
Кроз Епархију Славонску
Мук. Тишина нас jе дочекала на плавноj jасеновачкоj пољани, толико озбиљна и тешка, да смо у тренутку заборавили и целоноћно путовање аутобусом, и кишу, и контролу при преласку хрватске границе; заборавили смо и колико jе било потребно труда да се организуjе jедно овакво путовање, за многе коjи нису имали (не)срећу да потичу баш из тих краjева, заправо путовање у непознато – у страдалну Епархиjу Славонску. Ако би се човек и нашао на неком од географских полова Земље, оних коjи дефинишу њену осу и обртање и представљаjу наjважниjе њене тачке, он то уопште не би могао спознати само своjим чулима без неких помоћних апарата. Два наша „пола“, две кључне тачке коjе











