Стратишта НДХ Архиве - Страница 188 од 356 - Јадовно 1941.

Јово Бајић о „Огњеној Марији ливањској“ Буда Симоновића

26. децембар 2017.

Бесједа Јове Бајића, писца историчара и новинара на ромоцији шестог издања књиге Буда Симоновића „Огњена Марија ливањска“, одржаној на Београдском сајму књига 25. октобра 2016. године. Могу вам саопштити да сам у неку руку био сведок настанка књиге „Огњена Марија ливањска“ о којој данас разговарамо. Будо Симоновић и ја одавно се знамо. Радили смо заједно у „Политици експрес“, Симоновић је био „Експресов“ дописник из Црне Горе, и важио је за једног од најбољих новинара нашега листа, једног од најбољих репортера. Када су „Експрес“ деведесетих година почели рушити споља и изнутра, Будо је прешао у „Илустровану политику“ на чијим су се страницама, из броја у број, појављивале његове репортаже, а међу

Случај Степинца важан за боље разумевање Истока и Запада

25. децембар 2017.

Случај кардинала Степинца је прилика за вођење темељног дијалога и веома је важан за боље разумевање Истока и Запада и двеју цркава, каже београдски надбискуп Станислав Хочевар, истичући да само дијалог лечи ране из прошлости. интервјуу за „Новости“, Хочевар указује на то да се пречесто заборавља заједничка миленијумска историја православаца и католика. „Сви догађаји из претходног века, укључујући и улогу Степинца, заправо су велики позив да не заборављамо прошлост“, наглашава он. Према његовим речима, папа је веома добро показао да је окренут елементарним истинама и да га скорија прошлост не узнемирава тако јако да би изгубио свест о свеобухватности историје. „Њој не смемо придати превелики значај, јер ћемо тако изгубити темељне вредности о заједништву“, упозорава београдски надбискуп. Грађанима Србије — католичким, православним и свим

Пензије нам одоше низбрдо, али Туђман ипак задржа своју генералску - Ђуро Кларић

Како је Осма кордунашка заробила њемачког генерал-пуковника Лера

24. децембар 2017.

Данас 92-годишњи Ђуро Кларић придружио се партизанима с непуних 16 година, а у братство и јединство вјеровао је све до слома државне заједнице за коју се борио Вргинмост – Поткрај октобра ове године обиљежена је 75. годишњица формирања Осме кордунашке ударне дивизије, која је заједно са Шестом личком и Седмом банијском ударном дивизијом чинила Четврти корпус НОВ и ПО Југославије и у којој је око 98 посто бораца било из Лике, Баније и Кордуна. Тада је новинар „Портала Новости“пригодом бројних свечаности разговарао с некадашњим младим партизаном, а данас времешним и добродржећим 92-годишњим Ђуром Кларићем, који је на реверима свога одијела с поносом истакнуо бројна одликовања. Бурних времена која су му обиљежила

Једино су хрватски злочинци остали некажњени за Други свјетски рат

24. децембар 2017.

Министар за иновације и технолошки развој Србије Ненад Поповић изјавио је у Јерусалиму да су једино хрватски злочинци остали некажњени за своја дјела током Другог свјетског рата. „Једини који нису платили данак за оно што су урадили Јеврејима и Србима у Другом светском рату су хрватски злочинци, јер нико није осуђен за највеће злочине у историји, које су они учинили према Србима и Јеврејима“, рекао је Поповић. Он је посјетио Меморијални центар „Јад Вашем“ и положио вијенац на спомен-обиљежје Јеврејима страдалим у Холокаусту и жртвама Јасеновца, саопштено је из Министарства. Поповић је нагласио да је над јеврејским и српским народом у Другом свјетском рату извршен геноцид само зато што воле

Весић у Јерусалиму о пројекту Старо сајмиште

24. децембар 2017.

Градски менаџер Горан Весић посетио је меморијални комплекс „Јад Вашем“ у Јерусалиму и уписао се у Књигу сећања. Горан Весић је са Јосијем Гевиром (Yossi Gevir), директором за међународне односе, разговарао о сарадњи Београда са „Јад Вашемом“ у истраживању холокауста као и на пројекту Старо сајмиште. Весић је истакао да је Београд преко сарадње које имају градска институција Историјски архив Београда и Музеј холокауста у Вашингтону меморијалном центру „Јад Вашему“ уступио копије преко 31.000 докумената које су сведочанство о поступању нациста према Јеврејима у Србији и бившој Југославији, саопштио је градски секретаријат за информисање. „На овај начин Србија даје свој допринос истраживању холокауста и очувању сећања на овај страшни злочин

Одржан парастос пострадалим Слабињцима

24. децембар 2017.

СЛАБИЊА – Протојереј Костајничко-Дубичке парохије Госп. Далибор Танасић служио је 16. децембра 2017. године парастос на девастрираној гробници, пострадалим Слабињцима у усташком покољу 16.12.1943. Служби парастоса присуствовала је родбина покланих и пријатељи. На мјесту покоља подигнут је пчелињак. Присутне је поздравио предсједник ВСНМ Опћине Дубица Милинко Симић. Подсјетио је на догађај од прије 74 године када је поклано 96 Слабињаца, од тога 42 дјеце, 37 жена и 13 мушкараца. Тачан број неће се никада утврдити. По неким документима се наводе и други бројеви жртава. Из свега до сада утврђеног радило се о веома брижљиво планираном злочину. Симић је рекао да је злочин према Србима планиран прије оснивања НДХ у мјесту Сијени.

Уз 75. годишњицу од оснивања Седме банијске ударне дивизије

22. децембар 2017.

У сриједу, 22. новембра, навршило се 75 година од оснивања Седме банијске ударне дивизије. Већина нас који смо данас живи, не сјећамо се тог новембарског дана 1942. године. Дана у лијепом банијском селу Класнићу, гдје је формирана дивизија. (У Народноослободилачкој борби била је седма од њих 53 колико их је имала партизанска војска.) На њеном челу били су њени, први: Павле Јакшић, командант, Ђуро Кладарин, комесар, Милан Павловић, замјеник команданта, и Војислав Ђокић, начелник штаба. Да споменем само њих. Јер попис оних који су се касније смјењивали у руковођењу дивизијом, осим Кладарина, оних који су руководили њеним бригадама, баталјонима… био би веома дугачак. Велим, не сјећамо се. Јер и сјећања често

Видео: Култура сјећања и памћења – Ненад Антонијевић

19. децембар 2017.

„Однос говорне историjе и историографске литературе“ назив jе предавања одржаног у оквиру проjекта „Култура сjећања и памћења – Однос према жртвама Холокауста и геноцида 1939-1945“ Ненад Антониjевић – историчар, виши кустос Музеjа жртава геноцида из Београда своjим предавањем успоставља корелациjу између усмених свjедочења преживjелих као историjских извора и историографске литературе. Начин, припрема интервjуа, приступ, искуства из из вишегодишњег рада само су неки од елемената коjе су учесници семинара могли да чуjу. Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов Видео: Култура сjећања и памћења – Душан Павловић и Мр Мира Јовановић-Ратковић Видео: Култура сjећања памћења – Драгослав Илић Видео: Култура сjећања и памћења – мр Жељко Вуjадиновић Видео:

Линта тражи помоћ РС и Србије: Нe смијемо ћутати над правним насиљем које се спроводи над мученичким Пребиловцима

18. децембар 2017.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта сматра да је недопустиво ћутати над правним насиљем које спроводи општина Чапљина и њен начелник Смиљан Видић на простору мученичких Пребиловаца. Линта је истакао да је у рату 1992- 95, и послије њега, српско становништво у општини Чапљина по трећи пут у истом вијеку тешко пострадало од истих непријатеља. Убијено је око 2,5% недужних Срба, многи су преживјели страсховиту тортуру и понижавање у хрватским логорима Дретељ, Лора и десетинама других. У јуну 1992, послије повлачења ЈНА, сво српско становништво са лијеве обале Неретве је било протјерано, сва његова имовина и споменици културе су уништени или опљачкани што се може квалификовати као етничко чишћење.

Видео: Култура сјећања и памћења – проф. др Никола Б. Поповић

18. децембар 2017.

Видео са предавања проф. др Никола Б. Поповић на тему „Тоталитарне идеологиjе између два рата и настанак Трећег раjха“ одржаног 23. марта 2012. године у Бањоj Луци, у оквиру семинара „Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до 1945. године Везане виjести: ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА Видео: Култура сјећања и памћења – отварање семинара

Протјерана уста не говоре

17. децембар 2017.

Хрватска безочно покушава да избаци из историје своје злочине у Холокаусту, упозорава Менахем Розенсафт… „За дом спремни!“ је постао, малтене, рутински проздрав… У заштиту Срба, од свих институција, устали јавно само ватрогасци. Приредио: Ненад ТАДИЋ Србофобија у хрватском друштву током 2017. године је повећана, а бројни испади и прозивке у свим областима живота, од културе до политике, постали су опште мјесто, односно „инциденти“ који се биљеже рутински. Упркос протестима преостале српске и јеврејске заједнице и ријетким критикама западних медија, усташки поздрав „За дом спремни!“ ушао је у свакодневни вокабулар, а за тако нешто побринули су се не само екстремни фудбалски навијачи, већ и радници у култури и политичари. Тако је

Видео: Култура сјећања и памћења – Јован Мирковић

17. децембар 2017.

У оквиру проjекта „Култура сjећања и памћења – Однос према жртвама Холокауста и геноцида 1939-1945″ Јован Мирковић jе 25.априла 2012. године одржао предавње на тему „Бања Лука као локални примjер спровођења Холокауста и геноцида“. Предавње jе, углавном, било засновано на статистичким показатељима коjи су битан елеменат егзактног научног истраживања ове тематике. На краjу предавња развила се занимљива дискусиjа са учесницима проjекта, студентима Одсjека за историjу у Бањоj Луци. Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Др Милан Кољанин ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА Видео: Култура сјећања и памћења – отварање семинара Видео: Култура сjећања и памћења – проф. др Никола Б. Поповић Видео: Култура сjећања и памћења

Трибина на којој су представљене књиге Василија Крестића. (Фото: Милош Милојевић)

Две нове књиге Василија Крестића – извештај са трибине

16. децембар 2017.

У Свечаној сали САНУ одржана је, 21. новембра 2017, Трибина Библиотеке САНУ на којој су представљене две књиге академика и српског историчара Василија Крестића. На трибини су говорили Миро Вуксановић, академик и библиотекар САНУ, Софија Божић, историчар која се бави истраживањем историје Срба у Хрватској, Мира Радоjeвић, историчар и професор Филозофског факултета Универзтита у Београду и сам аутор, Василије Крестић. Миро Вуксановић је представио активности Библиотеке САНУ као и овогодишња издања академика Крестића међу којима је издвојио две представљене књиге –„Знаменити Срби о Хрватима“ и „Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину“. Прву књигу је издала Српска књижевна задруга док је другу издала Српска академија наука и уметности. Вуксановић је такође поздравио присутне академике, говорнике и госте

Др Мира Радојевић – Павелићеве идеје нису донеле усташе у коферима

16. децембар 2017.

Велико зло коjе jе наступило у априлу 1941. године припремљено jе много раниjе. Томе у прилог говори сталност великохрватске политике, острашћени национализам Матице хрватске, Југославенске академиjе знаности, Римокатоличке цркве, политичких странака, интелектуалне елите… Одбијајући да имају било какву везу са усташким режимом, хрватски министри и њихови помагачи у емиграцији током Другог светског рата настојали су да прошире границе Бановине Хрватске, што се у неким варијантама готово изједначавало са територијом НДХ. Све заједно утицало је на Милана Грола да у свом дневнику напише: „На чему ће зидати Хрватску! Има ли што друкчије између њих и Павелића у велико хрватовању – изван ових злочина? И не извршују ли ови њихов програм?…“ „Ко

СПЦО Чапљина и парохија чапљинска у Шематизму Митрополије из 1900.

16. децембар 2017.

Шематизам Митрополије хецеговачко –захумске, објављен у Мостару 1900. и Споменица Епархије хецеговачко – захумске из 1928. године, такође у Мостару су драгоцијена издања, којa су толико недостајала. Сачувана су и поред свих злочина над нашим народом и његовом културом, разарања, пљачки и паљевина и појавила се њихова копија на интернету у ПДФ формату. Она су важни свједоци нашег постојања и трајања на земљи на којој смо претрпјели геноцид 1941- 45, и геноцидно етничко чишћење 1992- 95. Истовремено поуздана су основа за сагледавање домашаја та два страшна догађаја. Историја наше цркве је и историја нашег народа. Из ових књига можемо да сазнамо много тога из прошлости Херцеговине, као ширег завичаја, али