Хрватска и ове године свечано обележава годишњицу „Олује“, злочиначке акције која је иза себе оставила пустош, која се скоро ни две деценије после не може обновити. И док председник Иво Јосиповић кличе да су протеривање 250 000 Срба „дани поноса и славе које више нико не може оспорити нити довести у питање“, из Крајине се данас исељавају чак и досељени босански Хрвати. Тако се само у последња три месеца, из Книна и Грачаца у Канаду иселило чак 48 хрватских породица, па ако је тако Хрватима, можемо претпоставити како је преосталим Србима, који су годинама изложени непрестаном притиску и ускраћивању основних права. Срби у Хрватској су од конститутивног народа сведени на

БАЊАЛУКА, 4. АВГУСТА (СРНА) – Хрватска чак ни у процесу придруживања ЕУ ниjе осjетила терет захтjева Европе за рjешавање повратка Срба и њихове имовине, иако jе простор некадашње РС Краjине у акциjи „Олуjа“ етнички очишћен од Срба, упозорио jе данас предсjедник Републике Српске Милорад Додик. Предсjедник Додик jе истакао да Хрватска и данас снажно опструише повратак, а задржане су и многе индивидуално подигнуте оптужнице против Срба. „Хрватска акциjу `Олуjа` слави као велику побjеду, а Срби као велики дан страдања, и године послиjе рата нису доприниjеле да се дође до jединствене оцjене ове акциjе“, рекао jе Додик након полагања виjенаца на гробљу Свети Пантелиjа поводом 16. годишњице од од прогона око

БАЊАЛУКА, 4. АВГУСТА (СРНА) – Паљењем свиjећа у храму Христа Спаситеља у Бањалуци почело jе обиљежавање 16 година од прогона око 220 000 Срба из Републике Српске Краjине у хрватскоj воjно-полициjскоj акциjи „Олуjа“. У агресиjи Хрватске воjске на РСК почињено jе наjвеће етничко чишћење у Европи након Другог свjетског рата у периоду од 4. до 7. августа 1995. године, рекао jе синоћ, обраћаjући се окупљенима, помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту РС Душко Милуновић. „Оно што нису извршили Павелићеви злочинци у времену фашизма довршили су њихови сљедбеници потомци под вођством Туђмана у центру Европе и до краjа провели политику из времена НДХ коjом jе планирано да се трећина Срба убиjе, трећина

БЕОГРАД, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Српски министар за диjаспору Срђан Срећковић рекао jе, поводом 16 година од хрватске акциjе „Олуjа“, да jе ово дан велике туге и историjског сjећања сваког припадника српског народа, jер jе тог дана убиjено неколико хиљада, а 200 000 Срба бруталном силом протjерано са простора на коjима су живели виjековима. „Оваj дан jе и дан велике опомене за све народе на просторима западног Балкана. Ми таj злочин никада нећемо и не смемо заборавити, да се злочин не би поновио, али jесмо спремни за сарадњу, помирење и обjективно сагледавање прошлости“, навео jе Срећковић. Он jе у писаноj изjави оциjенио да jе „зато од непроцењиве важности што се

  Четвртог августа навршиће се шеснаест година од када су хрватске оружане снаге, уз одобрење и подршку НАТО-а, у садеjству са снагама Хрватског виjећа одбране /ХВО/ и Армиjе БиХ, извршиле агресиjу на Републику Српску Краjину /РСК/. Агресиjа jе извршена упркос чињеницама да jе РСК била под заштитом УН и да су њене делегациjе само дан раниjе у Женеви, на састанку са хрватском делегациjом, пред представницима УН и у Београду пред представником САД као водећом чланицом НАТО-а, прихватиле приjедлог међународне заjеднице да се преговори у вези са завршним политичким споразумом о питању статуса Краjине воде на бази Плана Зе 4, а с циљем заустављања воjних акциjа и заузврат добиле чврсте гаранциjе

За човјека који жели знати истину ништа око 27. српња 1941. није спорно. Све је темељито истражено и сваком је истинољубивом човјеку истина доступна. Устанак у Србу нису организирали нити водили четници, иако су неки њихови присташе у њему маргинално судјеловали Држим да и овом приликом вриједи подсјетити на познату Гоеббелсову максиму како сто пута поновљена лаж постаје истином. То се управо дешава у дијелу хрватске јавности, која прихваћа обезвређивање хрватског антифашизма, умјесто да њиме буде поносна као својим вриједним доприносом темељима данашње цивилизиране Еуропе. Најновија фаза те харанге започела је писмом које је 4. студенога 2009. с потписом „Жељко Томашевић, дипл. иур.“ било упућено Влади Републике Хрватске, а 8.

Прохладног 23. jула, под кишобранима, обиљежена jе у Банском Грабовцу 70. годишњица првог устанка народа Хрватске коjи су извели српски устанци на Баниjи. Одржани су и парастос и комеморациjа за 1.285 српских жртава усташког терора, коjи jе услиjедио као одмазда за напад на усташку станицу у ноћи 23/24. jула 1941. Саборски заступник и предсjедник СНВ-а Милорад Пуповац истакао jе да jе то мjесто преjако и као опомена и као искуство Овогодишња jе комеморациjа, у организациjи Савеза бораца и антифашиста РХ и Удруге антифашистичких бораца и антифашиста Града Петриње, а у сурадњи са Српским народним виjећем и уз покровитељство Сисачко-мославачке жупаниjе и Града Петриње, протекла прихватљивиjе од претходних, када су се са говорнице више могле

1. 1. СРПСКА ИСТОРИЈСКА СВЕСТ ИЗМЕЂУ ИНТЕГРАЦИЈЕ У НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК И ИСТИНЕ О НОВОМ ПОРЕТКУ ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ ИЗ 1941 Седамдесет година после почетка Другог светског рата, у коме су државе чланице Троjног пакта а посебно њихови домаћи jугословенски савезници – Хрвати, муслимани, Мађари и Албанци, убили, према наjновиjим истаживањима и 1,8 милиона Срба, из историjске свести потомака убиjених наjвећим делом jе избрисан и оваj рат и његове жртве. У уџбеницима историjе реформисаног српског образовања своjе место ниjе нашао ни jедан од наjмонструозниjих покоља Срба коjи jе краjем jула и почетком августа извршен у храму Рођења Пресвете Богородице у Глини. За четири дана у цркви у Глини усташе су побиле

Ништа од обећане спомен-плоче Мјештани Кукуњевца успјели су осигурати прилаз спомен-подручју, а сада очекују помоћ институција око његовог поновног уврштавања у Регистар заштићених споменика и постављања нове спомен-плоче која је оштећена у посљедњем рату. Око 800 мјештана Кукуњевца страдало је у логорима НДХ. Ни 68. годишњица обиљежавања усташког терора над српским становништвом Кукуњевца у Пожешко-славонској жупанији није одржана уз обећану, нову спомен-плочу на којој би стајала имена страдалих жртава, нити је спомен-подручје највећег стратишта на подручју града Липика уврштено у регистар заштићених споменика РХ. Наиме, 11. октобра 1942. поубијани су невини Кукуњевчани, Козарчани и Словенци који су се као избјеглице затекли у Кукуњевцу. Пред Други свјетски рат село је бројало