На Међународном сајму књига у Београду данас је промовисана књига “Свједочим злочин над злочинима” новинарке Мире Лолић Мочевић, у којој је објављено 12 потресних свједочанстава о страдању дјеце у логорима Независне Државе Хрватске /НДХ/. Књига је представљена на штанду Представништва Републике Српске, гдје је историчар Јово Мирковић присутне подсјетио да је у логорима злогласне НДХ у којим је било затворено више од 74.000 српске дјеце, од којих је 60.234 убијено. Мочевићева је рекла да је једини гријех те дјеце био тај што су била српске националности. Према њеним ријечима, сва дјеца која су доживјела страхоте НДХ три пута су убијена – када су одведена од родитеља у логоре, када су

У Великом Паланчишту код Приједора данас је, као знак сјећања на 367 цивила страдалих прије 74 године у овом селу, одржан традиционални народни збор на гробљу жртава фашистичког терора Пухарине. Делегације градске управе и градске организације СУБНОР-а, те градских борачких организација минулог рата положиле су вијенце на спомен-костурницу и евоцирале успомене на те догађаје у ноћи 22. и 23. октобра 1942. године. Предсједник градске организације СУБНОР-а Вељко Родић рекао је да је тада била друга офанзива непријатељске војске на Козари. “Усташе су без употријебљеног ватреног оружја, ножевима, сјекирама, маљевима и вјешањем убиле 367 становника, међу којима је било 226 дјеце узраста до 17 година. Ми се сваке године овдје окупљамо

У ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године, група усташа, припадника Друге усташке сатниjе Осме усташке боjне, предвођена усташким поручником Батинићем, извршила jе покољ над становништвом Великог Паланчишта. Усташе су без употриjебљеног ватреног оружjа, ножевима, сjекирама, маљевима и вjешањем убиле 342 становника, међу коjима jе било 226 дjеце узраста до 17 година. Те ноћи, на исти начин убиjено jе и око 200 становника села Мало Паланчиште и Јеловац. Ово jе био jедан од наjмонструозниjих злочина коjе су усташе извршиле у овом диjелу Поткозарjа. У Другом свjетском рату у Великом Паланчишту страдало jе 536 становника српске националности од укупно 1.080 становника, према попису из 1941. године. Половина становника овог села

Поему „Гласови неба под земљом” Александра Б. Лаковића, која ће бити изведена 21. октобра на Великом школском часу, режирао Ђорђе Милосављевић Крагујевац – Полагањем венаца крај хумки у Илићеву, Маршићу и Грошници, где су немачки војници 19. октобра 1941. започели одмазду над недужним цивилима, хапсећи и стрељајући мештане ових села, у Крагујевцу је настављено обележавање најтрагичнијег догађаја у историји овог града који је само у једном дану, с почетка Другог светског рата на овoм подручју, изгубио десет одсто становника. У Шумарицама, где је пре 75 година стрељано око 2.800 људи, овог 21. октобра, у оквиру Великог школског часа, централне манифестације крагујевачких комеморативних свечаности, биће изведена поема „Гласови неба под земљом”

Хрвати! Кољачка кама великосрпских четника зарила се у наше здраво тиjело. Под овом камом издише цвиjет Хрватства, коjи jе тако потриjебан за будућност наше миле и драге нам Домовине. Никада се Хрватска у своjоj дугоj повиjести ниjе налазила у таквоj опасности као данас. Љубав према истоj нам налаже да се уjединимо без обзира на политичка и идеолошка убjеђења и неслагања. Сви домобрани и усташе имаjу приступ и отворена врата у Народноослободилачки покрет Хрватске. Током Другог свиjетског рата Срби су имали два антифашистичка покрета, jедан роjалистички а други комунистички. Како каже професор Момчило Павловић, допринос српског народа антифашистичкоj борби „на простору Југославиjе jе одлучуjући не само по жртвама него и по свеопштем антифашистичком и антинемачком расположењу“. [1]Неке

Кукуњевац – У организацији липичког Вијећа српске националне мањине и мјесног одбора Кукуњевца, у том је селу 11. октобра одржана комеморација за жртве злочина почињеног 1942. године. У знак одмазде због напада на усташко упориште у селу Шпановица, усташе и домобрани из Липика су у ноћи с 10. на 11. октобар упали у Кукуњевац и убили 780 мушкараца, жена и дјеце.  Међу жртвама су осим мјештана биле и бројне избјеглице с Козаре. Преостали становници су одведени у Јасеновац, одакле се никада нису вратили. Кукуњевац је тако доживио судбину Слобоштине, Кусоња и других села тог дијела Славоније. Након помена жртвама, о успоменама на тај злочин говорили су саборски заступник СДСС-а Борис Милошевић,

У засеоку Заједнице код Трнопоља у близини Приједора, усташе су од 31. јула до 2. августа 1941. убиле 365 Срба и два Украјинца. То је било једно од првих стратишта поткозарског народа у Другом свјетском рату. На мјесту страдања недужних људи направљено је спомен-подручје. Испред споменика жртвама овог покоља и данас се окупљају чланови породица страдалих у Заједницама. Осамдесетпетогодишњи Јован Нишић, из села Бабићи код Приједора, још се сјећа 1. августа 1941. године. Тог дана оца је видио посљедњи пут. Њега су, са још скоро 400 људи усташе ухапсиле, затим одвеле у Заједнице и ту га погубиле. – Њега су отјерали од куће и скупили су још људи у Јакуповићима.

У Меморијалном комплексу градског парка у Добоју данас су, поводом Дан устанка народа добојског краја 23. августа, положени вијенци и одата почаст погинулим борцима и цивилима у Другом свјетском рату. Предсједник добојског Удружења антифашиста и СУБНОР-а Новак Радојчић рекао је Срни да на овај начин потврђују да његују антифашистичке тековине на којој почива савремени демократски поредак у вријеме када се на границама БиХ поново буде повампирени фашизам и усташтво. Радојчић подсјетио да је у Осјечанима у ноћи између 22. и 23. августа пукла прва устаничка пушка и неутралисана је жандармеријска станица. Он је додао да су устанички ослободилачки одреди у ноћи између 23. и 24. августа 1941. године из озренског

Вијеће српске националне мањине за подручје Карловачке жупаније са Удругом антифашиста опћине Војнић организирало је 13.8.2016.године помен за жртве усташког злочина на  “Мехином стању”. Парастос жртвама је обављен у храму св. Георгија у В.Кладуши којег су предводили протојереј Карађорђе Дерајић и јереј Жељко Видаковић. Мехино стање је подручје уз границу Хрватске и БИХ на којем су постављена 3 споменика која подсјећају на мучење и свирепо убијање око 4200 дјеце, жена и стараца са подручја села око Велике Кладуше и Кордуна. О времену и начину убијања на Мехином стању, говорио је Сулејман Мехмедагић, 92-годишњак, професор у пензији, учесник НОР-а, предсједник удружења АБНОР-а у Великој Кладуши. Скуп су уз мјештане Кладуше и