arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Битка на Зеленгори! Срби исправљају неправду према заборављеним жртвама – истину чувале мајке

8. јун 2026.

Више од осам деценија након трагичних догађаја из маја 1945. године, Зеленгора остаје једно од највећих и најмање истражених стратишта српског народа. На простору од Неретве до Дрине, где су без суђења страдали припадници Југословенске војске у отаџбини и бројни цивили, тек данас се стварају услови за достојно обележавање њиховог страдања. Изградња храма Светог Илије на Зеленгори представља покушај да се после деценија прећуткивања и заборава жртвама врати име, а месту страдања достојанство које заслужује. Митрополит дабробосански Хризостом освештао је земљиште на планини Зеленгори у Републици Српској на коме ће бити изграђен храм Светог Илије. Будућа црква са криптом замишљена је као спомен-храм достојног сећања на хиљаде страдалих војника Југословенске

У Камничкој Бистрици прочитана имена 9.071 жртве: Сјећање на страдале Србе у Словенији 1945. године

8. јун 2026.

У мјесту Камничка Бистрица у Словенији данас је служен помен жртвама страдалим на крају Другог свјетског рата, у оквиру обиљежавања 81 године од страдања припадника Српске војске у отаџбини од стране комунистичких формација. Током помена прочитана су имена 9.071 до сада прикупљене жртве, док истраживања о укупном броју страдалих и даље трају. У склопу обиљежавања годишњице дан раније одржана је и промоција књиге др Срђе Трифковића „Страдални пут“, која се бави страдањима у Словенији 1945. године и трагичном судбином више од десет хиљада припадника српског народа након завршетка ратних дејстава. Помену и опелу присуствовало је више стотина чланова породица страдалих, њихових потомака, као и поштовалаца сјећања на жртве. Међу окупљенима

Smederevo-eksplozija.jpg

Страшна годишњица за Смедерево: Кад је погинуло пола града

5. јун 2026.

У Смедереву jе на данашњи дан, приjе 85 година, експлодирала мунициjа смjештена на отвореном у средњевековноj тврђави деспота Ђурђа Бранковића. У експлозиjи jе погинуло више од половине становника града. Сваке године, 5. jуна у 14.14 локомотиве на смедеревскоj железничкоj станици завиjањем сирена подсjете становнике да jе тог дана 1941. у трену погинула половина грађана Смедерева и оних коjи су се затекли у том граду пазарног дана. Експлодирала jе мунициjа лагерована на отвореном простору у смедеревскоj тврђави. Ниjе утврђен узрок експлозиjе, непознат jе броj погинулих. Наjвећи броj жртава сахрањен jе безимен у заjедничкоj гробници на самом улазу у гробље. Писац књиге „Трагање за истином“ у вриjеме експлозиjе, радник Железничке радионице Смедерево

Владимир Димитријевић: На Голготском путу – ратни дневник Лазара Тркље 1941-1944.

5. јун 2026.

Потресни ратни записи професора Лазара Тркље, секретара Земљорадничке странке, које је водио од пролећа 1941. па до јесени 1944. године, представљају потпуно ново и аутентично сведочење. „Ратни дневник Лазара Тркље 1941 – 1944 – Откопана истина“. Приредио Никола Тркља. Службени гласник, Београд, 2020 Ко је био Лазар Тркља? По образовању, Херцеговац из Билеће, Лазар Тркља био је дипломирани теолог. Пре рата, био је човек најширих распона – од фудбалера сарајевске „Славије“ до секретара Земљорадничке странке. Чак су га отпуштали с места вероучитеља, подозревајући га да је комуниста. Рат га је затекао 6. априла 1941. године, на Теразијама у Београду. Укључује се у одбрану отаџбине, и одмах почиње да се креће по најширем

Синиша Шешлија: О НАМА И НАШЕМ ИДЕНТИТЕТУ

4. јун 2026.

Пред вама је детаљан и емотивно снажан приказ нове српске националне читанке „Ја знам ко сам“ аутора професора Рада Р. Лаловића, која кроз пажљиво одабране књижевне текстове и духовне вертикале постаје кључни путоказ у изградњи и очувању идентитета код најмлађих нараштаја. Наћи се у улози аутора једне Националне читанке није нимало једноставан и лак задатак. Још ако је та читанка намјењена ђацима нижих разреда основне школе илити малишанима, задатак постаје још сложенији. Прије свега треба добро одвагати и одмјерити садржај једног таквог уџбеника или да га назовемо, можда је боље, приручника у настави Српског језика. А да би се то успјешно урадило, треба прије свега дати појашњење шта је разлог

Бојанић: ИСТОРИЈА НИЈЕ СПОРЕДАН ПРЕДМЕТ – ОНА ЈЕ ТЕМЕЉ НАЦИЈЕ

3. јун 2026.

Постоје тренуци у историји једног народа када је неопходно поставити једноставно питање: шта желимо да оставимо својој деци? Да ли желимо генерације које ће знати све о европским интеграцијама, а мало о Немањићима, Карађорђу, Милошу Обреновићу, Церу, Кајмакчалану, Јасеновцу и страдању сопственог народа? Да ли желимо ученике који ће знати називе европских институција, а неће знати зашто су Призрен, Пећ, Дечани и Грачаница темељи српске духовности и државности? То нису политичка питања. То су питања опстанка националне свести. Последњих година сведоци смо да је наставни програм историје у основним школама претрпео значајне измене. Формално гледано, циљ је био модернизација наставе и прилагођавање савременим образовним токовима. Међутим, у пракси се показало

Бруталан злочин на Лошињу

31. мај 2026.

Одмах после капитулације Италије, Иван Гошњак и Владимир Бакарић наредили су да се изврши једно од најтежих партизанских зверстава. Дража: Верујем, да није Немаца, Енглези би били најгори народ. После серије неуспешних притисака, Британци су септембра 1943. решили да напусте Михаиловића и да се окрену Титу. Најпре су му, после капитулације Италије, омогућили да и у људству, а поготово у наоружању престигне Михаиловића, јер су италијанској војсци наложили да се предаје Титу и да му уступа своје наоружање, али на томе се нису зауставили. Одлучили су да му склоне и главну препреку за освајање власти у Југославији – да смене генерала Михаиловића. Задатак да испита околности за преврат добио је

186 степеника смрти

11. мај 2026.

Никола Бајић се после ослобађања логора вратио у родну Банију, а до куће је пешачио два и по месеца. – Милутин Банковић у мучилиштву издржао непуну годину, после чега је спаљен у Гузену Гнев и презир оставио је иза зидина концентрационог логора смрти у Маутхаузену. Када га је, после две и по године заточеништва, 5. маја 1945. због ослобођења логора коначно и напустио, и то на немачком бициклу, у Аустрију се никада више није вратио. А живео је још 45 година. У сећању су му трајно остала урезана зверства, нечовештво и сеансе смрти нацистичких СС војника и чувара над његовим сапатницима, али је Никола Бајић, Србин из Велике Градусе код

БУДО СИМОНОВИЋ НОВОМ КЊИГОМ ОТКРИО ТАЈНУ СКРИВЕНУ 80 ГОДИНА: Како су прота и хоџа, носећи црвену звијезду и вјерска обиљежја, побиједили подјеле и сачували образ Старог Влаха!

5. мај 2026.

У великој сали ГО Нови Београд, 21. априла, представљена је нова књига Буда Симоновића Записи на оморици, која је већ имала своје промоције у Новој Вароши и на Жабљаку, испод Дурмитора. Ријеч је о потресној хроници рата и судбине четири породице: Новосела испод Дурмитора, те Мусића, Караматијевића и Пурића са Златара, којима је Други свјетски рат сурово укрстио животне путеве. О књизи су, кроз преплет личних сјећања и стручне анализе, говорили глумица Бранка Петрић и Жељко Лекић (потомци проте Јевстатија Караматијевића), књижевна критичарка проф. мр Зора Јестровић, те социолошкиња Маја Крек, која је и сама изданак породице Мусић. Завршну ријеч дао је аутор, Будо Симоновић. Јестровић: Књига у служби истине Књижевна

Милана Бабић говорила о геноциду над Србима у НДХ на конференцији у Ростову на Дону

18. април 2026.

У Ростову на Дону, по насловом „Без застарелости“ одржана је важна конференција посвећена Дану сјећања на жртве геноцида над совјетским народом, трагичном догађају који се званично обележава 19. априла. Овај је дан сјећања на бол и храброст милиона цивила које су нацисти и њихови сарадници истребили током Великог отаџбинског рата 1941-1945. Прије конференције, гости и учесници су могли да виде изложбу „Југ у пламену рата“ — јединствену поставку налаза са бојног поља које је прикупио покрет „Миус фронт“. Изложба је живо свједочанство историје и сјећања на те херојске године, она помаже очувању истине о нашој заједничкој историји. Догађај је окупио представнике руског Министарства спољних послова, руководиоце националних културних организација, представнике владе и

Путин потписао закон о кажњавању за негирање геноцида почињеног над совјетским народом

14. април 2026.

Путин је потписао измене у Кривичном закону, које предвиђају кажњавање за негирање геноцида над совјетским народом. За прекршиоце је запрећена казна до 5 година затвора. Председник Русије Владимир Путин је потписао закон који предвиђа измену чл. 354.1 Кривичног законика (рехабилитација нацизма), који прописује кажњавање за негирање чињенице о геноциду над совјетским народом у периоду Великог отаџбинског рата (тј. Другог светског рата). Документ је објављен званичном сајту за објављивање прописа. Закон доноси измене у чл. 354.1 и чл. 234.4. Кривичног закона. Према изменама чл. 354.1, прекршилац који негира или одобрава геноцид над совјетским народом може бити кажњен затвором до три године. Прекршилац такође, по одлуци суда, може бити осуђен на принудни

Немачка плаћа само Јеврејима; Руси бесни: “Тражимо једнак третман за све жртве нациста”

14. април 2026.

Русија захтева једнак третман за све жртве нациста, изјавила је данас Министарства спољних послова Русије Марија Захарова, реагујући на одлуку Немачке да исплати новчане накнаде само жртвама опсаде Лењинграда јеврејског порекла за време Другог светског рата. “Само они који су могли да докажу своју јеврејску националност примали су исплате. Шта је са осталима? Тешко је замислити циничнији приступ у 21. веку. Тражимо једнак третман за жртве Трећег рајха“, рекла је Захарова, преносе РИА Новости. Она је навела да је руско Министарство спољних послова послало ноте другим земљама са информацијама о Дану сећања на жртве геноцида над совјетским народом и значају овог датума за очување историјског сећања. “Чудовишно интернационално понашање агресивне мањине, засновано на дестабилизацији историјског памћења, буквално је изазвало потребу за

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА НА ЛИЈЕВЧЕ ПОЉУ: „Четничко Косово“ у свијести српског народа Херцеговине

6. април 2026.

6. aприла 1945. године у борбама у Лијевче Пољу страдало је језгро херцеговачких четника на челу са својим командантом Милорадом Поповићем. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА Аутор: Милан Никчевић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Оно што је Зидани Мост, Кочевски Рог и Похорје у свијести националног народа Црне Горе то је Лијевче Поље, „четничко Косово“ у свијести српског народа Херцеговине – симбол трагичног страдања дубоко урезан у душу и колективно памћење, „збирно име за сва

Срушен део двора

Дан када су нацисти разорили Бeoград

6. април 2026.

Адолф Хитлер се 6. априла 1941. године светио Србима и Југословенима за пораз Велике Немачке у Првом светском рату Војници елитне немачког СС пука “Брандербург” су под окриљем ноћи између 5. и 6. априла 1941. хладнокрвним покољем уснулих људи почели напад Хитлеровог рајха на Краљевину Југославију. Прешли су сплавом Дунав и поубијали официре одбране Ђердапа у преноћишту у Кладову, омамљене наркотиком које им је издајник насуо у пиће. Пракса да се жртвама ускрати шанса да се бране, настављена је и на уснулим Београђанима. Престоница се под разорним запаљивим бомбама претварала у призор пакла на земљи, док су недељна црквена звона позивала на јутрење, забележио је писац Стеван Јаковљевић, тад у

Почетак пакла за Србе – прво су 6. априла 1941.г., сравнили са земљом Београд

6. април 2026.

Фашистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију. Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица. Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био: разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Одлуку, да се Београд разори, донео је лично Хитлер 27. марта, разјарен вестима о демонстрацијама у Београду против потписивања ‘Тројног пакта’. Извршење задатка поверено је 4. ваздушној флоти под командом генералпуковника Александра Лера. Операција уништења Београда носила је назив ‘Страшни суд’ [Strafgericht]. У 6.30 часова напала су 234 бомбардера и 120 ловаца. Већина житеља југословенске престонице затечена је на спавању јер је била недеља. У

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дете ријалитија

Једно такво дете постало је видљиво тек када се појавило у ријалитију.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА