fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

УПРКОС ЗАХТЈЕВИМА ЕВРОПЕ, ХРВАТСКА НИЈЕ ОСЈЕТИЛА ТЕРЕТ ПОВРАТКА СРБА

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/novosti/milorad_dodik.jpg

БАЊАЛУКА, 4. АВГУСТА (СРНА) – Хрватска чак ни у процесу придруживања ЕУ ниjе осjетила терет захтjева Европе за рjешавање повратка Срба и њихове имовине, иако jе простор некадашње РС Краjине у акциjи „Олуjа“ етнички очишћен од Срба, упозорио jе данас предсjедник Републике Српске Милорад Додик.

Предсjедник Додик jе истакао да Хрватска и данас снажно опструише повратак, а задржане су и многе индивидуално подигнуте оптужнице против Срба.

„Хрватска акциjу `Олуjа` слави као велику побjеду, а Срби као велики дан страдања, и године послиjе рата нису доприниjеле да се дође до jединствене оцjене ове акциjе“, рекао jе Додик након полагања виjенаца на гробљу Свети Пантелиjа поводом 16. годишњице од од прогона око 220 000 Срба из РС Краjине у хрватскоj воjно-полициjскоj акциjи „Олуjа“.

Предсjедник РС jе истакао да jе „Олуjа“ била удружени злочиначки подухват планиран од државног и воjног руководства Хрватске с циљем етничког чишћења некадашње РС Краjине.

„Суд у Хагу jе пресудио да jе та акциjа удружени злочиначки подухват, а њени актери, међу коjима и генерал Анте Готовина, су осуђени. Ова акциjа jе планирана и подржана од великих западних сила, а познато jе да су одређене америчке фирме подржале припрему, организациjу и поровођење акциjе“, рекао jе Додик новинарима.

Предсjедник Додик jе подсjетио да jе током „Олуjе“ погинуло око 2 000 људи и да до данас многи нису одговарали за та страдања.
Коментаришући изjаву предсjедника Хрватске Иве Јосиповића да jе „Олуjа“ била легална и легитимна и да jе „оно лоше што се догодило само мала мрља на ту акциjу“, Додик jе рекао да та мрља припада хрватскоj држави и да пресуда о удруженом злочиначком подухвату наjбоље говори о тоj акциjи.

Када jе риjеч о тужби БиХ против Хрватске у случаjу Мркоњић Града и других општина коjе су страдале приликом напада хрватских снага, Додик jе рекао да се без релевантних међународних институциjа то питање не може риjешити.

„Чињеница jе да jе регуларна Воjска Хрватске била на подручjу краjишких општина, али и да међународна заjедница има селективан приступ када jе о томе риjеч“, рекао jе Додик.

Координатор Документационо-информационог центра „Веритас“ за Републику Српску Мира Јовановић нагласила jе да у Хрватскоj „jош нема сазнања да су у `Олуjи` почињени злочини и да се треба извинити српским жртвама“.

„Данас смо се окупили да жалимо за нашим погинулим и страдалим у тоj воjноj акциjи“, рекла jе новинарима Јовановићева и истакла да jе до сада ексхумирано више од 250 посмртних остатака, али да се у Загребу оспорава идентификациjа, што jе недопустиво.

Предсjедник Републичке организациjе погинулих и заробљених воjника и несталих цивила Недељко Митровић напоменуо jе да се на процесуирању ратних злочина готово ништа не ради, што довољно говори о односу према српским жртвама.

„Огромне су размjере трагедиjе Срба на простору бивше Југославиjе за коjу су се наjвише залагали“, истакао jе Митровић.
Виjенце на гробљу Свети Пантелиjа положили су и представници Владе и Народне скупштине Републике Српске, невладиних организациjа и 3. Пjешадиjског /РС/ пука Оружаних снага БиХ.

Српским жртвама страдалим током и послиjе „Олуjе“ данас jе у храму Свете Троjице у Бањалуци служен парастос, а потом су на гробљу Свети Пантелиjа положени виjенци.

Акциjа „Олуjа“ почела jе у jутарњим часовима 4. августа 1995. године гранатирањем насељених подручjа сjеверне Даламциjе, Кордуна, Лике и Баниjе. Потом су хрватске снаге, уз одобрење и подршку НАТО-а, а у садеjству са ХВО и Армиjом БиХ, извршиле агресиjу на та подручиjа коjа су била под заштитом УН.

За свега неколико дана са вjековних српских огњишта протjерано jе око 220 000 становника, убиjена су 1 934 лица, од коjих 1 196 цивила и причињена jе огромна материjална штета.

Извор: Срна

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: