fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Немају ни један аргумент да ме ухапсе

Josip Boljkovac

Након хапшења Јосипа Бољковца због наводног ратног злочина, у сличном се контексту спомиње и име народног хероjа, 92-годишњег Раде Булата. Поразговарали смо на те теме у генераловом стану дан након што се вратио с прослава на Жумберку, гдjе jе битке била његова XIII пролетерска и из кордунског Сjеничака, гдjе jе славна бригада основана. Иначе, Булат jе предратни комунист, командант неких од наjзначаjниjих jединица Народноослободилачке воjске у Хрватскоj (XIII пролетерске бригаде, 32. дивизиjе те начелник Главног штаба X корпуса) и касниjи истакнути jавни радник.
Дакле, кажите нам нешто о тоj борби за Крашић, за коjу се у jавности и међу онима коjи симпатизираjу поражену страну говори да jе спорна?
– Било jе то 1. и 2. jануара 1943. године, кад Крашић по други пут ослобађамо. Као командант ударне jединице, имао сам jако велик броj страдалих, погинулих и рањених – око стотину њих – и борио сам се с усташама коjи су били jако упорни. Крашић су бранили два дана и jедну ноћ. Поражени су и у битки су изгубили преко стотину своjих људи. Већ сам тада рекао, кад сам дакле имао само 22-23 године, да ми то никад неће опростити. Између осталога и зато што сам био комунист, млад, Србин и без раниjе воjне наобразбе. Био сам први командант ударне XIII пролетерске бригаде “Раде Кончар”. Била jе то прва пролетерска бригада у Хрватскоj и наjелитниjа jединица у Хрватскоj. Комесар jе био Марко Белинић. Мора се знати да jе jедан од задатака таквих ударних jединица био и ширење Народноослободилачке борбе у хрватским краjевима. Знам да ми, како рекох, Крашић никад не могу заборавити. Међутим, то jе мање важно, jер сам међу самим народом на Жумберку, у Сошицама, Радатовићима, као и с друге стране, у Словениjи, био jако популаран, што сам и данас.

Туђман и jа

Што jе направљено са заробљеним усташама?

– У више наврата позивали смо их на предаjу, али су упорно одбиjали. У Јастребарско су дошли наjцрњи, крвави усташе, као испомоћ своjоj jединици у Крашићу. Ту ниjе било попуштања. Било jе то на почетку Четврте неприjатељске офензиве и jа сам добио задатак више команде да по сваку циjену сприjечим прометовање пругом Загреб – Карловац, коjом су неприjатељима стизала поjачања за офензиву. Ишли смо на све или ништа. Крашић jе био велико упориште усташа. Што се заробљених тиче, судио их jе виши штаб и с тим нисам имао везе. Само сам командирао побjедничком акциjом, чиме jе моj задатак био обављен. Велим, Белинић jе као комесар одредио што ће бити са заробљеницима. Нити сам учествовао у суђењу, нити у егзекуциjи.

Иначе, у рату сте били претпостављени и касниjем предсjеднику Хрватске Фрањи Туђману.

– Фрањи Туђману сам био претпостављени док сам командирао у сjеверозападноj Хрватскоj. Године 1943. прешао сам у те краjеве и био тамо командант новооформљене дивизиjе, прве у тим краjевима. Туђман jе радио у информативном одjелу. Био jе ниже рангираног положаjа, иначе писмен човjек, али не посебно храбар. А нама су тада, мора се признати, више требали храбри људи. Он jе према мени касниjе био коректан. Једанпут ме чак позвао у предсjедничке дворе и дочекао ме пред вратима свог уреда. Уважавао ме jе. Знао jе да сам увиjек био принципиjелан. Иначе, нисам му то био рекао ни тада, а ни касниjе, али сам своjедобно био у комисиjи за додjелу чина генерала, заjедно с jош четворицом официра. Наиме, тих послиjератних година дошло jе до инфлациjе додjела високих чинова, па смо комисиjски то планирали филтрирати. И тако jе на ту комисиjу стигла и Туђманова молба. Пустили смо га, позитивно оциjенили, иако су неки имали резерве. Али, да се вратим на моjу аудиjенциjу. Туђман ме jе одмах питао: “Јеси ли ти, Раде, мислио да ћу jа овако високо догурати?” Искрено сам му рекао да нисам, али сам додао да сам увиjек знао да jе амбициозан и вриjедан.

Национално и социjално питање

Брине ли вас хапшење Јосипа Бољковца. Боjите ли се?

– Немаjу ни jедан аргумент да ме могу ухапсити. Ништа не очекуjем, ни добро, ни зло. Све ћу им отворено казати. На сва командна мjеста током рата био сам постављен од хрватског политичког руководства. Осим тога, у свему овоме присутно jе и национално и социjално питање. Тако jе у Хрватскоj било одувиjек. Сjећам се да сам се као заступник у Сабору, гдjе сам провео девет година, замjерио многим руководиоцима кад сам затражио да се повиси животни и социjални стандард устаничких мjеста, да се промиjени лоша политика према тим краjевима, у коjима су углавном живjели Срби. И тад сам долазио у конфликте, jер сам све гурао jавно. Па и ово сада само jе jош jедан доказ да ни онда нисам био, а нисам ни сада персона грата у овоj држави.

Извор: novossti.com

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: