arrow up

Подијелите вијест:

“Вести” у Минхену: Немци видели истину о Јасеновцу

У понедељак, 10. априла, у Документационом центру националсоцијализма у Минхену приказан је документарни филм “Злочин над злочинима” чији је аутор новинар РТРС Мира Лолић- Мочевић. Уз сведочења преживелих логораша и много документарног материјала, филм носи снажну поруку да треба опростити, али се никад не сме заборавити страдање, пре свега Срба, Јевреја и Рома, у Независној Држави Хрватској (НДХ).

Мира Лолић-Мочевић и др Дарио Видојковић Фото: Б. Миличић
Мира Лолић-Мочевић и др Дарио Видојковић Фото: Б. Миличић

То је и универзална порука свету, да се нигде и никад не догоди такво страдање људи, поготово деце која су најневиније жртве сваког рата.

Стравичан злочин

У филму говоре историчар и академик Василије Крестић, историчар Јован Мирковић, дугогодишњи директор спомен-комплекса Јасеновац, који је 1992. године протеран из Хрватске.
Говорећи о стравичном злочину усташа над српском, јеврејском и ромском децом у НДХ, Јован Мирковић је рекао да то што се у то време догодило представља злочин над злочинима и његове речи послужиле су режисеру Мири Лолић-Мочевић за наслов филма.

До приказивања филма о страдању више од 70.000 деце у Јасеновцу, али и у другим деловима тадашње НДХ, дошло је захваљујући сарадњи историчара др Дариа Видојковића са Универзитета у Регензбургу и Документационог центра националсоцијализма у Минхену, чији је оснивач професор др Винфрид Нердингер поздравио присутне на пројекцији и захвалио на сарадњи са режисером и др Видојковићем који је радио превод на немачки.

Документарни филм траје 44 минута и говори о страдању српске, јеврејске и ромске деце у Јасеновцу и другим логорима НДХ. У уводу пред пројекцију филма др Дарио Видојковић је подсетио на неколико важних момената.

– На месту пројекције овог потресног документарног филма о страдању деце, некада је била централа Хитлерове партије, пре 76 година, 6. априла 1941. године, Хитлер је бомбардовао Београд, а на данашњи дан 10. априла 1941. године у Загребу је основана Независна Држава Хрватска. Све то је много више од обичне случајности – рекао је др Видојковић и захвалио домаћинима на спремности да се у овом објекту и на овом месту прикаже филм који говори о страдању деце у НДХ у којој је постојао једини логор за децу током Другог светског рата.

Кроз сведочење десеторо преживелих, тада деце, у логору Јасеновац и другим логорима НДХ, али и документарни материјал, отвара се истина о догађајима који су пола века скривани од јавности. О томе се није говорило, нити писало, јер то је била забрањена тема у некадашњој Југославији – каже режисерка филма.

Потресна прича: Публика у дворани Фото: Б. Миличић
Потресна прича: Публика у дворани Фото: Б. Миличић

– После једног од бројних документарних филмова које сам снимила о страдању српског народа, поготово деце у рату, јавила ми се жена која је сведок страдања у логорима и рекла ми: “Миро, немој никада престати да причаш о том злу које нам се десило, не зато да бисмо се светили, него зато да се то никада више никоме не деси. Ћутали смо 50 година о свему томе и ред је да једном престанемо да ћутимо.” Од тадашње приче Душанке Тепић настало је око 30 документарних филмова о страдању српске деце у НДХ – рекла је после пројекција режисерка Мира Лолић-Мочевић.
Међу посетиоцима је било доста Немаца, али и наших људи.

Посебно су поздрављени Снежана Миљанић, генерални конзул Србије у Минхену и јереј Илија Ромић.

Утисци гледалаца после пројекције: Страшно је што се не сећамо

Јереј Илија Ромић
Фото: Б. Миличић

– Видели смо какав се промишљени злочин десио над српском децом, остали смо неми од количине зла. Ми хришћани се не бавимо злом и “тајна зла” нам остаје непозната. Мене више од тог зла саблажњава некаква наша апатија, тј. српска незаинтересованост и занемаривање историје. Изгубили смо “културу сећања”, како рече Мира Лолић Мочевић. Страшно је и помислити да се не сећамо и да не помињемо ову нашу поклану децу – казао нам је Јереј Илија Ромић после пројекције.

Љубица Богдановић-Хепфл Фото: Б. Миличић
Љубица Богдановић-Хепфл
Фото: Б. Миличић

Љубица Богдановић-Хепфл каже да је за њу било дирљиво све што је видела и чула.
– Ја сам једно од деце рата која нису све то доживела, него смо само слушали од родитеља. И моји су из Босне и Херцеговине и делимично су жртве Јасеновца. За мене је ово било веома потресно, а порука коју смо чули је и људска и дивна – да треба да знамо и да не заборавимо, али да опростимо.

Радивоје Малић Фото: Б. Миличић
Радивоје Малић
Фото: Б. Миличић

Радивоје Малић се осећао жалосно за време гледања филма.

– За мене је најснажнија порука филма да не сме да се заборави оно што се догодило. Велика је ствар да је филм преведен и на немачки језик да и други виде и сазнају праву истину о страдању нашег народа.

Далибор Вишић Фото: Б. Миличић
Далибор Вишић
Фото: Б. Миличић

Далибор Вишић је и новчано подржао реализацију овог филма, на чему су му захвалили и режисер и др Дарио Видојковић.
– Ово је врло важно за наш народ и његову будућност, јер то никад више не би смело да се догоди. Ја сам у селу Мотике, где су Србе поклале усташе у Другом светском рату, са 18.000 евра помогао једном човеку, који има двоје деце, да купи сто оваца и да настави да живи баш ту.

Аутор: Б. Миличић

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

„Ходочашће Јадовинско“, аутор: Мира Лолић-Мочевић | Јадовно …

У Бањалуци промоција књиге „Злочин над злочинима“ | Јадовно …

РTРС почео снимање документарног филма о страдању Срба …

Др Дарио Видојковић: Шта са геноцидом над Србима? | Јадовно …

Видојковић: Илићев покушај ревизије | Јадовно 1941.

Није промашај, али ни пун погодак | Јадовно 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Српски Велебит

Покушавам да се сетим када сам први пут чула за Јадовно. Било је

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​