разговора, тако и по завршетку рада комисије, о томе да ли ће Степинац бити канонизован, одлучује Ватикан“, рекао је митрополит Порфирије за „Политику“. Митрополит загребачко-љубљански истиче да је већ велика ствар да о једној тако спорној ствари може да се разговара у пријатељској атмосфери, без тензија и сурових ријечи.

Да ли постоји могућност посете поглавара Римокатоличке цркве највећем српском стратишту? Пре неколико дана Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања је, у оквиру своје посете Пољској, обишао и нацистички логор смрти Аушвиц. Папа је прошетао кроз некадашњи логор у којем је током Другог светског рата свирепо убијено преко милион људи, највише Јевреја. Папина посета је заинтригирала део српске јавности која се поодавно пита да ли је могућ папин долазак у Јасеновац и да ли је могуће да се папа поклони сенима жртава настрадалим у овом свирепом логору. Подстакнут самом личношћу папе Фрање, као и његовом односом према процесу канонизације Степинца, где је папа показао извесну задршку и иницирао формирање мешовите комисије

Или каква веза постоји између такмичења за песму евровизије са Лорданом Зафрановићем Ево после толико година, читам у медијима да је снимљен или се снима филм о Јасеновцу. Аутор или новинари, нисам баш схватио, говоре да је то први филм о Јасеновцу. Нагласак је на овом „први“ и то је можда тачно ако се филмови деле строго жанровски. Јер се изгледа у њиховом случају ради о филму с глумцима. Међутим, пре више од тридесет година југословенски синеаста Лордан Зафрановић је снимио филм о Јасеновцу под насловом „Крв и пепео Јасеновца“, који у подели спада у документарне. Лорданов филм је био најављен у телевизијском програму. Баш тога дана налазио сам се у

За Хрвате је веома битан надбискуп загребачки и кардинал Алојзије Степинац јер му је намењено да буде интегративни камен у темељу на коме треба да почива модерна нација која ће обновити независну Хрватску. То се правда чињеницама о његовом уделу у припремама и постојању Независне Државе Хрватске – у околностима када је, како је он говорио, важна држава а не политички систем у њој! За Србе, надбискуп је саучесник у спровођењу планираног и озакоњеног државног злочина који се спроводио ради затирања српског народа, које су починили припадници војних постројби Независне Државе Хрватске. Популаризација у стварању култа надбискуповог мучеништва започела је у периоду наглашеног ватиканског антикомунизма и припрема за нову источну

Оригинални дневници загребачког надбискупа Алојзија Степинца власништво су Загребачке надбискупије, док се дигитализовани досије Степинца може користити у Хрватском државном архиву, речено је Срни из те установе. Дневници су заштитно снимљени на микрофилм, а чувају су у Постулатури Алојзија Степинца, на Капитолу у Загребу, наводи се у одговору на питање Срне о судбини Степинчевих дневника. Из Хрватског државног архива прецизирају да дневници садрже пет књига, у којима су хронолошки евидентирани догађаји и улагани дописи, новински исјечци, фотографије и слично из живота Надбискупије загребачке у периоду од 1934. до 1945. године. Ови дневници су, како се наводи, у бившој држави одузети Загребачкој надбискупији и уложени у такозвани лични досије надбискупа Степинца,