Одјеци првог сусрета мешовите комисије СПЦ и Католичке цркве Могућност проглашења Алојзија Степинца за свеца изазива већ дужи период опречна реаговања на простору бивше Југославије. Док у Хрватској тај чин сматрају логичним финалем живота Степинца, које произилази из рада и дела кардинала, дотле у Србији таква могућност наилази на сасвим оправдано негодовање услед спорне улоге Степинца током Другог светског рата, манифестоване пре свега кроз блискост са усташким режимом Анте Павелића. У циљу спречавања канонизације, што би изазвало додатно удаљавање католика и православних на Балкану (поготово Срба и Хрвата), Патријарх српски Иринеј затражио је од папе Фрање да још једном размотри улогу кардинала Степинца у Другом светском рату, после чега је

Антифашистичка лига Републике Хрватске поднијела је казнену пријаву против филмског режисера Јакова Седлара због јавног подстицања на насиље и мржњу и због умањивања броја убијених у комплексу усташког логора Јасеновац. Пријава је поднијета Општинском и Жупанијском државном тужилаштву у Загребу, а у обраложењу се наводи да је 4. априла 2016. у кину „Еуропа“ премијерно приказан Седларов документарни филм „Јасеновац-истина“. Производњом и приказивањем тог филма, који је доступан и путем интернета, Седлар је јавно порицао и знатно умањио казнена дјела геноцида, злочина против човјечности и ратног злочина, првенствено усмјерена према Србима. Седлар се, наводи Антифашистичка лига Републике Хрватске, служио замјеном теза, лажним аргументима, фалсификовањем и прешућивањем историјских чињеница… Он у филму

Српска православна црква могла би бити мост између Московске и Васељенске патријаршије – њен долазак на Свети и велики сабор на Криту могао би ублажити конфронтацију између такозваних јелинских и словенских цркава. Тако је део оних који су пре око месец дана поздравили одлуку СПЦ да учествује на Сабору на Криту схватио њену улогу на заседању. Показало се да су заступници ове школе мишљења преценили значај СПЦ у гашењу варница између две најутицајније православне цркве. Кад је Сабор завршен, оне су остале на истим позицијама, оним због којих се у медијима говорило о православном нејединству. За Васељенску патријаршију заседање је Свети и велики сабор, а не предсаборска конференција, што је

Следећи састанак биће одржан у Загребу 17. и 18. октобра, а рад мешовите православно-католичке комисије требало би да буде окончан за годину дана Први, дводневни састанак мешовите православно-католичке комисије, основане са циљем да поново проучи историјску улогу кардинала Алојзија Степинца, завршен је јуче у Ватикану. Како „Политика“ сазнаје, разговори петочланих делегација Српске православне цркве и Католичке цркве у Хрватској вођени су у пријатељском духу изграђивања међусобног поверења чланова два изасланства. Разговарало се само о техничким питањима, методологији и динамици рада, агенди. Предвиђено је и да ускоро буде објављено заједничко саопштење за јавност две делегације. Пре њега, међутим, огласила се Канцеларија за медије Свете столице. Они су јуче саопштили да ће

На првом састанку мјешовите католичко-православне комисије о контроверзном кардиналу Алојзију Степинцу из времена НДХ, договорено је да поступак не траје дуже од годину дана, а наредни сусрет заказан је за 17. и 18. октобар у Загребу. Током дводневног засједања Комисије, 12. и 13. јула у Ватикану, закључено је да се од те комисије очекује да ради према историјској методологији, на основу доступне документације и њене повезаности са дјеловањем Степинца прије, током и након Другог свјетског рата,. У саопштењу које су објавили црквени медији наводи се да „то неће омести канонизацију блаженог Степинца“, што је, како је наглашено, у искључивој надлежности Ватикана. Предвиђено је да заједничка комисија састављена од хрватских и

Завршен састанак мешовите комисије СПЦ И Римокатоличке цркве о Степинцу. Разговарали о начину рада. Следећи сусрет 17. и 18. октобра у Загребу Улога контроверзног кардинала Алојзија Степинца током Другог светског рата, али и пре и после њега, била је главна тема сусрета делегација Српске православне цркве и Бискупске конференције Хрватске, које су протекла два дана заседале у Ватикану. Ово је тек први у низу састанака посвећених хрватском кардиналу који је на корак до проглашења за светитеља Римокатоличке цркве. Следећи састанак биће одржан 17. и 18. октобра у Загребу. Римски сусрет мешовите комисије двеју цркава, формиране на иницијативу папе Фрање, одржан је иза затворених врата. Начелни договор обеју страна јесте да

Хрвати то добро знају, али је тенденција хрватске историографије да минимизује или да склони податке о усташким неделима – каже Гидеон Грајф, експерт за холокауст из Тел Авива Гидеон Грајф Андрићград – „Никада у животу нисам планирао да будем историчар холокауста и да 365 дана проучавам гасне коморе и начине умирања. Нисам тако замишљао живот, али прихватио сам тај посао као своју мисију” – каже у разговору за „Политику” проф. др Гидеон Грајф, главни историчар на Институту за холокауст Шем Олам у Израелу и за образовне пројекте о холокаусту у Мајамију, иначе експерт за Аушвиц. Професор Грајф је први пут посетио Београд, а потом и Андрићград где је заједно са

ЕУ се неће много мијешати у рад Комисије о кардиналу Степинцу јер њу и не занимају закључци, односно истина о улози Степинца у Другом свјетском рату, сматрају неки историчари. Нацистичка сателитска Независна Држава Хрватска /НДХ/ организовала је уништење чак трећине сопственог становништва, а такве амбиције није имала чак ни нацистичка Њемачка. Мјешовита католичко-православна комисија требало би да изађе са мишљењем о кардиналу Алојзију Степинцу и његовој улози у Другом свјетском рату. Историчар Милан Кољанин, сарадник Института за савремену историју, сматра да је неопходно отворити важне архивске фондове како би се стекли услови за непристрасан и објективан рад. То би, сматра он, био радикалан помак у сазнањима о улози Римокатоличке цркве,

Наши познати уметници и водећи историчари из света мобилисаће домаћу и светску елиту, како би се спречио забрињавајући тренд ревизионизма историје и чуле чињенице о страдањима у Јасеновцу Андрићград – У Њујорку ће крајем јануара следеће године бити отворена изложба посвећена жртвама јасеновачког логора, у организацији њујоршког Института за истраживање Јасеновца, Института за образовање, документовање и истраживање о холокаусту – Шем Олам у Тел Авиву, и Одељења за историју Андрић института, најављено је приликом посете тројице познатих светских историчара који су се срели са редитељем Емиром Кустурицом у Београду. Кустурица, који ће отворити изложбу, разговарао је са Беријем Литучијем, професором европске, америчке и светске историје на универзитету Медгар Еверс у

Хрватски кардинал Алојзије Степинац био је тема за расправе Београда и Загреба, а сада стиже и на дневни ред у Риму. У италијанској престоници ће у уторак и среду бити одржан први састанак мешовите католичко-православне комисије на којем ће се расправљати о начину и дужини рада Комисије која би, како је раније договорено у Ватикану, требало да изађе са мишљењем о кардиналу Алојзију Степинцу и његовој улози током Другог светског рата. Од тог мишљења, наиме, зависи да ли ће Степинац, кога Срби сматрају злочинцем, а који је већ проглашен блаженим, бити и канонизован. Иако нема званичне потврде одржавања овог састанка, хрватски и српски медији пишу да ће он бити одржан 12.

ПРВИ састанак мешовите комисије Српске православне цркве (СПЦ) и Католичке цркве о улози хрватског кардинала Алојзија Степинца током Другог светског рата биће одржан 12. јула у Риму, преносе данас медији. Састанак ће бити одржан на иницијативу папе Фрање, који Степинца не жели да прогласи свецем док се не испитају наводи СПЦ која се противи томе. СПЦ ће у Риму, како преносе медији, представљати загребачки митрополит Порфирије, црногорски митрополит Амфилохије, епископи Јован и Иринеј, као и професор Дарко Танасковић, док ће у име католичке цркве бити хрватски кардинал Јосип Бозанић, бискупи Ратко Перић, Антун Шковичевић, те историчари Марио Јарек и Јуре Кришто. Француски свештеник Бернард Ардир координираће радом комисије, док спор

У Риму у уторак почиње рад комисије СПЦ и Католичке цркве о улози хрватског кардинала у Другом светском рату. Мешовита комисија формирана на иницијативу папе Фрање, који жели да се рашчисте историјске недоумице ЗАГРЕБ- ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ ПРВИ састанак мешовите комисије Католичке цркве и Српске православне цркве која ће расправљати о Алојзију Степинцу одржаће се уторак у Ватикану. Засада се не зна какав је дневни ред и о чему ће се расправљати на дводневном сусрету, али је потврђено да ће у Рим стићи високи представници две цркве. Католичку цркву представљаће кардинал Јосип Бозанић, а у комисији су још и мостарски бискуп Ратко Перић, пожешки бискуп Антун Шкворчевић, те историчари

Из Јавне установе „Спомен-подручје Доња Градина“ позвали су грађане који посједују фотографије страдалих, предмете или дописне карте из логора Јасеновац, да се јаве овој установи у којој су од ове године обезбијеђени сви технички услови за прикупљање и чување грађе која ће бити кориштена у будућој сталној поставци Меморијалног музеја. Директор ове јавне установе Tања Tулековић у изјави Срни подсјетила је да је ова установа у јануару покренула иницијативу којом из свих општина Козаре и Поткозарја тражи старе фотографије становништва страдалог у Другом свјетском рату, које свједоче о страдању у логору Јасеновац. „Инцијатива још траје и позивам све грађане да нам се јаве на број телефона 052 446 030, јер знам