Загребачки Жупанијски суд поништио је пресуду кардиналу Алојзију Степинцу из 1946. године, којом је оптужен за сарадњу са усташким режимом. Суд је пресудио да се поништава цијела пресуда Степинцу, по којој је био проглашен кривим за сарадњу са италијанским и њемачким окупатором и усташким режимом у НДХ, за насилно католичење православаца, за помагање усташком режиму, али и непријатељску пропаганду након рата. Степинац је тада осуђен на 16 година затвора и присилног рада, те на петогодишњи губитак политичких и грађанских права, а ревизију поступка затражио је његов рођак. Поништењу пресуде, осим Степинчевог рођака, присуствовали су историчар Јосип Јурчевић и Владимир Шекс, један од аутора одредбе Закона о кривичном поступку према којој

У петак у Жупанијском суду у Загребу одлука о ревизији суђења загребачком надбискупу из времена НДХ. Отпочела је рад и мешовита комисија Католичке цркве и Српске православне цркве Судија Иван Турудић са Жупанијског суда у Загребу, онај исти који је осудио бившег премијера Иву Санадера, у петак ће одлучивати о ревизији суђења кардиналу Алојзију Степинцу. Затражила је то његова породица, а захтев је поднео Борис Степинац управо у време када је почела са радом мешовита комисија Католичке цркве и Српске православне цркве. Задатак комисије је да размотри документе и утврди историјске околности у којима је деловао Степинац. Папа Фрања је пролонгирао проглашење хрватског кардинала за свеца, а сигурно је да

Прва лекција: О изворима С времена на време у српским медијима заподене се прича о страдању српског народа у ратовима вођеним током 20. века. У том контексту највише се помиње концентрациони логор Јасеновац из времена Независне Државе Хрватске 1941-1945. и при томе се број страдалих намеће као нешто најважније у тој теми. Обично се тада јављају они који мало тога знају јер готово ништа о томе нису прочитали већ су своја „сазнања“ стекли слушањем других себи равних по знању! Због таквих штетних свезналица, у суштини штеточина, требало би да се подсетимо неколико важних ситница које ће допринети појашњењу, поред осталог, и проблема броја жртава на јасеновачким стратиштима. Неколицина некадашњих логораша

Жупанијски суд у Загребу у петак ће одлучивати о ревизији суђења хрватском кардинала Алојзију Степинцу који је 1946. осуђен на 16 година затвора и присилног рада, као и на петогодишњи губитак политичких и грађанских права Жупанијски суд у Загребу у петак ће одлучивати о ревизији суђења хрватском кардинала Алојзију Степинцу који је 1946. осуђен на 16 година затвора и присилног рада, као и на петогодишњи губитак политичких и грађанских права, објавили су данас хрватски медији. „Ванрасправно веће може да усвоји захтев и донесе одлуку која се доставља странкама, а у петак ће се знати јесу ли за то остварени услови или не „, рекао је привремени портпарол суда Ратко Шћекић,

Од када су у јануару, у Јавној установи Спомен-подручје „Доња Градина“ покренули иницијативу за прикупљање фотографија становништва Козаре и Поткозарја, страдалог у Другом свјетском рату у концентрационом логору Јасеновац, на ту адресу пристигло је стотине фотографија. Потомци бивших логораша у Доњу Градину послали су и стотине дописница и бројних предмета, који свједоче о звјерским злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима под окриљем злогласне Незавине Државе Хрватске. Бањалучанин Никола Гојковић, родом из Подградаца, под Козаром, никада није упознао оца. Прије његовог рођења, оца су му убиле усташе у злогласном логору Јасеновац, а побијена му је и скоро цијела породица. Каже, наша дужност је сачувати сјећања на жртве јасеновачке голготе. „Остајемо ми

Одјеци првог сусрета мешовите комисије СПЦ и Католичке цркве Могућност проглашења Алојзија Степинца за свеца изазива већ дужи период опречна реаговања на простору бивше Југославије. Док у Хрватској тај чин сматрају логичним финалем живота Степинца, које произилази из рада и дела кардинала, дотле у Србији таква могућност наилази на сасвим оправдано негодовање услед спорне улоге Степинца током Другог светског рата, манифестоване пре свега кроз блискост са усташким режимом Анте Павелића. У циљу спречавања канонизације, што би изазвало додатно удаљавање католика и православних на Балкану (поготово Срба и Хрвата), Патријарх српски Иринеј затражио је од папе Фрање да још једном размотри улогу кардинала Степинца у Другом светском рату, после чега је

Антифашистичка лига Републике Хрватске поднијела је казнену пријаву против филмског режисера Јакова Седлара због јавног подстицања на насиље и мржњу и због умањивања броја убијених у комплексу усташког логора Јасеновац. Пријава је поднијета Општинском и Жупанијском државном тужилаштву у Загребу, а у обраложењу се наводи да је 4. априла 2016. у кину „Еуропа“ премијерно приказан Седларов документарни филм „Јасеновац-истина“. Производњом и приказивањем тог филма, који је доступан и путем интернета, Седлар је јавно порицао и знатно умањио казнена дјела геноцида, злочина против човјечности и ратног злочина, првенствено усмјерена према Србима. Седлар се, наводи Антифашистичка лига Републике Хрватске, служио замјеном теза, лажним аргументима, фалсификовањем и прешућивањем историјских чињеница… Он у филму

Српска православна црква могла би бити мост између Московске и Васељенске патријаршије – њен долазак на Свети и велики сабор на Криту могао би ублажити конфронтацију између такозваних јелинских и словенских цркава. Тако је део оних који су пре око месец дана поздравили одлуку СПЦ да учествује на Сабору на Криту схватио њену улогу на заседању. Показало се да су заступници ове школе мишљења преценили значај СПЦ у гашењу варница између две најутицајније православне цркве. Кад је Сабор завршен, оне су остале на истим позицијама, оним због којих се у медијима говорило о православном нејединству. За Васељенску патријаршију заседање је Свети и велики сабор, а не предсаборска конференција, што је

Следећи састанак биће одржан у Загребу 17. и 18. октобра, а рад мешовите православно-католичке комисије требало би да буде окончан за годину дана Први, дводневни састанак мешовите православно-католичке комисије, основане са циљем да поново проучи историјску улогу кардинала Алојзија Степинца, завршен је јуче у Ватикану. Како „Политика“ сазнаје, разговори петочланих делегација Српске православне цркве и Католичке цркве у Хрватској вођени су у пријатељском духу изграђивања међусобног поверења чланова два изасланства. Разговарало се само о техничким питањима, методологији и динамици рада, агенди. Предвиђено је и да ускоро буде објављено заједничко саопштење за јавност две делегације. Пре њега, међутим, огласила се Канцеларија за медије Свете столице. Они су јуче саопштили да ће

На првом састанку мјешовите католичко-православне комисије о контроверзном кардиналу Алојзију Степинцу из времена НДХ, договорено је да поступак не траје дуже од годину дана, а наредни сусрет заказан је за 17. и 18. октобар у Загребу. Током дводневног засједања Комисије, 12. и 13. јула у Ватикану, закључено је да се од те комисије очекује да ради према историјској методологији, на основу доступне документације и њене повезаности са дјеловањем Степинца прије, током и након Другог свјетског рата,. У саопштењу које су објавили црквени медији наводи се да „то неће омести канонизацију блаженог Степинца“, што је, како је наглашено, у искључивој надлежности Ватикана. Предвиђено је да заједничка комисија састављена од хрватских и

Завршен састанак мешовите комисије СПЦ И Римокатоличке цркве о Степинцу. Разговарали о начину рада. Следећи сусрет 17. и 18. октобра у Загребу Улога контроверзног кардинала Алојзија Степинца током Другог светског рата, али и пре и после њега, била је главна тема сусрета делегација Српске православне цркве и Бискупске конференције Хрватске, које су протекла два дана заседале у Ватикану. Ово је тек први у низу састанака посвећених хрватском кардиналу који је на корак до проглашења за светитеља Римокатоличке цркве. Следећи састанак биће одржан 17. и 18. октобра у Загребу. Римски сусрет мешовите комисије двеју цркава, формиране на иницијативу папе Фрање, одржан је иза затворених врата. Начелни договор обеју страна јесте да

Хрвати то добро знају, али је тенденција хрватске историографије да минимизује или да склони податке о усташким неделима – каже Гидеон Грајф, експерт за холокауст из Тел Авива Гидеон Грајф Андрићград – „Никада у животу нисам планирао да будем историчар холокауста и да 365 дана проучавам гасне коморе и начине умирања. Нисам тако замишљао живот, али прихватио сам тај посао као своју мисију” – каже у разговору за „Политику” проф. др Гидеон Грајф, главни историчар на Институту за холокауст Шем Олам у Израелу и за образовне пројекте о холокаусту у Мајамију, иначе експерт за Аушвиц. Професор Грајф је први пут посетио Београд, а потом и Андрићград где је заједно са

ЕУ се неће много мијешати у рад Комисије о кардиналу Степинцу јер њу и не занимају закључци, односно истина о улози Степинца у Другом свјетском рату, сматрају неки историчари. Нацистичка сателитска Независна Држава Хрватска /НДХ/ организовала је уништење чак трећине сопственог становништва, а такве амбиције није имала чак ни нацистичка Њемачка. Мјешовита католичко-православна комисија требало би да изађе са мишљењем о кардиналу Алојзију Степинцу и његовој улози у Другом свјетском рату. Историчар Милан Кољанин, сарадник Института за савремену историју, сматра да је неопходно отворити важне архивске фондове како би се стекли услови за непристрасан и објективан рад. То би, сматра он, био радикалан помак у сазнањима о улози Римокатоличке цркве,

Наши познати уметници и водећи историчари из света мобилисаће домаћу и светску елиту, како би се спречио забрињавајући тренд ревизионизма историје и чуле чињенице о страдањима у Јасеновцу Андрићград – У Њујорку ће крајем јануара следеће године бити отворена изложба посвећена жртвама јасеновачког логора, у организацији њујоршког Института за истраживање Јасеновца, Института за образовање, документовање и истраживање о холокаусту – Шем Олам у Тел Авиву, и Одељења за историју Андрић института, најављено је приликом посете тројице познатих светских историчара који су се срели са редитељем Емиром Кустурицом у Београду. Кустурица, који ће отворити изложбу, разговарао је са Беријем Литучијем, професором европске, америчке и светске историје на универзитету Медгар Еверс у