Најава техно фестивала на Бубњу узбуркала јавност у Нишу. Организатори: Посетиоци ће моћи да положе цвеће НИШ – “ПозитивНи фестивал”, који ће бити одржан од 15. до 17. јула на простору спомен-парка Бубањ, узбуркао је јавност у Нишу. Један део Нишлија сматра непримереним да се на овом месту, где је за време, а према неким подацима и после Другог светског рата, стрељано преко 10.000 родољуба, организује овакав догађај. Нишки културни клуб (НКК) огласио се прогласом у коме наводи да, без обзира на позадину догађаја, сматра да је било какав фестивал на овом месту апсолутно неприхватљив. Истичу да не сумњају у добре намере организатора, али “Бубањ није Каменички вис, Бојанине воде

Код спомен-крста у близини јаме Понор у Миљевини код Фоче данас је служен помен-парастос за више хиљада младих краљевих војника из Србије, које је у мају 1945. године ликвидирала тадашња нова комунистичка власт. Јама Понор, у коју је бачено око 2.000 војника, само је једно од мјеста масовног страдања на подручју Калиновика, Зеленгоре и Фоче, гдје су без суђења убијани голобради припадници Југословенске војске у отаџбини, углавном из Шумадије. Срђан Станковић, предсједник Борачке организације Фоча, која од 1998. године када је подигнут спомен-крст, сваке године на Видовдан организује помен, каже да никада није тачно утврђено колико је убијено младих четника, који су тек били мобилисани, али да се процјењује да

Код спомен-обиљежја изнад јаме Понор у Миљевини код Фоче данас ће бити служен помен за више хиљада припадника Југословенске војске у отаџбини, који су на том мјесту погубљени у мају 1945. године. Из Борачке организације Фоча наводе да тачних података о броју страдалих нема, али да се процјењује да је комунистичка власт прије 71 годину на подручју између Калиновика и Фоче, након предаје и без суђења, убила између 12.000 и 15.000 краљевих војника, углавном голобрадих младића из Ваљева, Чачка, Краљева и Крагујевца. Највеће стратиште је јама Понор у близини цркве и рудника у Миљевини у коју је бачено око 2.000 војника. Према свједочењима мјештана, младе четнике који су мобилисани у

У Сребреници је данас, поводом обиљежавања 73 године од великог усташког злочина над српским становништвом овог мјеста и околних села на Тројчиндан, промовисан Зборник радова „Злочини `Црне легије` 1942-43. године у источној Босни“. Уредник зборника Вељко Ђурић Мишина рекао је да ова књига садржи излагања учесника прошлогодишњег округлог стола у Сребреници о злочинима Независне Државе Хрватске /НДХ/ и усташких јединица Јуре Францетића на подручју Сребренице и Бирча. „Сви догађаји у историји имају и своју предисторију, па и догађаји у Сребреници у посљедњем рату. Та предисторија су управо злочини који су почињени над српским цивилним становништвом у Другом свјетском рату, као и злочини почињени над Србима овог краја 1992. и 1993.

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа настрадалим данас ће код спомен-костурнице у Сребреници бито одата пошта и обиљежене 73 године од покоља над српским становништвом Сребренице које су починиле усташе на други дан православног празника Тројчиндана 1943. године. Делегације Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, те српских представника у општини Сребреница положиће цвијеће на спомен-костурницу на којој је прошле године постављена нова спомен-плоча. На тој плочи је написано, да су у костурници земни остаци неких жртава српских цивила које је побила 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починивши геноцид над српским народом Сребренице и убивши 2.262 српска цивила,

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа настрадалим сутра ће код спомен-костурнице у Сребреници бито одата пошта и обиљежене 73 године од покоља над српским становништвом Сребренице које су починиле усташе на други дан православног празника Тројчиндана 1943. године. Делегације Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, те српских представника у општини Сребреница положиће цвијеће на спомен-костурницу на којој је прошле године постављена нова спомен-плоча. На тој плочи је написано, да су у костурници земни остаци неких жртава српских цивила које је побила 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починивши геноцид над српским народом Сребренице и убивши 2.262 српска цивила,

Норвешке општине Вефсн и Хемнес се припремају за обиљежавање 75-годишњице доласка првих Југословена, прије свега Срба, у њемачке концентрационе логоре у тој земљи гдје су принудним радом градили такозвани “Крвави пут”, саопштила је амбасада Норвешке у Београду. Пут преко Корг планине за југословенске ратне заробљенике је представљало “Крвави пут”, како је назван због суровог рада и услова живота. Према подацима, око 2.360 југословенских ратних заробљеника је убијено у више од 20 такозваних “Српских логора” у Норвешкој. Највећа стопа смртности је забиљежена у логорима на сјеверу Норвешке гдје је убијено више од 1.990 Срба. У саопштењу се наводи да је поводом 75. годишњице, норвешка амбасада објавила интервју са вођом пројекта “Крвави

Правда је за Србина једно, за Албанца друго, за Израелца треће, за Палестинца четврто Кључни животни догађаји Ивана Ивањија описани су у његовом новом роману „Мој лепи живот у паклу” („Лагуна”), једно безбрижно детињство у родном Бечкереку, уз родитеље лекаре, трајало је до приспећа петнаестогодишњака у логоре Аушвиц и Бухенвалд. Мозаик живота главног јунака чине и успомене на послератни живот у служби Титовог преводиоца, на бројна путовања и сусрете у дипломатској служби, па и сећања на нова разочарања у деведесетим, селидбу у Беч. Приповедач говори о својим књигама, као и о искуствима која су та дела инспирисала. После читања, остаје утисак једног великог пређеног пута који се наставља у помирености