Доцент Универзитета у Бањалуци Горан Латиновић рекао је данас у Милићима на семинару “Образовање о Холокаусту, геноциду у Независној Држави Хрватској /НДХ/ и превенцији геноцида” да би на предавањима широм Српске неколико стотина просвјетних радника требало да сазна низ нових чињеница о овим историјским догађајима. “Одлучено је да сви професори и наставници српског језика и књижевности из основних и средњих школа у Републици Српској прођу кроз овај семинар”, изјавио је новинарима Латиновић. Латиновић очекује да ће полазници семинара, у оквиру постојећих наставних планова и програма у наставним јединицама које се односе на ово питање, да формирају нови методички приступ изучавања те проблематике. Он је додао да је веома важно питање

Засад непознати вандали су јутрос око 04.00 часа запалили спомен-вагон на улазу у краљевачко гробље родољуба стрељаних 14. октобра 1941. године. Вагон је један од симбола 14. октобра, када су немачке окупационе снаге на ледини поред Фабрике вагона стрељали око 3.000 фабричких радника, али и осталих грађана Краљева и других места тадашње Југославије. Гробље стрељаних у Краљеву, као и спомен-вагон, деценијама су неограђени и честа су мета вандала који скрнаве читав простор преко пута железничке и аутобуске станице где се гробље стрељаних родољуба налази. Увиђај су извршили припадници Полицијске управе у Краљеву. Истрага је у току. Извор: РТС

У Приједору је обиљежена 121. годишњица рођења и 75. годишњица смрти народног хероја са Козаре, Младена Стојановића. Бројне делегације положиле су вијенце испред споменика доктору Младену Стојановићу у центру Приједора. Легендарни командант са Козаре убијен је 1942. године у селу Јошавка код Бањалуке. Име Младена Стојановића, заувијек ће бити једно од најважнијих у приједорској историји. Приједорчани су поносни јер из њихових крајева потиче овај прослављени револуционар, патриота, љекар, хуманиста и борац за слободу. “Учили смо да је Младен Стојановић подигао устанак на подручју Приједора и да је страдао је 1942 године у селу Јошавка”, истиче научено Стефан Панић, ученик из Приједора. Николина Галић, ученица из Приједора истакла је да је Младен

Традиционални историјски час одржан је у Приједору поводом 121 године од рођења и 75 година од погибије народног хероја доктора Младена Стојановића, а бројне делегације положиле су вијенце на споменик легендарног партизанског команданта. Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић истакао је да овај историјски час има велики значај, јер се одаје пошта једном од највећих синова српског народа на овом простору. “Он је био велики борац за људска права и слободу који је успио да окупи народ Козаре и Поткозарја и симбол слободе која је овим просторима касније омогућила дугогодишњи просперитет, развој и далеко бољу будућност него што је до тада била”, рекао је Милуновић. Градоначелник

У ОШ „Бубањски хероји“ из Ниша одржано је другу годину за редом потресно предавање чика Владе Јовановића (председник Удружења заточеника и њихових потомак), јединог живог логораша из Јужне Србије који је преживео старахоте логора Црвени крст, Бањица и злогласног логора Матхаузен. Предавање (несвакидашњи час историје) организовао је професор историје Ђорђе Бојанић. Логор Црвени Крст је јединствен  по покушају масовног бекства 105 затвореника, 12. фебруара 1942. – каже Јовановић, који је, две године касније, и сам доживео логорашку судбину, заробљен је био без икаквог разлога… те из Ниша био депортован на Бањицу па у злогласни логор Маутхаузен. Сећам се како су ти мученици, промрзли, рањени, гладни и поцепани, бежали по селима, а једна мања група дошла је

У марту 1945. године, човек који је био сведок људској патњи, ископао је део смрзнуте земље како би извадио тајно закопану дрвену кутију са негативима. Хенрик Рос је био службени фотограф гета Лођ у Пољској, који су направили нацисти за време рата. Он је кријући се успео да услика све ужасе гета, и прикаже патњу и ужасе, које су људи тада преживели. У првој половини 1940. у Лођ су затворили на хиљаде Јевреја. Рос је био један од њих. Пре окупације је радио као спортски фотограф, а након затварања је почео да ради по гету. Морао је по наређењу нациста да фотографише документа људи, такође и да прави пропагандне слике

  (Одломци из књиге “Колонизациjа Хрвата на српскоj земљи у Срему, Славониjи и Барањи” Јована Пеjина, Сремске новине, Сремска Митровица, 1992. Напомена: оваj прилог наjвећим делом односи се на насељавање Словенаца на имања убиjених Срба у Независноj Држави Хрватскоj и протераних из ње, jер jе мање познато да су Словенци почетком Другог светског рата примани и живели на подручjу уже Србиjе) Кроатизациjа Славониjе и Срема требало jе да се изврши што пре, те су били добродошли и Словенци протерани из немачке окупационе зоне. Због тога котарски престоjник у Илоку 11. ВИИ 1941. се обратио Загребу и затражио да на подручjу коjим он управља треба населити 2.500 Словенаца, поред коjих ће

Када би питали просечног Немца зна ли колико је Јевреја убијено у холокаусту, а да се добије одговор око 600.000, шта би то говорило о политичкој култури Немачке? Одговора на ово питање нема, јер у Немачкој је развијена свест о злочинима њихових најближих предака. Оно што је претходило тим злочинима је Хитлерово распламсавање страсти да би се у немачком народу осетио страх од непријатеља – Јевреја и Рома, што је трајало читаву деценију пре II светског рата. То је, дакле, био узрок. Кривица је у политици и те се политике Немачка одрекла, јер је за свој нацизам била кажњена. Шта говори о политичкој култури Хрватске када просечан Хрват каже да

Борба за превласт над сувоборским платоом Равна гора, као „местом сећања“, траjе од 1941. до данас, а последице су катастрофалне. Планинска села преживела су многе ратове, буне и устанке, али не и дуготраjан мир у СФРЈ, а из националног сећања jе избрисан податак да jе Колубарска битка добиjена на Сувобору, кажу фото-репортер Саша Савовић и историчар Милош Тимотиjевић, аутори монографиjе „Равна гора“. Они су описали природу, насеља и становништво планинских предела коjи су од краjа Другог светског рата до деведестих били идеолошки осуђени на неразвиjеност. – Источно од места званог Дамњанов камен на Равноj гори, на лепоj заравни у близини извора, своjевремено jе требало да се подигне планинарски дом, али