15 до 40 тисућа људи побиjено jе у логору Јадовно, од липња до коловоза 1941. Онамо су људи одвођени само због jедног разлога – да буду убиjени, а први контингент жртава стигао jе на данашњи дан, приjе 70 година. Изасланица предсjедника РХ Весна Пусић на данашњоj jе комеморациjи осликала двиjе слике бесмисленог зла. Једну о предратноj шквадри младића коjи су се тиjеком рата нашли на супротним странама и међусобно убиjали, те другу, коjа говори о искуству коjе jе Славко Голдстеин изнио у књизи «1941. –  година коjа се враћа». Његов jе отац убиjен у Јадовну, а задње очево писмо, Голдстеин jе невjероjатном сплетом  околности добио као стариjи човjек. Јадовно,

English Разговарала Наташа Јовановић Како Јевреји, а како Срби чувају сећање на геноцид почињен над њима у време Другог светског рата, ко ревидира историјске чињенице, зашто Америка негује дупле аршине када је реч о исламу на Балкану и Блиском истоку, те како тумачи да по питању РС исти став деле исламске државе и Европа – објашњава историчар са Хебрејског института у Израелу „Обележавање годишњице холокауста у знак сећања на шест милиона настрадалих Јевреја у Другом светском рату је прва тема у Израелу и начин размишљања. На тај дан који називамо Шоа изговара се пет од  шест милиона имена настрадалих Јевреја . С друге стране светска јавност о постојању логора Јасеновац

„Код нас нема милости. Ми знамо да велика Хрватска може опстати само ако до коријена, још у кољевци, истријебимо све оно што је Српско.“ (Андрија Артуковић, хрватски министар унутрашњих послова од 1941. до 1943. године) „Србе треба бацити на колена.“ (Клаус Кинкел, немачки министар спољних послова од 1992. до 1998. године) Напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године, био је пропраћен масовном хрватском побуном. Не само што су припадници југословенске војске хрватске националности дезертирали у великом броју, а хрватски народ углавном дочекивао нацистичке окупационе трупе са цвећем, већ су и усташко-фашистички елементи отпочели са нападима на цивилне и војне представнике власти Краљевине Југославије. Убрзо, почеле су и

Дошао сам да бих допринео стварању политике сећања, која нас неће делити, која ће омогућити да живимо једни с другима и једни поред других, рекао председник Борис Тадић на обележавању 70 година од страдања Срба, Јевреја и Рома у селу Јадовно у Хрватској. Председник Србије Борис Тадић присуствовао је обележавању 70. годишњице од страдања Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату у месту Јадовно у Хрватској . Комеморација у велебитском селу Јадовно, где су 1941. године усташе убиле неколико десетина хиљада људи, одржана је код Шаранове јаме, а организатор је Српско народно вијеће (СНВ).     Добри односи са Хрватском Председник Србије Борис Тадић демантовао је да су његови

У Бањалуци је данас отворена прва Међународна конференција о коплексу усташких логора Јадовно – Госпић, у којим је 1941. године за само 132 дана са подручја тадашње Независне Државе Хрватске на монструозан начин убијено 40 123 мушкараца, жена и дјеце. Директор Института за савремену историју из Београда Момчило Павловић истакао је да се у бившој Југославији ћутало о злочинима у комплексу усташких логора Јасеновац – Јадовно, јер су комунисти због виших циљева направили нивелацију злочина и злочинаца. „Због тога истраживања која се врше 70 година од дешавања у тим логорима не могу дати резултат какав су могли дати непосредно након Другог свјетског рата“, рекао је Павловић. Он је нагласио да

English Аjмоне Финестра, дугогодишњи члан горњег дома италиjанског парламента и градоначелник града Латине, у 90. години се за Прессмагазин присећа како jе за време Другог светског рата, на челу српског четничког одреда у Лици и Далмациjи, био невољни сведок усташких злочина над Србима у Јадовну И поред дугогодишње политичке кариjере – као члан горњег дома италиjанског парламента у два мандата и два пута изабран градоначелник Латине, града у централноj Италиjи – Аjмоне Финестра данас воли да се представи као бивши командир четника у Лици и Далмациjи и борац за откривање истине о злочинима усташа и партизана над српским народом. Воjничка судбина и стравични призори на коjе jе наилазио њега и

Место логора Јадовно налази се у шуми, до тамо нема пута, путоказа, нити обележја. Кад се путем крене од Госпића, наилази се на дрвену таблу: „Добродошли у Јадовно“, која је изазвала бес многих потомака и поштовалаца јадовничких жртава. „Како неко може желети добродошлицу на место страшних злочина“, питали су се људи Аутор: Драгољуб Петровић Загрепчанин Дмитар Басара стајао је у недељу у хладу, на рубу велебитске шуме, крај прашњавог пута кроз планину, чекајући да код Шаранове јаме почне комеморација жртвама усташког логора Јадовно. Дмитар и његова супруга су ведри људи, шале се гледајући у хрватске полицајце који су извиривали из, чини се, сваког педља шуме очекујући долазак српског председника Бориса

Комеморациjи жртвама усташког логора у Јадовну присуствовао jе и председник Асоциjациjе избегличких удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир. У разговору за „Вести“ он открива како му се jедна Српкиња из Загреба пожалила да jоj jе ћерка променила име. – Госпођа ми је испричала како је недавно њена ћерка која се звала Јована, променила име. На питање мајке зашто то чини, она јој је одговорила да амбијент у коме сада живе није у складу са њеним именом! Значи, Хрватска иде у ЕУ, али у њој и даље влада амбијент непожељан за српска имена – каже Будимир. Откуд онда у говору над Шарановом јамом Тадић каже да је дошао и да ода поштовање