arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Страдање купрешког села Вуковско у новембру 1942. године

Масовни злочин над српским становништвом купрешког села Вуковско Црна легија је извршила у новембру 1942. године када је страдало најмање 258 житеља овог села. Међу жртвама великог покоља је 136 дјеце узраста до 15 година, од чега 59 дјеце узраста до три године, односно осморо дјеце у колијевкама. Из многострадалне породице Васић преживјела је Перса Васић тако што се рањена подвукла под мртве чланове своје породице. Дио становништва успио је избјећи у шуму, али су наредних дана умирали од посљедица смрзавања и глади. Према записницима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, забиљежених на основу групе преживјелих свједока, Црна легија је у селу Вуковско вршила потпуно свирепе злочине

Panorama_Veliko_Palanciste.jpg

Ок­то­бар на Ко­за­ри 1942. је био цр­вен од кр­ви

При­је­дор – Уста­шки зло­чин у ко­зар­ском се­лу Ве­ли­ко Па­лан­чи­ште, 22. и 23. ок­то­бра 1942. го­ди­не, ка­да је ли­кви­ди­ра­но ви­ше од 400 ме­шта­на овог и су­сед­них ме­ста, опи­сан је у мно­гим из­ве­шта­ји­ма, књи­га­ма, исто­риј­ским до­ку­мен­ти­ма и све­до­че­њи­ма ма­лог бро­ја пре­жи­ве­лих. Пише: Милан Пилиповић О то­ме, Удру­же­ње „Ја­дов­но 1941” пи­ше: „Ка­да су уста­ше за­вр­ши­ле по­кољ му­шка­ра­ца, по­че­ли су са од­во­ђе­њем гру­па же­не и де­це углав­ном на исту ло­ка­ци­ју, али и у за­се­о­ке зва­не Је­зе­ри­не и оста­ле де­ло­ве бли­же око­ли­не. На­чин кла­ња и уби­ја­ња био је сли­чан, с тим што су мла­ђе же­не и де­вој­ке би­ле пр­во си­ло­ва­не, а за­тим су уби­је­на де­ца ста­вља­на на ма­са­кри­ра­не дој­ке мај­ки, а код де­во­ја­ка, на­кон ди­вљач­ког ижи­вља­ва­ња

У Хашанима одржана манифестација „Ћопићевим стазама дјетињства“ (ВИДЕО)

У Хашанима родном мјесту књижевника Бранка Ћопића одржане су „Ћопићеве стазе дјетињства“. Отворено је новоизграђено позориште за дјецу“ Јежева кућица. Стихове најплодоноснијег писца наше књижевности читали су ученици и књижевници. Најуспјешнији литерарни рад о теми Јежева кућица написала је Ива Панчић ученица Основне школе „Бранко Ћопић“ из Бањалуке. Ове године Фондација је награду „Благодарје“ додијелила Народној библиотеци“ Бранко Ћопић “ из Велике Попине у Грачацу у Хрватској. Фондација „Бранко Ћопић“ и општина Крупа на Уни заједно раде на реализацији пројекта „Башта сљезове боје-Хашани“. На почетку је положен вијенац код пишчеве бисте код спомен-школе „Бранко Ћопић“. Фото: СРНА Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима. Прву књижевну награду

dara_banovic.jpg

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи свjедок покоља коjи су извршиле усташе над становништвом села Паланчишта и Горњи Јеловац, 22. и 23. октобра 1942. године. У покољу jе убиjено 650 људи, махом жена и дjеце, а Дара jе своjим очима видjела масакр над око 300 жртава. Дара Бановић са 29 ожиљака од убода ножем преживjела jе оваj усташки покољ, али њена дjеца, четворогодишња Радославка и двогодишњи Бошко — нису. Она jе jедан од свjедока коjи jе наjвjеродостоjниjе испричао одвиjање покоља. Њен лик на малим екранима видjели су милиони гледалаца широм бивше СФРЈ, приликом откривањаспоменика на Мраковици, 1972. године. Дара jе том приликом уручила предсjеднику Јосипу Брозу Титу,

Немања Девић: Транспорт смрти ка логору Јадовно

Добротом и сагласношћу историчара др Немање Девића, преносимо дио његовог научног рада „ПОГРОМ НАД СРБИМА У ЈАЈЦУ 1941. ГОДИНЕ“ објављеног у „Тематском зборнику“ 10.9.2025. Власти НДХ у Јајцу су и током јула 1941. деловале неометано, у пуном капацитету. Амбиције су им биле високе, и даље су ишле у сусрет „решавању“ српског питања. Према цитираним дневничким записима фра Јозе Маркушића, тих дана „на конференцији у опћини говори се о добровољцима на Русију, као и да ће се одузети бивша кметовска земља, рекоше само Србима, те повратити власницима, а нешто дати и сиромашним“. На српски празник Петровдан, 12. јула, у дневнику фрањевца уписано је да су „два камиона пуна православних парока са

Душан Љ. Кашић: Српска црква у тзв. Независној Држави Хрватској

Према подацима с којима је Свети синод располагао 1943, приближан број до тада побијених Срба у НДХ износио је око 700.000. Манхатан узима да је погинуло 850.000 људи, жена и деце Аутори: Зоран Чворовић, Владимир Димитријевић Уместо увода Пред читаоцима се налази текст угледног српског црквеног историчара, покојног проте Душана Кашића, који је, на основу црквене документације и вредних историографских подухвата, направио синтезу о страдању СПЦ и народа у усташкој НДХ. Овај синтетички текст је изврсна брана савременом ревизионизму, који се, под изговором „научне објективности“, подмеће српском народу, а који заговарају (O, tempora! O, mores!) чак и појединци у самој СПЦ. Они новим истраживањима приступају као да је у питању

Саслушање ухваћеног усташе

Међу документима Динарске четничке дивизије у Војном архиву у Београду, налази се и записник са саслушања усташе Анте М. Гојчете, који има шест густо куцаних страница. У заглављу документа пише: “Рађено у Горском штабу Динарске војно-четничке дивизије, у планини, дана 2. септембра 1942. године. Обавештајни одсек. Предмет: Истрага. Саслушање ухваћеног усташе Гојчета Милин Анте“. (79) Гојчета, који је ухваћен док је ишао на одсуство, је рођен 1923. године у Читлуку. Пре рата је био рудар, а у ово доба налазио се на служби у усташком Главном стану у Загребу, у Прерадовићевој улици бр. 5. На почетку испитивања окривљени је изјавио да је у усташе ступио по наговору поручника Мате Видовића,

crkva.jpg

Трагедија села Трибањ-Шибуљине

Овдје већ помињани, старина Павле Бабац, који је проучавао подвелебитску трагедију, донио је врло потресних страница у вези уништења његових мјештана из подручја Трибањ-Шибуљине. Покојни Бабац сабрао је та свједочења у књижици »Велебитско Подгорје, 1941-1945«, Београд 1965. Овдје ћемо се користити дијеловима његовог текста да бисмо шире читаоце обавијестили о несрећи која се сурвала на животе сиромашних становника овог села одведених и погубљених углавном на Слани. Познавао сам чика Павла као човјека одговорна за сваку ријеч, а овдје, у овој књижици сусрећем се како бдије над сваком својом реченицом са сто провјера. Зато га и узимам као да је свједок који је и сам проживио пут у камену пустињу Слане.

Календар геноцида: 02. август 1941. – Крвави Илиндан за Србе широм НДХ

Крвави Илиндан 1941. за Србе широм НДХ Шушњар код Санског Моста. На Илиндан 1941. године усташе и локални муслимани су на Шушњару код Санског Моста убиле око 5.500 Срба и 50 Јевреја. Извор: ТРЕЋИ ОКРУГЛИ СТО „ШУШЊАР 1941.“ Врхпоље, срез Кључ. На жељезничком мосту у Врхпољу, 02. августа 1941. године, побијено је 50 Срба из села Пиштаница. Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 32. Село Кљевци, срез Сански Мост. Након покоља Срба из села Кљевци 28. јула 1941. године, неколико дана касније услиједио је нови, овог пута већи покољ српског становништва овог села. Усташе су на Илиндан 02.

ПЛАКАЛИ СМО ПЈЕВАЈУЋИ

У деведесет првој години живота, Милена (Алексић) Кецман објављује драгоцјену књигу од значаја за српску културну баштину. Милена је рођена 29. јануара 1934. године у селу Ракелићи, код Приједора. Скоро цијели свој радни вијек провела је у просвјети — најприје као учитељица, а потом као наставница руског језика. Посвећена своме позиву, и након одласка у пензију остала је везана за образовање, усмјеравајући свој труд на очување сјећања и историје родног краја. Вођена жељом да будућим генерацијама остави вриједно свједочанство о прошлости, почела је да сакупља податке о селу, ослањајући се на властита сјећања, казивања комшија и пријатеља, као и доступну документацију. У свом раду обухватила је период Краљевине Југославије, а

Ме­шта­ни уре­ди­ли за­по­ста­вље­ни спо­ме­ник и гроб­ни­цу

Ком­плекс па­лим бор­ци­ма и стра­да­лим ци­ви­ли­ма из­гра­ђен 1961. ло­ше је одр­жа­ван, а по­след­њих де­це­ни­ја пот­пу­но за­пу­штен Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку” – Милан Пилиповић Но­ви Град – Го­ди­на­ма за­пу­штен спо­ме­ник и ма­сов­на гроб­ни­ца бор­ци­ма у Дру­гом свет­ском ра­ту, ве­ћи­ном ру­да­ри­ма и жр­тва­ма фа­ши­зма из Ље­шља­на и су­сед­них пот­ко­зар­ских се­ла, очи­сти­ли су Ма­рио и Ми­лић Бун­да­ло из Де­ве­та­ка и Мир­ко Је­ли­са­вац из Ље­шља­на. Њих тро­ји­ца од­лу­чи­ли су да, овом ак­ци­јом, ода­ју по­част бор­ци­ма и дру­гим жр­тва­ма за сло­бо­ду сво­га кра­ја. „Спо­ме­ник и гроб­ни­ца, где смо не­ка­да до­ла­зи­ли на пра­зни­ке и не­де­љом по­ла­га­ли цве­ће и ода­ва­ли по­част на­шим пре­ци­ма, био је из­гу­бљен у шу­ми. Ни­је се мо­гло до ње­га. Но­ве ге­не­ра­ци­је из срп­ских, стра­дал­нич­ких се­ла,

Владика Платон

Годишњица хапшења Владике бањалучког Платона

Усташе су ухапсиле владику Платона и одвели га 5. маја 1941, заједно са протом Душаном Суботићем, архијерејским намјесником из Градишке на Сави, изван Бањалуке гдје су их убили и бацили у ријеку Врбању. Свештеномученика Платона Бањалучког убио је усташа Асим Ћелић. Владичино изнакажено тијело пронађено је у селу Кумсале 23. маја 1941. године. Епископ Платон (световно име Миливоје), рођен је у Београду 29. септембра 1874. од оца Илије и мајке Јелке (Соколовић). Гимназију је учио у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије. Када је завршио богословију рукоположен је за ђакона и презвитера. Године 1896. послат је у Српско подворје

Спаљивање српске дјеце у селу Брижина 20. априла 1942. године

Најмасовнији злочин над српском дјецом у селу Брижина код Бугојна усташе су починиле 20. априла 1942. године. У штали Недељка Пилиповића тог дана живо је спаљено 86 мјештана српске националности, међу којима 46 дјеце млађе од 16 година — од чега 28 дјеце млађе од пет година. Повод за овај тешки злочин било је убиство усташког стожерника и организатора покоља српског народа у бугојанском срезу, Николе Јуришића, ког је неколико дана раније ликвидирала партизанска патрола. У знак освете, хрватске и муслиманске усташе предвођене Матком Матанићем Јозом из села Љубнић, упадају у осамљено планинско село Брижина и спаљују српску нејач затворену у штали. У пламену и најтежим мукама живот су изгубила

У Бања Луци одржане изложба и промоција

У организацији Удружења ОМЛ и Куће Милановић у Бања Луци, одржана је изложба Срби Ливањског поља – трагови кроз векове“ и промоција књиге Буда Симоновића „Огњена Марија ливањска“. У суботу, 5. априла т.г, у поподневним сатима, програм је отворила група „Баштионичарке“ песмом „Пјеваћемо што нам срце зна“. О баштини ливањских Срба, која је настајала вековима, говорила је Дијана Ковачић, члан УО Удружења ОМЛ. Програм је, након тога, настављен разгoвором Гордане Достанић и аутора књиге „Огњена Марија ливањска“, Буда Симоновића, чиме је публици представљено страдање ливањских Срба лета 1941. године, описано кроз исповести преживелих страдалника. Део потресне исповести Милице Ерцег Галке, читала је глумица Милица Миловановић. Након промоције присутнима се обратио

zlocini_ustasa_k1.jpg

Злочини усташа

Душан Бабић ЗЛОЧИНИ УСТАША приредио: Јован Бабић ЗБИВАЊА И СВЈЕДОЧЕЊА Уредник мр Павле Ботић Нови Сад: Полет прес, 2003 Садржај Прескочи навигацију ———————————————————————————————————————————– Предговор >

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.