Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Hrvatski napadi na JNA 1991. godine

Datum objave: utorak, 14 septembra, 2021
Objavljeno u Ostalo, Otadžbinski rat
Veličina slova: A- A+
Pre trideset godina u septembru 1991. godine, hrvatske paravojne snage i naoružani civili napali su kasarne i ostale objekte Jugoslovenske narodne armije stacionirane u Hrvatskoj. Najžešći napad je usledio nakon što su iz jedinica JNA otpušteni vojnici najobučenije septembarske generacije vojnika i mornara na odsluženju vojnog roka.

Hrvatska vlast je već 27. 12 .1990. godine napravila plan napada na objekte JNA, pod nazivom „Zarobiti vojarne”. Operacionalizacija tog plana predviđala je oružane napade na kasarne sa već spremnih 60.000 naoružanih i obučenih ljudi uz propagandno dokazivanje svetu da je Hrvatska napadnuta, kako bi Hrvati dobili moralno i političko opravdanje i podršku za oružanu secesiju. U planu je procenjeno da će sva borbena tehnika JNA u Hrvatskoj za dva dana pasti u ruke hrvatskim snagama. Hrvatski planeri su procenili da JNA u Srbiji nije u stanju da za tri meseca sprovede mobilizaciju i tako pomogne jedinicama u Hrvatskoj.

Krajem osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka JNA je u Hrvatskoj imala oko 15.000 ljudi koji su živeli i radili mirnodopskim životom. U Petoj vojnoj oblasti vojnički sastav je bio: Albanaca 30 odsto, Hrvata 25 odsto, Slovenaca 12 odsto, Srba 18 odsto a oficirski sastav je bio više od 50 odsto nesrpske nacionalnosti. U Jugoslavenskoj ratnoj mornarici 60 odsto sastava bilo je hrvatske nacionalnosti. JNA je doživela sudbinu Vojske Kraljevine Jugoslavije iz 1941. godine. Skoro u istim mestima i na sličan način napadnute su kasarne, a zarobljeni oficiri, pa čak i članovi njihovih porodica, bili su izloženi strašnim torturama i likvidacijama. Sve je urađeno prema poznatim smernicama hrvatskog „ministra smrti”, generala Martina Špegelja. Poznati su takvi slučajevi u Bjelovaru, Splitu, Karlovcu, Gospiću, Otočcu, itd.

Komande, jedinice i ustanove JNA našle su se u nepovoljnoj i skoro bezizlaznoj situaciji. Suočeni sa dezerterstvom u vlastitim redovima, ostrašćenim napadom svojih nekadašnjih kolega i pripadnika nekadašnjeg rezervnog sastava, bili su prinuđeni da sa veoma malim raspoloživim vojničkim sastavom odbrane svoje živote, sačuvaju borbenu tehniku i iznad svega da sačuvaju vojničku čast. Narodni heroj major Milan Tepić je ušao u vojničku i srpsku legendu a mnogi oficiri i podoficiri su napravili prave podvige. Junaci tog prljavog rata su svakako vojnici JNA na odsluženju vojnog roka. Slušajući svoje starešine i svoju ljudsku savest dali su ogroman doprinos odbrani vojnih objekata. Neki od tih mladića su u tim podmuklim napadima i neravnopravnoj borbi izgubili život. Taj hrvatski napad na kasarne JNA u Hrvatskoj i svetu označen je kao „velikosrpska agresija”. Ta podvala i dalje traje. Oficiri JNA koji su dezertirali ili predali svoje jedinice hrvatskim snagama, u međuvremenu su postali heroji branitelji od „velikosrpske agresije”. Teško je razumeti njihovu mržnju i nameru da ubijaju svoje dojučerašnje drugove i svoje do juče potčinjene vojnike, koji su im preko noći postali mrski agresori i četnici.

Podvizi pripadnika JNA, slabosti u komandovanju, izostanak odlučnosti političara, izdaje, nesnalaženja, kukavičluci, dezerterstva i ratni zločini nad pripadnicima JNA, ostali su u senci ratnih događanja na prostoru bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina. JNA je za kratko nadživela svoju državu Jugoslaviju, koja je odavno bila osuđena na propast. Lažni mit o JNA kao četvrtoj oružanoj sili u Evropi poslužio je Hrvatima i ostalim neprijateljima JNA da ubede svoj narod o velikoj snazi „velikosrpskog agresora”, kojeg treba uništiti. Možda je JNA po broju oružja i oruđa u skladištima i bila četvrta sila u Evropi, ali po broju boraca koji su bili spremni da uzmu to oružje u ruke i brane Jugoslaviju, bila je svakako na začelju liste snaga evropskih vojnih sila. Republika Srbija se i dalje optužuje za oružanu agresiju na Hrvatsku. Niko se više ne pita, kako je to Srbija izvršila agresiju na Hrvatsku sa jugoslavenskom vojskom sastavljenom od većinskog nesrpskog vojničkog sastava, koja je u Hrvatskoj bila stacionirana od 1945. godine.

Đorđe Pražić,
Novi Beograd

Izvor: POLITIKA

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top