Veljko Đurić Mišina: Nad Srbima je izvršen genocid

Datum objave: četvrtak, 29 januara, 2015
Objavljeno u Jasenovac
Veličina slova: A- A+

Razgovor Gorana Kikovića, glavnog i odgovornog urednika “Glasa Holmije“ sa prof. dr Veljkom Đurićem Mišinom, v.d. direktora Muzeja žrtava genocida iz Beograda, koji se vrlo rado odazvao da govori za “Glas Holmije“ i da nas informiše o radu Muzeja žrtava genocida, držeći se gesla:“ NAD SRBIMA JE IZVRŠEN GENOCID“

Prof. dr Veljko Đurić Mišina

Prof. dr Veljko Đurić Mišina

Prof. dr Veljko Đurić Mišina, rođen je 8. januara 1953. godine u mjestu Kosore, Sinj, Hrvatska. U rodnom mjestu završio je sedam razreda osnovne škole, u Beogradu osmi razred, gimnaziju i studije istorijskih nauka na Filozofskom fakultetu. Doktorat „Srpska pravoslavna crkva 1941-1945. godine“ odbranio na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Radio u Istorijskom muzeju Srbije kao kustos-istoričar (1981-1997), potom na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini kao predavač, najpre u zvanju docenta, potom vanrednog profesora, na predmetu Istorija Jugoslavije (1997-2005), u Institutu za srpsku kulturu u Leposaviću kao direktor i rukovodilac naučnoistraživačkog projekta (2005-2008), kao direktor u Evropskoj višoj školi za sportsko novinarstvo u Beogradu (2008-2009). Odlukom Vlade Republike Srbije od 23. juna 2013. godine, imenovan za vršioca dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida.

KIKOVIĆ: Kada je osnovan Muzej žrtava genocida i šta su ciljevi i zadaci ove već afirmisane srpske institucije?

MIŠINA: Muzej žrtava genocida osnovan je Zakonom o osnivanju Muzeja žrtava genocida („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 49/92. od 16. jula 1992. godine) „radi trajnog sećanja na žrtve genocida nad Srbima, prikupljanja, obrade i korišćenja podataka o njima i ostvarivanju obaveza iz Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida“ i dalje: „Muzej se bavi prikupljanjem, obradom i korišćenjem podataka o genocidu nad Jevrejima, Romima i pripadnicima drugih naroda i nacionalnih manjina“, a počeo je institucionalno da funkcioniše od januara 1995. godine. Muzej žrtava genocida je registrovan sa sedištem u Kragujevcu, mada se celokupna delatnost odvija u Beogradu, gde se nalaze i radni prostori (šest prostorija površine oko 150 kvadratnih metara) organizacione jedinice (Dokumentacioni centar) Muzeja na Trgu Nikole Pašića br. 11/III. Zadaci Muzeja su veoma kompleksni i uključuju: prikupljanje, obradu i čuvanje podataka o pojedinačnim i grupnim žrtvama zločina genocida i drugim činjenicama kao što su prinudno raseljavanje, uzimanje talaca, odvođenje u logor, prinudni rad, pljačka imovine, upotreba nedozvoljenih sredstava u borbi, uništavanje i pljačka kulturno-istorijskih spomenika i dobara; prikupljanje, obrada i čuvanje građe o zločinima genocida, izvršiocima tih zločina, spasiocima žrtava tih zločina, utvrđivanje i obeležavanje mesta stradanja žrtava, obezbeđivanje korišćenja kulturno-istorijske građe i saznanja u kulturne, obrazovne, vaspitne i informativne svrhe, saradnja sa srodnim institucijama u zemlji i inostranstvu, organizacija stručnih i naučnih skupova posvećenih sećanju na zločine genocida. Tokom proteklih 20 godina, najznačajniji projekti odnose se na reviziju Popisa „Žrtve rata 1941-1945.“ iz 1964. godine, kojom se poimenično utvrđuju žrtvu Drugog svetskog rata sa punom identifikacijom, bez obzira na nacionalnu, versku, etničku, ideološku i vojno-formacijsku pripadnost. Drugi projekat obuhvata proučavanje zločina genocida u oružanim sukobima na prostorima komunističke Jugoslavije (oružani sukobi 1991-1995., NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju i sukobi na Kosovu i Metohiji 1999).

Muzej ima nekoliko fondova („Žrtve rata 1941-1945.“, građa o ratnim sukobima od 1991. godine, Međunarodni sud pravde, Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu), nekoliko legata, Zbirku predmeta, Zbirku umetničkih dela, Zbirku dokumentarnih fotografija, Multimedijalnu zbirku (Videoteka, Audioteka, Digitalni zapisi, Mikrofilmovi, Filmovi, Mape) i Pomoćne zbirke i fondovi (Fond kopija arhivske građe, Fond zapisa sa interneta, Fond kopija digitalnih zapisa, Biblioteka, Hemeroteka).

Muzej je bio organizator ili saorganizator više izložbi, objavljeno je više od tridesetak knjiga, a kustosi su objavili nekoliko desetina priloga u stručnoj literaturi u Srbiji i inostranstvu.

Muzej je takođe bio organizator i saorganizator naučnih skupova (Beograd, Njujork, Banja Luka, Jerusalim), a kustosi su učestvovali na više zapaženih naučnih skupova. U realizaciji projekata sarađuje se i razmenjuju iskustva sa muzejima, institucijama i pojedincima kako u zemlji tako i u zemljama u okruženju i svetu: Yad Vashem u Jerusalimu, Muzejom holokausta u Vašingtonu, Vizentalovim centrom u Jerusalimu, SHOAH centrom u Los Anđelesu, Dokumentationsarchiv des Österreichischen Wiederstandes iz Beča, Dokumentacionim centrom za prikupljanje građe o ratnim sukobima 1991-1995. iz Banje Luke, Dokumentacionim centrom „Veritas“ iz Beograda i Banje Luke, Muzejom Republike Srpske iz Banje Luke, Hrvatskim institutom za povijest iz Zagreba itd.

KIKOVIĆ: Šta je do sada urađeno na popisivanju žrtava genocida od turskog genocida do NATO genocida nad Srbima? Koliki je broj žrtava od „danka u krvi“ do NATO agresije na Srbiju i Crnu Goru? Genocid nad Srbima od strane Bugara u Prvom i od strane Hrvata, Albanaca i muslimana u Drugom svjetskom ratu. Kolike su u ovim zločinima žrtve?

MIŠINA: Zakonom o osnivanju Muzeja žrtava genocida naglašeno je da će se prvenstveno istraživati Drugi svetski rat. Za proteklih dvadesetak godina shvatilo se da se taj okvir treba proširiti na ceo 20. vek tim pre što je Drugi svetski rat neka vrsta nastavka Prvog. U tom kontekstu Muzej je tokom prošle godine dao svoj skromni doprinos u obeležavanju 100-godišnjice Prvog svetskog rata priređujući tematske izložbe na otvorenom prostoru na Kalemegdanu.

Krajem 2013. inicirali smo sastanak tridesetak predstavnika raznih institucija iz Srbije i Srpske u nameri da se razgovara o projektu popisa žrtava koje je podneo srpski narod u 20 veku. Načelno smo dogovorili da se to radi po dva principa: vremenskom i teritorijalnom. Po prvom principu, rad će biti podeljen u tri segmenta: Balkanski ratovi, Prvi svetski rat 1912-1918, Drugi svetski rat 1939-1945. i Raspad Jugoslavije 1991-1999. Po drugom principu, svaka institucija, državna ili nevladina organizacija, pokrivaće „svoju“ određenu teritoriju. Rezulteti tih radova dostavljaće se Muzeju žrtava genocida, koji će sve to obrađivati sa Zavodom za statistiku.

Da bi taj posao mogao da počne, smatram da Skupštine Srbije i Srpske treba da donesu Zakon o popisu žrtava, jer će tek tada planirani posao biti ozbiljno rađen. Uostalom, to je naš nemerljivi dug prema precima!

Poznato je da Vojni arhiv u Beogradu uveliko radi na stvaranju baze podataka o žrtvama vojnika Kraljevine Srbije 1912-1918. i da su sakupili oko 180.000 imena sa određenim personalnim podacima.

Do sada je objavljeno nekoliko naslova sa spiskovima stradalih. To je urađeno za zločine u Kragujevcu i Kraljevu 1941. , za Logor u Nišu 1941-1944., za Banjički logor u Beogradu 1941-1944. Objavljeno je mnogo činjenica o lokalnim stradanjima, na primer o selu Velika 1944. o streljanjima u Kočevskom rogu 1945… Ali, sve je to malo, osim ostalog, i zato što politička vlast nije dozvoljavala da se to sistemski radi već trudom pojedinaca bez poznavanja metodoloških pravila.

KIKOVIĆŠta su budući planovi Muzeja žrtava genocida?

MIŠINA: Povodom 15-godišnjice agresije na SR Jugoslaviju priredili smo tematsku izložbu u kojoj smo pokazali kontinuitet bombardovanja od 1914., 1941., 1944., 1994-1995. godine. Izložba je prikazana u Ugljeviku, Bijeljini, Podgorici, Pljevljima, Herceg Novom, Trebinju, Gackom, Foči… Želimo da je prikažemo u još desetak mesta u Srpskoj. Povodom 70-godina od nestanka koncentracionog logora Jasenovac i okončanja Drugog svetskog rata pripremamo međunarodni okrugli sto, zbornik radova i dokumentarni film. Uključićemo se u obeležavanje 20 godina od pada Srpske Krajine i Dejtonskog mira. Pokušavamo da o našoj delatnosti upoznamo širu javnost u Crnoj Gori i tamo pronađemo partnere… I dalje ćemo biti otvoreni svakom dobronamerniku koji zatraži pomoć od nas a odnosi se na našu delatnost…

KIKOVIĆ: Kakvo je Vaše mišljenje o „Glasu Holmije“?

MIŠINA: Sve što doprinosi ozbiljnijim naporima očuvanja srpskog kulturnog, duhovnog, istorijskog i nacionalnog identiteta na balkanskim prostorima treba podržati. Kako je „Glas Holmije“ jedno od takvih glasila, treba ga pomoći jer se tako čuva od zaborava naše kulturno nasleđe, predaje se budućim naraštajima svog srpskog naroda, i takvo treba i da ostane.

KIKOVIĆ: Šta možete da poručite našim čitaocima?

MIŠINA: Ostanite na putu predaka, ono što ste od njih nasledili predajte dostojanstveno svojim potomcima. Ispravljajte greške, ne povodite se lakomim obećanjima i zavođenju, vraćajte zabludele sa pogrešne strane. Podsetite se tekstova Mileta Medića o zaveštanju Stefana Nemanje odnosno svetog Simeona Mirotočivog, o rodu, jeziku, budućnosti. S vremena na vreme podsetite se vojvode Vasa, Miloša Obilića, Marka Miljanova, Gavrila Principa, pročitajte Srpsku bibliju „Gorski vijenac“ ali i tekstove Branislava Nušića!

(Srpska istorija, 26. 1. 2015)

Izvor: STANjE STVARI

 

Vezane vijesti:

Prof. dr Veljko Đurić Mišina: Popis srpskih žrtava 

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top