fbpx
Ж | Ž

Podijelite vijest (kliknite na + za više opcija):

Ko su Surdulički mučenici?

Priča o stradanju srpskog naroda u Prvom svetskom ratu od strane bugarskog okupatora posebno se aktuelizuje od kako je Srpska pravoslavna crkva u red svetih uvrstila Surduličke mučenike i odredila im datum praznovanja. Novija istorija počinje da se detaljnije bavi stradanjima jednog od strane drugog pravoslavnog naroda, a mnogi istoričari ovaj rat definišu kao genocid.

 U poslednje vreme više se i temeljnije govori o stradanjima srpskog naroda u Prvom svetskom ratu na prostoru u i oko Surdulice. Ova opština okupirana je od strane Bugara u jesen 1915. godine, a o zverstvima koja su ovde počinjena dugo se nije znalo. Kanonizovanjem Surduličkih mučenika u red svetih počinje aktivnija priča o značaju očuvanja sećanja na stradale.

“Crkva zna kako se to radi, ona je to davno počela, mnogo pre države i upravo je kult Surduličkih novomučenika važan, on je važan da ne samo ovde, nego svugde svest o novomučenicima, o žrtvama bude izgrađena, to nije da bismo nekoga mrzeli, već da se ti zločini ne bi ponovili, jer ono što se zaboravi, to se ponavlja,“ naglašava prof. dr Miloš Ković, istoričar na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

U Prvom svetskom ratu stradao je veliki broj sveštenika, posebno iz ovih krajeva, sa područja današnje vranjske eparhije.

“65 sveštenika. I ako uporedimo tu brojku sa onim brojem sveštenika koliko danas imamo, doći ćemo do zaključka da je od strane bugarskih okupatora stradala jedna cela eparhija,“ kaže sveštenik Nebojša Stojadinović.

“Ideja je obezglaviti srpski narod, zato su likvidirani učitelji, zato su likvidirani sveštenici, oni koji su bili najmudrije glave ovoga naroda, oni su likvidirani, da bi kasnije narod mogao da se “preumi“, kako su govorili, da promeni svoj identit, da promeni svoje nacionalno, versko ili svako drugo opredeljenje,“ naglašava docent doktor Dejan Antić, istoričar sa Filozofskog fakulteta u Nišu.

Smatra se da je Surdulica najviše stradala zbog svog geografskog položaja, jer je poslednje veće mesto pre bugarske granice. Tu nisu žrtve samo iz ovih krajeva, već su dovođeni Srbi iz različitih delova zemlje. Ubistva su najčešće vršena hladnim oružjem, da se ne troši bojeva municija i da se ne čuju plotuni. Zbog masovnih ubistava, javio se problem kuda se leševima, pa je odlučeno da se leševi bacaju u dubodoline. Tako su tokom Prvog svestkog rata, zvanično otkrivene najveće masovne gobnice.

“Moramo da naučimo da na Prvi svetski rat gledamo i kao na rat u kome je planirano, izvođeno uništenje srpskog naroda, ali i kao na junačku epopeju, mi smo na taj način razmišljali o Drugom svetskom ratu, ali o Prvom ne razmišljamo tako, dakle genocid nad srpskim narodom je počeo ovde,“ naglašava prof. dr Miloš Ković, istoričar na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

“Nosićemo jedno prokletstvo svi sad živi i oni što dolaze iza nas ako ne budemo sačuvali pojam Surduličkih mučenika. Nije malo da neko dobije status mučenika, a nekoliko hiljada ljudi, to je nekoliko hiljada litara krvi, to je reka krvi nečije, ne zato što su bili loši, nego se nisu uklapali u tadašnju politiku okupacione vojske,“ kaže sveštenik Nikola Petrov, iz hrama Svetog Georgija u Surdulici.

Dugo se istorija nije ozbiljnije bavila ovim pitanjem. Čak su pojedini istoričari javno isticali da se čine svesni pokušaji da se istina prikrije.

“Istoričari još ne postavljaju prava pitanja. To su teme koje se tek otvaraju u našoj istoriografiji. Problem naše istoriografije je u tome što se vrlo često bavi nebitnim temama, koje se možda traže negde na Zapadu, možda se stipendiraju, ali ono što su ključne teme za nas one se tek sada otvaraju. Ako su prve žrtve jedne pravoslavne zemlje bili sveštenici, onda se postavlja pitanje kako je to moguće,“ dodaje Ković.

Nakon Prvog svetskog rata krenulo se sa otkopavanjem zemnih ostataka i sahranjivanjem žrtava. Broj nije poznat, jer su se stalno projavljivale nove mošti, a postoje indicije da je u Surdulici tokom Prvog svetskog rata stradalo nekoliko hiljada ljudi. Pronađene mošti smeštene su u Spomen kosturnicu, a deo njih biće u vranjskoj Spomen kosturnici čija je obnova završena ove godine, a nalazi se u kompleksu manastira Sveti Nikola, koji ove godine obeležava 690 godina postojanja. Tim povodom RTV Vranje realizuje serijal emisija o ovoj svetinji kroz vekove. Premijera je svakoga petka, počevši od 16. septembra, u 20 sati.

Izvor: RTV Vranje


Sestrinstvo manastira Brnjak: Surdulički mučenici

Prva slava u čast SURDULIČKIH MUČENIKA

Podijelite vijest (kliknite na + za više opcija):

Pomozi rad udruženja Jadovno 1941. uplatom preko PayPal-a:

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pratite nas na društvenim mrežama: