У ОШ „Бубањски хероји“ из Ниша одржано је другу годину за редом потресно предавање чика Владе Јовановића (председник Удружења заточеника и њихових потомак), јединог живог логораша из Јужне Србије који је преживео старахоте логора Црвени крст, Бањица и злогласног логора Матхаузен. Предавање (несвакидашњи час историје) организовао је професор историје Ђорђе Бојанић. Логор Црвени Крст је јединствен  по покушају масовног бекства 105 затвореника, 12. фебруара 1942. – каже Јовановић, који је, две године касније, и сам доживео логорашку судбину, заробљен је био без икаквог разлога… те из Ниша био депортован на Бањицу па у злогласни логор Маутхаузен. Сећам се како су ти мученици, промрзли, рањени, гладни и поцепани, бежали по селима, а једна мања група дошла је

У марту 1945. године, човек који је био сведок људској патњи, ископао је део смрзнуте земље како би извадио тајно закопану дрвену кутију са негативима. Хенрик Рос је био службени фотограф гета Лођ у Пољској, који су направили нацисти за време рата. Он је кријући се успео да услика све ужасе гета, и прикаже патњу и ужасе, које су људи тада преживели. У првој половини 1940. у Лођ су затворили на хиљаде Јевреја. Рос је био један од њих. Пре окупације је радио као спортски фотограф, а након затварања је почео да ради по гету. Морао је по наређењу нациста да фотографише документа људи, такође и да прави пропагандне слике

  (Одломци из књиге “Колонизациjа Хрвата на српскоj земљи у Срему, Славониjи и Барањи” Јована Пеjина, Сремске новине, Сремска Митровица, 1992. Напомена: оваj прилог наjвећим делом односи се на насељавање Словенаца на имања убиjених Срба у Независноj Држави Хрватскоj и протераних из ње, jер jе мање познато да су Словенци почетком Другог светског рата примани и живели на подручjу уже Србиjе) Кроатизациjа Славониjе и Срема требало jе да се изврши што пре, те су били добродошли и Словенци протерани из немачке окупационе зоне. Због тога котарски престоjник у Илоку 11. ВИИ 1941. се обратио Загребу и затражио да на подручjу коjим он управља треба населити 2.500 Словенаца, поред коjих ће

Када би питали просечног Немца зна ли колико је Јевреја убијено у холокаусту, а да се добије одговор око 600.000, шта би то говорило о политичкој култури Немачке? Одговора на ово питање нема, јер у Немачкој је развијена свест о злочинима њихових најближих предака. Оно што је претходило тим злочинима је Хитлерово распламсавање страсти да би се у немачком народу осетио страх од непријатеља – Јевреја и Рома, што је трајало читаву деценију пре II светског рата. То је, дакле, био узрок. Кривица је у политици и те се политике Немачка одрекла, јер је за свој нацизам била кажњена. Шта говори о политичкој култури Хрватске када просечан Хрват каже да

Борба за превласт над сувоборским платоом Равна гора, као „местом сећања“, траjе од 1941. до данас, а последице су катастрофалне. Планинска села преживела су многе ратове, буне и устанке, али не и дуготраjан мир у СФРЈ, а из националног сећања jе избрисан податак да jе Колубарска битка добиjена на Сувобору, кажу фото-репортер Саша Савовић и историчар Милош Тимотиjевић, аутори монографиjе „Равна гора“. Они су описали природу, насеља и становништво планинских предела коjи су од краjа Другог светског рата до деведестих били идеолошки осуђени на неразвиjеност. – Источно од места званог Дамњанов камен на Равноj гори, на лепоj заравни у близини извора, своjевремено jе требало да се подигне планинарски дом, али

Фочански Центар за културу и информисање и Општински одбор Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ објавили су поетску руковет „Пред сјенима српских мученика“ у којој су сабране 33 пјесме о страдању српског народа у 20. вијеку. Приређивач збирке, професор српског језика из Фоче Раде Лаловић, чије су три пјесме заступљене у књизи, навео је у предговору да ова руковет доприноси култури сјећања и поштовања недужних жртава. „Једини циљ руковети је да нас вјечно подсјећа на невино страдале претке и да нас опомиње и обавезује да потомцима предамо садашњост у којој неки нови пјесници неће налазити мотиве за поезију сличну овој. Пут недужних ка слободи има и своје путоказе од Шумарица

Директор Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф: Хрватски политичари се плаше да недвосмислено осуде усташке злочине. Недић, сарадник нациста, не треба да буде рехабилитован. И даље су на слободи стотине нациста И даље су на слободи стотине, ако не и хиљаде нациста, али проблем је у томе што се не зна ко од њих може бити приведен правди. Већина осумњичених је у својим деведесетим годинама и процеси против њих су трка с временом. Међутим, у многим земљама нема политичке воље да се они процесуирају. Ово открива, за „Новости“, Ефраим Зуроф, председник јерусалимског Центра „Симон Визентал“ и највећи живи светски ловац на нацисте, и објашњава: – У Норвешкој и Шведској многи због

Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић присуствовао је данас у Вукосавцима, код Лопара, обиљежавању 75 година од погибије припадника штаба Првог мајевичког народноослободилачког партизанског одреда. „Влада Републике Српске је, преко Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова, установила низ догађаја од републичког, регионалног и локалног значаја из Народноослободилачког рата /НОР/“, рекао је Милуновић. Он је додао да су предузети и одређени кораци ка унапређењу положаја СУБНОР-а Републике Српске, тако да је у прошлој години СУБНОР добио статус од јавног интереса за Републику, а тиме је омогућено његово дјеловање и стабилно финансирање у наредном периоду. Он је навео да овај одбор прати и трагични догађај који се десио

Oнo штo сe у врeмe Другoг свeтскoг рaтa звaлo хрвaтскoм држaвoм, тзв. НДХ билa je део нaцифaшистичкoг „нoвoг пoрeткa“ Oнo штo сe у врeмe Другoг свeтскoг рaтa звaлo хрвaтскoм држaвoм, тзв. НДХ билa je део нaцифaшистичкoг „нoвoг пoрeткa“, слeдбeник и пoкoрни вaзaл нaцистичкe Немaчкe и фaшистичкe Итaлиje. Како joj je било дoзвoљeнo да „прoгутa“ БиХ, мирнo je прeпустилa нajвeћи део oбaлe и свojих острва Итaлиjи, прихвaтилa мaђaрску oкупaциjу дeла тeритoриjе, увeлa – нe пoд притискoм, нeгo из увeрeњa – рaснe зaкoнe пo узoру на нaцистичкe из Нирнбeргa, тe прoширилa прoгoн „других и другaчиjих“ и на Србe и Рoмe. И билa je пo нeчeму jeдинствeнa. Ширoм oкупирaнe Eврoпe, нaрaвнo и у

Партизанско гробље у Мостару поново се нашло на мети вандала. Радници мостарског комуналног предузећа Паркови рекли су за Кликс да су јутрос затекли нова девастирања овог споменика. Партизанско гробље поново је уништавано ломљењем споменичких обиљежја и новим графитима. Све то изгледа као одговор вандала на најављено обиљежавање Дана ослобођења Мостара од фашизма. 2014. године је, приликом обиљежавања годишњице ослобођења од фашизма запаљен улаз на гробље, док је 2015. године један антифашиста погођен флашом. Радници Паркова су рекли да је полиција обавијештена о новом вандализму, али из МУП-а ХНК нису могли дати више информација. Партизанско спомен-гробље у Мостару било је један од симбола Мостара и међу најљепшим споменицима на подручју бивше Југославије.