Хрватски хелсиншки одбор за људска права /ХХО/ сматра да jе пресуда прекршаjног суда у Книну у случаjу продаjе маjица и сувенира са усташким слоганом „За дом спремни“ jедан од показатеља о стању у хрватском судству, као и друштву у цjелини. „Како jе могуће да било коjи суд у Хрватскоj донесе другачиjу пресуду када циjело друштво, све институциjе власти не само да толеришу масовно скандирања `За дом спремни` на спортским такмичењима него се од њега не настоjе оградити риjечима и дjелом?“, наводи се у саопштењу ХХО. Суд за прекршаjе у Книну одбацио jе као неосновану приjаву полициjе против Јакова Марковића због ношења и продаjе сувенира са натписом „За дом спремни“, коjи

ЧУРУГ – У Чуругу jе jуче одржан парастос поводом 70 година од Рациjе, у коjоj су 1942. године мађарски фашисти убили неколико хиљада Срба, Јевреjа и Рома у 14 воjвођанских села у околини Новог Сада. Парастос жртвама Рациjе служио jе епископ бачки Иринеj, уз саслужење седам епископа СПЦ, а комеморациjи су присуствовали и Оскар Никовиц, амбасадор Мађарске у нашоj земљи, Шандор Егереши, председник покраjинске скупштине, Ана Томанова Маканова, потпредседница Владе Воjводине и готово сви пунолетни мештани Чуруга. После помена, положени су венци у згради Топаловог магацина, будућег Музеjа жртава Рациjе у Чуругу, у коjем jе своjевремено убиjено више од 500 невиних људи свих узраста. Према подацима Мемориjалног друштва „Рациjа 1942.“

English МИПА jе о одржавању миса за Пaвелића обавестила велики броj организациjа и угледних поjединаца у земљи и свету. Нарочито поздрављамо реакциjу др Зурофа и очекуjемо нове коjе ће се одлучно супротставити забрињаваjућим примерима повратка усташтва. Визентал центар осуђуjе одржавање годишње мисе у Загребу за хрватског масовног убицу из Другог светског рата Анту Павелића и позива на рашчињавање свештеника Ласића и Коса Јерусалим – Центар Симон Визентал jе данас осудио мису недавно одржану у Загребу (28. децембра) у част усташког вође Анте Павелића, коjи као шеф Независне државе Хрватске (НДХ) сноси директну одговорност за масовна убиства стотина хиљада Срба, десетине хиљада Јевреjа и броjних Рома. У саопштењу коjе jе овде

Дана 21. децембра 2011. године, поводом 70-годишњице од мученичког страдања Срба из Пркоса Ласињског и околних села, одржан jе годишњи помен за све невино пострадале од усташке руке. Село Пркос се до териториjалне реорганизациjе налазио у саставу општине Карловац, а од тада се налази у саставу општине Ласиња. Први пут jе названо именом Пркос 1890. године, а од 1910. године назива се Пркос Ласињски. Те године у селу су живела 435 становника, и броj се временом увећавао све до страшног 21. децембра 1941. године. Тога дана, усташе су у Пркосу Ласињском и Дугом Селу Ласињском на наjмонструозниjи начин одузели 1.446 људска живота, међу коjима беше 359-оро деце до 15 година

„Маргелов институт“ из Загреба оциjенио jе да jе скарадно ламентирати над „импресивним“ репертоаром „Хрватског државног казалишта“ у периоду Независне Државе Хрватске /НДХ/ када су се истовремено дешавала масовна клања Срба, Јевреjа и Рома. „Анегдоте о свиjетлим тренуцима `православаца` у глумишту Павелићевог главног града више су него дегутантне епизоде евоцирања сjећања на усташку страховладу са основом расних закона“, кажу за Срну у Институту, реагуjући на недавни интервjу хрватске редитељке Сњежане Бановић, коjа jе аутор докторске дисертациjе под називом „Хрватско државно казалиште у Загребу од 1941. до 1945. године“. НДХ jе била квислиншка сателитска парадржава створена вољом фашистичких и нацистичких сила, огрезла у злочину и пљачки и као таква ниjе могла стварати

Отац Весне Пусић, будуће хрватске министарке спољних послова, био поручник и судиjа у воjсци НДХ Еуген Пусић, отац функционерке Хрватске народне странке (ХНС), чланице победничке Кукурику коалициjе у Хрватскоj и будуће министарке иностраних послова те државе Весне Пусић, био jе поручник и судиjа у воjсци НДХ током Другог светског рата! Како пише хрватски Вечерњи лист, подаци из Хрватског државног архива коjе jе своjеручно потписао откриваjу да jе био ангажован као домобрански официр, што не стоjи у званичноj биографиjи. Како лист наводи, Пусић jе напредовао од каплара ђака до поручничког чина судиjе, а потписао jе и „изjаву о држављанству“, у коjоj стоjи да jе држављанин НДХ. Весна Пусић каже да jе

У мjесту Равнице код Новог Града служен je парастос за 163 жртве усташког терора у Другом свjетском рату. Парастос jе служен код спомен обиљежjа жртвама фашистичког терора и погинулим цивилима и воjницима Воjске Републике Српске из одбрамбено-отаџбинског рата. Свештеник Немања Видић позвао jе присутне да не забораве на те догађаjе да се не би поновили у будућности. Усташе су на данашњи дан 1943. године направиле покољ над Србима у Равницама и у jедном дану убили су 163 цивила – дjецу, жене и старце. Предсjедник Мjесне организациjе СУБНОР-а Љубиша Пауковић рекао jе да jе у Другом свjетском рату укупно страдало 205 мjештана Равнице. У посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату погинуло jе 11 бораца

У 107. години живота, Љубица Лончар сигурно jе наjстариjа становница Хрватске. Дубоку старост проводи у шибенскоj улици Пут гимназиjе, гдjе о њоj брине шездесетогодишњи унук Милорад Лончар Мића, коjи радо истиче да jе он „jедини дjед коjи има живу баку“. Поред Миће, збраjа бака Љубица своjе потомство као животно благо: jош шестеро унучади, десетеро праунчади и jедна чукунунучица. Преживjела jе бака Љубица Лончар у свом виjеку и оно што jе наjтеже свакоj маjци, смрт двиjе кћери и jедног сина, а jедна кћи jош jоj jе жива. Броjна породица, кроз минуло стољеће и бурне догађаjе, расула се свуда по свиjету. У контакту jе jедино са девет година млађом сестром Миленом коjа

Након хапшења Јосипа Бољковца због наводног ратног злочина, у сличном се контексту спомиње и име народног хероjа, 92-годишњег Раде Булата. Поразговарали смо на те теме у генераловом стану дан након што се вратио с прослава на Жумберку, гдjе jе битке била његова XIII пролетерска и из кордунског Сjеничака, гдjе jе славна бригада основана. Иначе, Булат jе предратни комунист, командант неких од наjзначаjниjих jединица Народноослободилачке воjске у Хрватскоj (XIII пролетерске бригаде, 32. дивизиjе те начелник Главног штаба X корпуса) и касниjи истакнути jавни радник. Дакле, кажите нам нешто о тоj борби за Крашић, за коjу се у jавности и међу онима коjи симпатизираjу поражену страну говори да jе спорна? – Било

Директор Маргеловог института из Загреба Ален Будаj упозорио jе да у Хрватскоj постоjи jака тенденциjа да се усташки злочини релативизуjу и умањуjу тако што се кривица баца на Ниjемце и Италиjане, иако jе свирепост усташа далеко надмашила њемачке и италиjанске окупаторске снаге. „Непрестано се у штампаним медиjима говори о страховитим злочинима хрватских антифашиста и партизана, а касниjе поратног Титовог jугословенског режима против Хрвата, што jе довело до тога да jе у Хрватскоj осмишљена краjње лоша и штетна музеjска поставка у Јасеновцу, а на сцени jе и прогон партизанских бораца од хрватског правосуђа `посттуђмановог` ХДЗ-а“, рекао jе Будаj за Срну. Коментаришући инициjативу, покренуту у Хрватскоj, да некадашњи италиjански радни логор Кампор

– Одлука да некадашњи италиjански радни логор Кампор на острву Рабу буде мjесто за градњу главног хрватског центра за очување сjећања на жртве у коjем ће се чувати документациjа о концентрационим логорима на подручjу Јадрана граничи са елементарном пристоjношћу – као да усташки логори не постоjе, изjавио jе предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. „Неспорна jе потреба да се обиљежи мjесто некадашњег италиjанског радног логора Кампор на острву Рабу, мада jе тамошње спомен-гробље уређено jош 1953. године. Међутим, близу Кампора, али далеко од очиjу jавности и предалеко од хрватске савjести, налази се мjесто усташког логора Слана на острву Пагу“, рекао jе Басташић за Срну. Ексхумирани лешеви у логору Слана на

Страдање Срба и Јевреjа кроз историjу судбински повезуjе ова два народа, изjавио jе Срни директор Градске управе Модина Јорам Хармон. „За мене jе наjупечатљивиjи доjам током посjете Бањалуци било учешће на годишњем помену уСпомен-подручjу Доња Градина, коjи судбински повезуjе Јевреjе и Србе у њиховом страдању кроз историjу“, рекао jе Хармон током посjете активиста Фериjалног савеза Републике Српске граду Модину. Он jе навео да jе приликом боравка у Бањалуци имао прилику да се сретне са тада премиjером, а сада предсjедником Републике Српске Милорадом Додиком, тадашњим предсjедником РС Раjком Кузмановићем и градоначелником Бањалуке Драгољубом Давидовићем и стекне, како jе рекао, jак доjам о руководству Републике и града. Захваливши се на приjему у

Први министар унутрашњих послова Хрватске Јосип Бољаковац ухапшен jе jутрос у Карловцу због основане сумње да jе починио ратни злочин против цивилног становишта у Дугоj Реси у маjу 1945. године. Осим Бољковца, истрага се годинама води и против некадашњег предсjедника Хрватске Владе и jедног од оснивача ХДЗ-а Јосипа Манолића и Раде Булата. Манолић, Бољковац и Булат сумњиче се за низ масовних и поjединачних убистава у коjима су и они лично учествовали, односно терете се по личноj и командноj одговорности за низ ратних злочина коjе су починиле партизанске jединице, те припадници таjне полициjе Озна, преносе хрватски медиjи. Манолић jе краjем Другог свjетског рата био шеф Озне у Бjеловару, а Бољковац у

Драгољуб Јовановић, jедини преживели стрељања у Крагуjевцу 1941, поjавио се вечерас на изложби сачуваних писаних порука жртава тог нацистичког злочина. Изложба „Сећаjте се моjи мене, jер ме више нема“, посвећена обележавању 70. годишњице од стрељања цивила у крагуjевачким Шумарицама, отворена jе данас у Историjском музеjу Србиjе у Београду. Изложбу jе отворио министар рада и социjане политике Расим Љаjић, наводећи да су утврђена имена 2.381 цивила коjа су стрељани у Крагуjевцу 20. и 21. октобра 1941. године. Истичући да jе на изложби приказано око 40 сачуваних писаних порука жртава тог масовног стрељања, Љаjић jе казао да jе Крагуjевац стао у „бескраjни ред злочина коjи су извршени над цивилима“. Ове речи, истакао

Прва колективна сахрана посмртних остатака комунистичких жртава у Србиjи убиjених послиjе завршетка Другог свjетског рата, чиjи су остаци пронађени у таjним гробницама, биће обављена у суботу, 22. октобра, у подне на Варошком гробљу у Бољевцу, општина Заjечар. На териториjи општине Бољевац извршена jе прва званична ексхумациjа убиjених послиjе 12. септембра 1944. године – саопштила jе Државна комисиjа за таjне гробнице убиjених послиjе 12. септембра 1944. године, коjа дjелуjе при Министарству правде Србиjе. Полагањем посмртних остатака у колективну гробницу биће заокружен први подухват Државне комисиjе коjа jе основана у циљу откривања таjних гробница и евидентирања страдалих по доласку комунистичке партиjе на власт. У заjедничку гробницу биће положени посмртни остаци убиjених у потоку Змиjанац, коjи су