У организацији Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” из Шамца и Музеја жртава геноцида из Београда у шамачкој галерији је отворена изложба под називом “Белези великих злочина” која ће бити постављена до 5. маја. Предсједник СПКД “Просвјета” из Шамца Душан Јовановић рекао је синоћ на отварању изложбе да му је драго што је поново успостављена сарадња са Музејом жртава геноцида из Београда и што је грађанима Шамца омогућено да погледају поставку квалитетне изложбе. “Циљна група су прије свега ученици средње школе како би стекли више знања, а позивам и све грађане да дођу и погледају изложбу како би се подсјетили страхота кроз које су прошли наши преци”, рекао је Јовановић.

Берлин – Преживели Холокауста заједно са званичницима окупили су се данас испред некадашњих концентрационих логора Берген-Белзен на северу Немачке и Захсенхаузен у близини Берлина у сећање на њихово ослобађање пре 72 године. Берген-Белзен ослободили су 15. априла 1945 британски војници који су пронашли око 10.000 лешева када су ушли у логор, преноси АП. Немачка министарка културе Моника Гретерс изјавила је данас да „сећајући се, желимо да дамо простора у нашим животима за жртве и за преживеле, које су нацисти обесправили, прогонили, мучили и убијали”. Око 200.000 особа депортовано је у Берген-Белзен, а више од 52.000 логораша и 20.000 ратних заробљеника умрло је ту, међу њима и позната тинејџерка Ана Франк, наводи

Полагањем вијенаца на спомен-обиљежје страдалим учесницима Народно-ослободилачке борбе, у Броду су данас обиљежене 72 године од ослобађања ове општине у Другом свјетском рату и борбе против фашизма. Начелник општине Брод Илија Јовичић рекао је да је у Другом свјетском рату страдало око 2.500 Брођана, од чега је највећи број у логорима Славонска Пожега и Јасеновац. “Желимо да његујемо традицију. Шаљемо свима поруку да слобода и мир немају алтернативу”, поручио је Јовичић. Представник СУБНОР-а Исмет Ђухерић захвалио је грађанима што су својим доласком показали да се сјећају велике жртве коју су Брођани, као и остали учесници Народноослободилачке борбе, дали у ослобађања Брода. Потпредсједник Јеврејске заједнице у Добоју Дарио Атијас рекао је

По избијању Априлског рата 1941. године, Сељачка заштита с усташама разоружавала је дијелове Југославенске војске, прикупљала војну опрему и чувала ред и тако одиграла одређену улогу у успостављању власти и организирању војних снага НДХ на дубровачком тлу.(1) Дубровник је бомбардован 6. априла 1941. Град је бранила противавионска батерија на Монтовјерни. Велики број добровољаца пријављивао се али их војска није примила. После расула војске фрањевац отац Тома Томашић са групом домагојаца разоружавао је на градским вратима од Пила војнике који су ишли својим кућама. Оружје је преносио у усташке центре. Прве немачке моторциклисте 17. априла 1941. дочекао је ХСС–овски председник општине, адвокат Др. Јосип Баљкас и изјавио им да је доживио

Пре скоро тридесет година, на Врбицу, угледавши на православноj цркви, испод крова, дубоке рупе на зиду, питао сам бака Мару од чега су. Ниjе ми одговорила све док нисмо дошли кући. И онда jе шапатом рекла, иако смо били сами у соби, као да ће jе неко други чути, да су за време рата мађарски воjници пуцали на цркву jер су наводно четници са звоника бацили бомбу на њихову патролу. Због тога су стрељали много Куљана. Прича ме jе заинтересовала и почео сам да се распитуjем код стариjих људи коjи би могли нешто да ми кажу о том догађаjу. Информациjе коjе сам прикупио биле су више него занимљиве. Једна ме jе

Сва свесна бића поседују способност трајног или привременог смештања одређених података у сопствени нервни систем с могућношћу да те податке касније репродукују или их препознају у блиским сусретима, уколико их нису добро запамтили. У психологији тај процес се зове – памћење. Психолози тврде да су људи склонији да памте углавном лепе ствари које су им се догађале кроз живот док непријатна сећања покушавају да потисну и закопају далеко у подсвести. Оправдано. Међутим, филозоф Џорџ Сантајана пише да „они који не памте своју прошлост су осуђени да је понављају“. И то је тачно. Прошлост сваког човека, друштва, нације обилује разноразним искуствима, и оним лепим, и оним мало мање лепим, и оним

Срђа Трифковић (Београд 1954) дипломирао је међународне односе на Универзитету Сасекс и политичке науке у Загребу, а докторат из савремене историје одбранио је 1990. на Саутхемптонском универзитету. Био је радио новинар Светске службе BBC у Лондону (1980-86) и Гласа Америке у Вашингтону (1986-87), а потом дописник за југоисточну Европу америчког недељника U.S. News & World Report и дневника The WashingtonTimes. Истраживао је политику САД на Балкану током Другог светског рата као постдокторант Хуверовог института у Калифорнији (1991-92). Тoком 1990-тих дао је преко 500 интервјуа водећим западним радио и ТВ мрежама. Предавао је међународне односе на Универзитету св. Томаса у Хјустону (1996-97) и на колеџу Роуз Хил у Јужној Каролини (1997-99).

Од нове школске године у РС опширније градиво о геноциду у Хрватској. Из Немачке и Хрватске желе да зауставе промене програма Од нове школске године, у септембру, ученици основних и средњих школа Српске опширно ће учити о злочинима и геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској (НДХ). Поред темељно обрађеног геноцида над Србима, детаљније ће бити обрађене и лекције о Холокаусту над Јеврејима у НДХ и геноциду над Ромима. Ово је велика победа Министарства просвете РС, Педагошког завода РС, Универзитета у Бањалуци и Удружења “Нефеш Хаја” из Бањалуке. Још 2007. године, Влада РС је потисала меморандум са Меморијалним центром “Јад Вашем” из Израела о едукативним семинарима у Израелу за