Proglašenje Stepinca za sveca neće omesti ocena njegove istorijske uloge

Datum objave: četvrtak, 14 jula, 2016
Objavljeno u Jasenovac
Veličina slova: A- A+

Sledeći sastanak biće održan u Zagrebu 17. i 18. oktobra, a rad mešovite pravoslavno-katoličke komisije trebalo bi da bude okončan za godinu dana

Patrijarh srpski Irinej zatražio je od pape Franje da još jednom razmotri ulogu kardinala Stepinca u Drugom svetskom ratu, posle čega je predloženo osnivanje mešovite komisije (Foto Rojters)
Patrijarh srpski Irinej zatražio je od pape Franje da još jednom razmotri ulogu kardinala Stepinca u Drugom svetskom ratu, posle čega je predloženo osnivanje mešovite komisije (Foto Rojters)

Prvi, dvodnevni sastanak mešovite pravoslavno-katoličke komisije, osnovane sa ciljem da ponovo prouči istorijsku ulogu kardinala Alojzija Stepinca, završen je juče u Vatikanu. Kako „Politika“ saznaje, razgovori petočlanih delegacija Srpske pravoslavne crkve i Katoličke crkve u Hrvatskoj vođeni su u prijateljskom duhu izgrađivanja međusobnog poverenja članova dva izaslanstva. Razgovaralo se samo o tehničkim pitanjima, metodologiji i dinamici rada, agendi. Predviđeno je i da uskoro bude objavljeno zajedničko saopštenje za javnost dve delegacije.

Pre njega, međutim, oglasila se Kancelarija za medije Svete stolice. Oni su juče saopštili da će se mešovita pravoslavno-katolička komisija, koja izučava istorijsku ulogu kardinala Alojzija Stepinca, baviti naučnim radom i da on neće ometati proces kanonizacije zagrebačkog nadbiskupa, koji je isključivo u nadležnosti Svete stolice.

Navodi se i da „komisija hrvatskih i srpskih stručnjaka“ ima zadatak da ponovo prouči život kardinala Stepinca pre, tokom i nakon završetka Drugog svetskog rata. Komisija je osnovana kako bi određena istorijska pitanja bila rasvetljena, podseća se u saopštenju Svete stolice, a u svom naučnom radu koristiće metodologije istorijskih nauka, zasnovane na dostupnoj dokumentaciji i njenoj kontekstualizaciji.

„Očekuje se da bude održan niz sastanaka, koji će biti okončani u narednoj godini dana“, navodi se u saopštenju i dodaje da će sledeći sastanak biti održan u Zagrebu 17. i 18. oktobra.

Članovi komisije

Radom komisije, kao predstavnik Svete stolice, koordinira francuski sveštenik Bernar Ardir, predsednik Papskog veća za istorijske nauke. Naučnim proučavanjem Stepinčevog života, kako je to formulisano u jučerašnjem saopštenju iz Vatikana, bave se dve petočlane delegacije Srpske pravoslavne crkve i Katoličke crkve u Hrvatskoj. Predstavnici SPC u komisiji su mitropoliti crnogorsko-primorski Amfilohije i zagrebačko-ljubljanski Porfirije, vladike bački Irinej i slavonski Jovan, kao i profesor dr Darko Tanasković, ambasador Srbije pri Unesku i nekadašnji diplomatski predstavnik naše zemlje pri Svetoj stolici. Delegaciju Katoličke crkve u Hrvatskoj čine zagrebački nadbiskup Josip Bozanić, biskupi mostarsko-duvanjski Ratko Perić i požeški Antun Škorčević, kao i dvojica istoričara, Mario Jareb i Jure Krišto.

Jučerašnjim saopštenjem Sveta stolica je potvrdila stav koji se proteklih meseci često mogao čuti od hrvatskih katoličkih velikodostojnika: da rad komisije neće uticati na Stepinčevu kanonizaciju i da će se ona baviti samo pojašnjavanjem određenih istorijskih pitanja. Istoričar Aleksandar Raković, naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije, međutim, smatra da je takvo objašnjenje kontradiktorno.

– Ako je cilj pojasniti Stepinčevu ulogu u Drugom svetskom ratu, a ona je više puta i ne samo u jugoslovenskoj istoriografiji dokazana kao vrlo negativna, onda on ne može biti kanonizovan. Takođe, nejasno je kako će se članovi komisije, koji nisu istoričari, baviti naučnom metodologijom i da li će im biti dostupna sva građa, budući da su arhivi Vatikana, koji se tiču upravo Stepinca, još uvek nedostupni, kao i oni koji se čuvaju u arhivi Zagrebačke nadbiskupije – kaže Raković.

U saopštenju Svete stolice pominje se samo dostupna dokumentacija, ali Raković svakako nije jedini istoričar koji podseća na značaj vatikanske arhive iz perioda Drugog svetskog rata. Dr Milan Koljanin iz Instituta za savremenu istoriju, u svom izlaganju na skupu o Stepincu, održanom u Zagrebu prošle godine, istakao je da je nedostupnost vatikanskih izvora prvorazredni problem za istraživače jer bez službenih izvora Rimokatoličke crkve ne može se u potpunosti naučno osvetliti ni pitanje istorijske uloge nadbiskupa Stepinca ni njegovog odnosa prema vlastima Nezavisne države Hrvatske.

Mešovita komisija osnovana je posle intervencije SPC. Patrijarh srpski Irinej zatražio je od pape Franje da još jednom razmotri ulogu kardinala Stepinca u Drugom svetskom ratu, posle čega je predloženo osnivanje mešovite komisije. Iako je i u ovom poslednjem saopštenju istaknuto da njen rad neće uticati na kanonizaciju, činjenica je da osnivanje komisije već jeste uticalo na taj proces. Proglašenje Stepinca svetim, koje je stiglo do samog kraja, nedostaje još samo papin potpis, odloženo je. Kako je svojevremeno za „Politiku“ izjavio tadašnji apostolski nuncije u Srbiji, nadbiskup Orlando Antonini, očekuje se da proces kanonizacije ne bude okončan dok komisija ne završi svoj rad. To bi značilo da Stepinac neće biti kanonizovan u narednoj godini dana.

– Postoji, teorijski, i mogućnost da Stepinčevo proglašenje svetim bude odloženo, kao što je praktično stopiran proces kanonizacije pape Pija Dvanaestog koji je bio poglavar Katoličke crkve u vreme Drugog svetskog rata – kaže Raković.

I istorijska uloga pape Pija Dvanaestog u Drugom svetskom ratu veoma se različito vrednuje, a mišljenja o njemu, kao i o Stepincu, podjednako su suprotstavljena. Otac Bernar Ardir, na primer, koordinator mešovite komisije o Stepincu i predsednik Papskog veća za istorijske nauke, u dokumentarnom filmu „Vatikan i Treći rajh“ naveo je da smatra da papa nije mogao mnogo da učini kako bi uticao na smanjenje progona Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Za razliku od zagrebačkog nadbiskupa, papa Pije Dvanaesti nema status blaženog. Proces njegove kanonizacije otvoren je 1965. godine. Kada ga je papa Benedikt Šesnaesti 2009. godine približio statusu svetitelja potvrdivši mu dekretom „herojske vrline“ (status blaženog bi bio sledeći korak), to je izazvalo talas neodobravanja. Oglasili su se tada, između ostalih, predstavnici Svetskog jevrejskog kongresa, Centra „Simon Vizental”, Jad Vašema, udruženja preživelih Holokausta. Oni su poručili da takav potez Svete stolice izvrće istorijske činjenice, dodajući kratko: „Ne činite to“.

Autor: J. Čalija

Izvor: Politika

 

Vezane vijesti:

Komisija o Stepincu radiće godinu dana

Arhive ključ istine o Stepincu

Ozbiljna istraga ili pokušaj nacionalnog mirenja?

„Stepinac je glavni kamen spoticanja SPC i katolika“

SPC i Rimokatolička crkva razgovaraće u Rimu o Alojziju Stepincu

Dve crkve licem u lice o Stepincu

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top