Milovan Balaban: Stepinac – balast ne ekumenskom putu

Datum objave: ponedeljak, 18 jula, 2016
Objavljeno u Jasenovac
Veličina slova: A- A+
Alojzije Stepinac
Alojzije Stepinac

Odjeci prvog susreta mešovite komisije SPC i Katoličke crkve

Mogućnost proglašenja Alojzija Stepinca za sveca izaziva već duži period oprečna reagovanja na prostoru bivše Jugoslavije. Dok u Hrvatskoj taj čin smatraju logičnim finalem života Stepinca, koje proizilazi iz rada i dela kardinala, dotle u Srbiji takva mogućnost nailazi na sasvim opravdano negodovanje usled sporne uloge Stepinca tokom Drugog svetskog rata, manifestovane pre svega kroz bliskost sa ustaškim režimom Ante Pavelića. U cilju sprečavanja kanonizacije, što bi izazvalo dodatno udaljavanje katolika i pravoslavnih na Balkanu (pogotovo Srba i Hrvata), Patrijarh srpski Irinej zatražio je od pape Franje da još jednom razmotri ulogu kardinala Stepinca u Drugom svetskom ratu, posle čega je predloženo osnivanje mešovite komisije.

Dakle može se reći da je komisija formirana na inicijativu pape Franje posle intervencije koje je došla iz SPC. Prvi sastanak komisije održan je sedmici za nama uVatikanu i trajao je dva dana. Iako se sastanku razgovaralo samo o tehničkim pitanjima, metodologiji i dinamici rada, za očekivati je da na narednim skupovima otpočne razmatranje suštinskih tema koje bi trebalo da doprinesu ponovnom rasvetljavanju uloge Stepinca tokom Drugog svetskog rata. Ipak komisija nema mandat da spreči eventualnu kanonizaciju kardinala pošto je ona u nadležnosti „Svete stolice“, pa se njena uloga može definisati i kao stručna pomoć koja će, moguće je, u nekoj meri uticati na buduću odluku pape povodom slučaja Stepinac.

No, ima i drugih motiva koji utiču na stav „Svete stolice“ kada je u pitanju Alojzije Stepinac. U jeku ekumenskog dijaloga i, kako se često smatra u Vatikanu, mogućnosti eventualnog proširenja uticaja pape na prostore pravoslavnih naroda, kanonizacija kardinala, koji je sarađivao sa ustaškim režimom pod čijim rukovodstvom je pobijeno na stotine hiljada pravoslavnih, mogla bi da zada smrtni udarac pokrenutim procesima od kojih „Sveta stolica“ u budućnosti očekuje mnogo. U kojima pre svega vidi šansu za involviranje u duhovni prostor pravoslavnih naroda koji bi vremenom snažio položaj Vatikana, kako u svetu tako i među pravoslavnima, gde vekovima katoličanstvo, uglavnom bez uspeha osim na rubnim područijima, pokušava da se instalira i ojača svoj uticaj. Ovo posredno potvrđuju i reči hrvatskog novinara i teologa Draga Pilsela koji je u izjavi za televiziji N1 rekao da su vatikanskoj diplomatiji važniji ekumenizam i odnosi sa Srbima i Rusima nego pogodovanje „jastrebovima“ u Zagrebu.

Sa druge strane stiče se utisak da su se SPC, kao i članovi komisije koje ona odredila (mitropoliti crnogorsko-primorski Amfilohije i zagrebačko-ljubljanski Porfirije, vladike bački Irinej i slavonski Jovan, kao i profesor dr Darko Tanasković nekadašnji diplomatski predstavnik Srbije pri „Svetoj stolici“), našli u juridičkom postupku proglašenja sveca koji je vekovima institucionalno uokviren u katoličkoj crkvi. No, njihov motiv za učešće u mešovitoj komisiji je svakako druge prirode. Rekacija patrijarha Irineja, kao i pristanak na rad u mešovitoj komisiji zarad ponovnog utvrđivanja uloge Stepinca u burnim ratnim godinama, reklo bi se da ima za cilj pokušaj uticaja na poboljšanje odnosa u regionu, kao i stvaranje prisnije klime između pravoslavnih i ostalih verskih konfesija i naroda (u ovom slučaju katolika), a koja bi bila svakako narušena proglašenjem Pavelićevog kardinala za sveca.

Isto tako čini se da motiv SPC za učešće u dijalogu oko spornog kardinala treba tražiti u nameri da se pravoslavlje aktivira i u događajima i procesima van pravoslavlja a koji se tiču pravoslavnih naroda, čime se propagira jedan domaćinski duh kao i odgovoran odnos prema čitavom svetu. Takođe pristanak na zajednički rad povodom slučaja Stepinac može se učitavati kao pokušaj SPC da ostavi otvorena vrata za duhovni uticaj među katolicima, čime bi na miran način i kroz dijalog mogli vremenom da otoplimo vekovima zahlađene odnose opterećene verskim razmimoilaženjeima i istorijskim balastom.

Poglavnik NDH Ante Pavelić i nadbiskup Alojzije Stepinac

Naravno, SPC i njena delegacija mogu biti iskorišćeni kao pokriće duhovnoj i istorijskoj nepravdi i predstavljeni kao oni koji su učestvovali, makar posredno, i postupku kanonizovanja koji pokušavaju da spreče. Rizik nije mali, a da li ga je trebalo preuzimati videćemo u narednom periodu. Svakako možemo zaključiti da bez obzira na ishod ovog procesa možemo iz njega izvući dobre pouke. Ukoliko Stepinac ne bude proglašen za sveca možemo reći da je angažman SPC dao dobre rezultate, kako za Srbe tako i za čitav region, ali i za opštu stvar koja se tiče svih katolika i pravoslavnih. Sa druge strane ukoliko na kraju „Sveta stolica“ ipak kanonizuje Pavelićevog kardinala bar ćemo znati na čemu smo, kao i šta nam valja činiti u budućnosti.

Autor je istoričar i analitičar

Izvor: Dnevnik

 

Vezane vijesti:

 

Proglašenje Stepinca za sveca neće omesti ocena njegove istorijske uloge

Komisija o Stepincu radiće godinu dana

Arhive ključ istine o Stepincu

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Jedan komentar za Milovan Balaban: Stepinac – balast ne ekumenskom putu

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top