Јавну установу „Спомен-подручје Доња Градина“ у Козарској Дубици данас је посјетило око 500 ученика из Основне школе „Петар Кочић“ из Нове Тополе. Директор те јавне установе Тања Тулековић навела је да је око 500 ученика основне школе из Нове Тополе, од другог до петог разреда, у пратњи кустоса и учитеља обишло гробно поље „Храстови“. „Јако је важно да већ у том узрасту дјеца сазнају основне податке о стратишту у Доњој Градини и уопште о концентрационом логору Јасеновац“, изјавила је Тулековићева и додала да је током посјете за ученике одржан историјски час. Она је нагласила да је посебно важно да ђаци дођу у Доњу Градину и подсјетила да та јавна установа

ПРЕГЛЕД РЕФЕРАТА (наставак) Указујући на до сада недовољно познате или занемариване ставове Мирослава Крлеже проф. др Мило Ломпар је у свом реферату „Крлежа и Magnum Crimen“ јасно и доследно је указао на чињенице које побијају уврежено мишљење о Крлежи као непријатељу и највећем критичару хрватског клерикализма. Пажљиво пратећи његов однос према монументалном делу Виктора Новака „Magnum Crimen“(1), Ломпар је у свом излагању разобличио Крлежине двојне стандарде и покушаје да заправо релативизује хрватске злочине почињене над српским, јеврејским и осталим становништвом. Подсећајући да су још у првом издању Magnum Crimen-а из 1948. године из књиге уклоњена најмање два суштински битна поглавља, а можда и више, Ломпар је навео мишљење познатог историчара

Јасеновац је место најмасовнијег геноцида над Србима. Само у Јасеновцу убијено је преко 900.000 људи од тога више од 700.000 Срба. На ту тему Милан Зарић је снимио филм „Прва трећина“, а у разговору за наш портал, Србин.инфо, открио је зашто је то урадио. 1.Јасеновац је место највећег страдања Срба о ком никада није направљен ниједан филм. Шта је био Ваш мотив за снимање филма Прва трећина? Јасеновац је само једно од највећих места страдања Срба, али и других народа и оних који су од стране НДХ режима сматрани као инфериорни. Мислим да постоје око 80 стратишта где су људи убијани. Многобројни логори и јаме. Нека места нам још увек

Међународни суд правде у Хагу може да суди за геноцид само на основу Конвенције о геноциду која је донета након Другог светског рата, дакле након Јасеновца и након НДХ. Конвенција не може да се примењује ретроактивно, каже за „Политику” професор међународног права Тибор Варади, коментаришући јучерашњи захтев Српске  народне партије Ненада Поповића за хитно покретање тужбе пред међународним и домаћим правосуђем за геноцид против Хрватске као „неспорне наследнице НДХ и најмлађе чланице ЕУ”. „Мало је и срамота да се са људским патњама игра, али то није пут правде јер таква тужба није могућа. Конвенција је донета 1948. године, али је ступила на снагу јануара 1951. године, пошто ју је ратификовао