arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Фото: borackars.org / архива

Обиљежен Дан ослобођења Турјака

16. децембар 2017.

У Мјесној заједници Турјак у Градишци данас је служен парастос и положено цвијеће на спомен-обиљежја погинулим борцима Народно-ослободилачког рата и жртвама фашистичког терора у Другом свјетском рату и погинулим борцима протеклог одбрамбено-отаџбинског рата, поводом Дана ове мјесне заједнице и Дан ослобођења Tурјака у Другом свјетском рату. Уједно је обиљежено и 76 година од прве партизанске акције на подручју Градишке. „На овај дан треба да се сјетимо часне историје и храбрости народа овог краја и одамо почаст жртавама у свим протеклим ратовима на ови просторима“, рекао је начелник општине Градишка Зоран Аџић. Он је подсјетио да је општина Градишка друга у Европи по броју жртава у Другом свјетском рату, у односу

Сећање на Роме страдале у Другом светском рату

16. децембар 2017.

На данашњи дан 1942. године командант злогласних СС јединица, Хајнрих Химлер, издао је наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре, где је требало да буду ликвидирани. Положени венци на Спомен-комплексу „Стратиште“ у месту Јабука, код Панчева, где је стрељано око 2.200 Рома, Срба и Јевреја. Државни секретар Министарства за рад, борачка и социјална питања Негован Станковић је истакао да се овај дан када су људи изгубили живот само због боје коже и вере не сме заборавити и да увек морамо истицати да различитост није мана, него врлина. „Памтимо сваки изгубљени живот и не заборављамо убијене Роме, Србе, Јевреје, Пољаке, Словаке и све остале недужне цивиле и војнике којима је

predrag-lazarevic.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – Предраг Лазаревић

16. децембар 2017.

Видео са предавања које је покојни Предраг Гуго Лазаревић на тему „Холокауст и геноцид у послиjератноj европскоj култури“ одржао 23. марта 2012. године у Бањоj Луци, у оквиру семинара „Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до 1945. године“.   Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – проф. др Никола Б. Поповић  

У вријеме аустро-угарске окупације једина богомоља у Чапљини била је српска црква Вазнесења Господњег на десној обали Неретве

Турски дефтер из 15. вијека: Чапљина је српска земља од давнина

15. децембар 2017.

Чија је Доња Херцеговина, посебно Чапљина и околина , најбољи одговор су дали Турци када су је освојили у другој половини 15. вијека. Тај одговор је сачуван управо у првом дефтеру 1474-77.године, у попису мезри Почитељске нахије, Чапљине, Дретеља и Бивољег Брда у коме одавно не живе православни Срби: „ То су српске земље од давнина у посједу Владислава и његовог сина кнеза Херака“! Имена сељака, ратара и сточара, поменута у дефтеру су, редом, најчистија српска народна имена. Муслимана тада није било у околини изузев појединачних случајева (Битуња код Стоца и Жабица код Љубиња). ИЗВОР: СНД ПРЕБИЛОВЦИ Извор: Слободна Херцеговина

Београд: Књижевно вече Момира Крсмановића Фото: СРНА

Одржано књижевно вече Момира Крсмановића

13. децембар 2017.

У Београду је вечерас одржано књижевно вече Момира Крсмановића који је као деветогодишњак преживио усташки покољ у Другом свјетском рату и аутор је више књига и романа које се баве тематиком страдања Срба у БиХ. Током књижевне вечери аутора, који је поријеклом из Вишеграда, приказан је и кратки филм Радио-телевизије Србије о страдању Срба на Дрини код Вишеграда у Другом свјетском рату. Српски академик Матија Бећковић рекао је Срни да се Момир Крсмановић усудио да напише „оно што се шапутало и о чему се ћутало“. „Од рата до данас, не да се о томе није писало, него се није смjело ни говорити“, рекао је Бећковић, који је присуствовао књижевној вечери.

Стеван Костић

VIDEO: Independent State of Croatia: Fear, Abyss, Silence

13. децембар 2017.

SERBIAN How did the Independent State of Croatia come to be, what was its character and who decided on life and death? Why was the Slana Camp on the island of Pag named “the hell in a rocky desert”, how were numerous karst pits on Mount Velebit used in the summer of 1941, why there were no children on Mount Kozara years after the Second World War, and whether the strongest impression is from the „mountain of dead in the plains of Slavonia“, the name some people gave to Jasenovac? These are the questions that a three-part documentary film of the Radio and Television of Serbia (RTS) “Independent State of

ВИДЕО: Филм „Пакао Независне Државе Хрватске“

13. децембар 2017.

Документарни филм „Пакао Независне Државне Хрватске“, снимљен у продукцији Музеја жртава геноцида у Београду, доступан је и на сервису You Tube. Овај документарац садржи до сада непознате чињенице о злочину над Србима у Хрватској током Другог свјетског рата. Taj важан филм режирао је Драган Ћирјанић. Сценариста, в.д. директора Музеја Проф. др Вељко Ђурић Мишина, објашњава да је филм, који траје 88 минута, подијељен у два дијела – први приказује историјат усташке идеологије и однос према српском народу, а други говори о судбини српске дјеце у усташким логорима и акцији Диане Будисављевић како би их спасла. – Филм приказује историјат идеје о фалсификатима хрватске повијести на основу српске историје – оцјењује Ђурић.

Видео: Култура сјећања и памћења – Др Милан Кољанин

13. децембар 2017.

Видео са предавања Др Миланa Кољанинa на тему „Антисемитизам у Европи“ одржаног 28. марта 2012. године у Бањоj Луци, у оквиру семинара „Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до 1945. године“.     Везане виjести: ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА Видео: Култура сјећања и памћења – отварање семинара Видео: Култура сjећања и памћења – проф. др Никола Б. Поповић Видео: Култура сjећања и памћења – Предраг Лазаревић

Бискуп Владо Кошић: Усташтво није фашизам него одбрана Хрватске!

12. децембар 2017.

Занимљиво је зашто и ко оспорава тај „домољубни поздрав“ и како поступа држава’, рекао је бискуп Кошић на представљању књиге о Марку Перковићу Томпсону. Сисачки бискуп Владо Кошић говорио је на представљању књиге о Марку Перковићу Томпсону коју је написао академик Јосип Печарић. Многи медији пренели су Кошићев говор у којем је утврдио како неки силом покушавају да ућуткају певача и академика Печарића. Кошићев говор преносимо у целости: „Волео бих кад би било више таквих храбрих људи као што су прослављени певач Марко Перковић Томпсон и академик Јосип Печарић. Они који немају аргументе желели би их силом ућуткати: тако забрањују концерте прослављеном певачу Марку, уручују му казнене пријаве због ремећења

Драго Пилсел

КГК глорификује злочинца Туђмана и намеће терет колективне кривње

11. децембар 2017.

Јуче се навршило 18 година од смрти Фрање Туђмана, првог предсједника Републике Хрватске. Том је приликом на његов гроб стигла и предсједница Колинда Грабар-Китаровић која је новинарима одаслала сљедећу поруку: ”Хрватски народ у домовини и диљем свијета, и сви хрватски држављани, данас се, уз 18. обљетницу његове смрти, с поштовањем и захвалношћу сјећају својега првог предсједника др. Фрање Туђмана. Дубоко вјерујући у свој народ, ујединио је домовинску и исељену Хрватску на програму остварења повијесног циља – стварања слободне и неовисне хрватске државе. Био је човјек јасне политичке визије, стратег и државник. Данас је и Међународни дан људских права, установљен као спомен на доношење Универзалне декларације о људским правима. Стварањем неовисне

Циклус емисија „Правни поредак НДХ“ – др Нина Кршљанин

11. децембар 2017.

Радио „Слово љубве“ уз помоћ проф. др Бориса Беговића реализује циклус емисија посвећених страдању нашег народа у НДХ. Из недеље у недељу разговарамо са професорима и доцентима са Правног факултета који су учествовали на конференцији „Правни поредак НДХ“, која је оджана 30. марта на Парвном факултету. Конференцију је заокружила др Нина Кршљанин која је говорила о „Правном режиму непокретности у НДХ“. Са гошћом разговарамо о суровим дискриминаторним прописима који су имали подршку и благослов државног врха за мучење и убијање „неподобних“. Извор: Радио СЛОВО ЉУБВЕ Везане вијести: У Београду одржана конференција „Правни поредак Независне Државе Хрватске“ Циклус емисија „Правни поредак НДХ“ – проф. др Дејан Поповић Историјска читанка: Циклус Правни поредак

Хрвати су се поносили 42. дивизијом, која је напала Србију 1914. године Фото Документација "Борбе"

Загреб оптужбама прикрива зверске злочине над Србима

10. децембар 2017.

Позадина Закона који је недавно донео Сабор о правима бранитеља из Домовинског рата. Политика хрватског режима не само да подсећа на прошлост него наговештава повратак у прошли век Вест из Загреба да је Хрватски сабор усвојио Закон о правима хрватских бранитеља из Домовинског рата, у коме се каже да су „агресију на Хрватску извршиле Србија, Црна Гора, ЈНА и дио српског пучанства у Републици Хрватској“, није била никакво изнанађење. Само још једна у низу оптужби које стижу с оне стране Саве и Дунава. Бесмисленост овог законског акта је можда тренутак да се још једном присетимо духовите опаске америчког новинара Питера Брука, ваљда јединог из новинарске бранше са друге стране Атлантика

Комеморација дјеци Поткозарја

10. децембар 2017.

Шездесетдеветеро дјеце Поткозарја старости од три мјесеца до три године умрло је у радним логорима код Носковачке Дубраве, од аугуста до децембра 1942. године, и сахрањено на Православном гробљу у близини ријеке Драве. Вијећа српске националне мањине Вировитичко-подравске жупаније и Општине Чађавица организирала су у петак, 8. децембра, комеморацију испред споменика умрлој дјеци. Парастос је служио отац Павле, игуман Манастира светог Николе а саслуживали су оци из Славонске епархије. Након парастоса и полагања вијенаца на комеморативном скупу говорили су Милан Шапић, генерални конзул Републике Србије у Вуковару, Бранко Јуришић, водитељ канцеларије СНВ-а, Игор Павковић, замјеник жупана Андровића те Злато Угљешић и Бранко Карамарковић из Вијећа српске националне мањине Општине Чађавица. Извор: P-Portal

Илија Ивановић

Видео: Култура сјећања и памћења – Илија Ивановић

9. децембар 2017.

Исповиjест Илиjе Ивановића преживjелог jасеновачког логораша и учесника пробоjа 22 априла 1945. дала  jе нови поглед  учесницима проjекта на страшне дане геноцида из перцепциjе жртве. Часни старина на дивљење свих присутних, стоjећи читаво вриjеме, износио jе своjа сjећања на сужањске дане, дане патње, глади и свакодневног сусрета са смрћу док jе радозналости и посвећенсот студената историjе достизала амплитудне висине. Посебна жеља да се испрати свака риjеч,сваки покрет свjедока наjтежих дана српске несреће показала  jе да се ниjе требало чекати до сада да наш факултет и студиjски програм угосте и чуjу суштинску основу културалног памћења исповиjест преживjеле жртве. Иако то  показуjе недостатак системског рада до сада поносни смо на чињеницу да

Борачка организација Прњавор, Општински одбор СУБНОР-а и породице жртава усташког терора парастосом и полагањем цвијећа код спомен-обиљежја у Радловцу одали су почаст двадесетдвојици недужних српских цивила који су убијени на данашњи дан 1941. године.

Парастос српским жртвама усташког терора

4. децембар 2017.

Борачка организација Прњавор, Општински одбор СУБНОР-а и породице жртава усташког терора парастосом и полагањем цвијећа код спомен-обиљежја у Радловцу одали су почаст двадесетдвојици недужних српских цивила који су убијени на данашњи дан 1941. године. Потпредсједник општинског СУБНОР-а Раде Радоњић подсјетио је да је најмлађа жртва имала 17, а најстарија 49 година. „Непријатељски војници су 4. децембра 1941. године на овом мјесту убили 22 мушкараца, недужна цивила само зато што су били Срби. На мјесту гдjе су трагично изгубили живот 2011. године подигнут је крст и обновљен споменик. Од тада се сваке године редовно окупимо и обиљежимо овај дан. Tу традицију треба наставити и одржати јер је ријеч о невино страдалим

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА