Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

„Naš front iznosi 3.000 km, koji treba da branimo od Nemaca, Italijana, Bugara i Mađara sa svega 27 slabih divizija. Naše naoružanje je slabo, naročito u tehničkom pogledu. Imamo svega 500 aeroplana, 100 tenkova, od kojih su 50 starog modela, 500 kontratenkovskih topova, i to svega 250 od 47, a ostali od 37 – koji su vrlo slabi za odbranu od tenkova većeg kalibra“

Sudbonosna odluka o pristupanju Trojnom paktu doneta je na Krunskom savetu 6. marta 1941. godine u Belom dvoru, posle Pavlovog povratka iz Berhtesgadena. Za stolom je sedelo devet najmoćnijih ljudi u zemlji: knez Pavle, ostala dvojica namesnika: Radenko Stanković i Ivan Perović, predsednik vlade Dragiša Cvetković, ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Marković, ministar vojske i mornarice Petar Pešić, ministar Dvora Milan Antić, potpredsednik vlade Vlatko Maček i Fran Kulovec.

Dragiša Cvetković u pismu od 21. februara 1956. obaveštava kneza namesnika kako se mora tačno objasniti šta su tada razgovarali, jer se sada „poturaju te teze o Solunu“. Cvetković kaže da će Pavlu poslati svoju verziju događaja pa, kad je odobri, i profesoru Jakobu Hobtneru koji sprema knjigu o Jugoslaviji. Američkom naučniku istu sednicu opisuje i Vlatko Maček. Nema nikakve razlike:

Knez Pavle je opisao svoj razgovor s Hitlerom i obavestio savet kako firer zahteva da Jugoslavija potpiše Pakt. Naglasio je ozbiljnost situacije i pozvao Cincar-Markovića da izloži sutuaciju. Ministar je upozorio na mogućnost italijanske invazije i zamisao kako da se s Nemačkom potpiše pakt. Istakao je da je siguran da Nemci neće postavljati teritorijalne zahteve, kao i da se jedino potpisivanjem Trojnog pakta mogu obuzdati Italijani. Cincar-Marković je čak bio uveren da se mogu izvući određena obećanja: da osovinska vojska neće ulaziti u zemlju, da nikakav ratni materijal, pa čak ni ranjenici, neće prolaziti kroz Jugoslaviju, da ne moramo da ulazimo u rat na strani Osovine, kao i da će Hitler, kada se završi rat, preduzeti sve kako bi Jugosloveni dobili grad i luku Solun.

„Je li situacija tako kritična da nema druge nego potpisati Pakt?“, pitali su ga prisutni.

„Upravo takva“, odgovorio je, posle čega je Kulovec prihvatio njegov predlog, „jer bi Slovenija bila prvo područje koje bi u slučaju rata napala Osovina“.

Onda je reč uzeo predsednik vlade. Dragiša Cvetković je podvukao da se „ne sme dozvoliti da se okupira Solun, jer će onda i Jugoslavija biti odsečena“. Nemačka će tek tada da postavlja nove zahteve, a ako potpišemo pakt tek onda nećemo moći da sprečimo pad Soluna. „Zato se on protivi potpisivanju pakta“, uzviknuo je Cvetković, nastavljajući kako se Nemcima mora ponoviti da će se Solun braniti svim sredstvima kao i da se mi moramo braniti ako se nađemo oči u oči s ratom.

I namesnik Stanković usprotivio se potpisivanju pakta, jer ćemo „takvim činom raskinuti odnose sa zapadnim saveznicima“. „Zlo je navući rat na sebe“, izustio je, „ali je još gore napraviti spregu s nacistima“.

Onda se prvi put umešao Vlatko Maček, kako sam priznaje Jakobu Hobtneru, i zatražio od Cincar-Markovića da odgovori na glavno pitanje: da li odbijanje pakta znači rat s Osovinom?

– Znači – odgovorio je ministar spoljnih spolova.

Maček se okrenuo generalu Pešiću i zatražio ocenu vojnih sposobnosti za rat s Nemačkom.

„Ako izbije rat“, mirno je pričao general, „jasno je da će Nemci brzo da ovladaju čitavim severom zemlje; zauzeće dunavsku i savsku niziju i tri najveća grada – Ljubljanu, Zagreb i Beograd. Vojska će morati da se povuče u planine Bosne gde će moći da izdrži oko šest nedelja. Posle toga nećemo imati više ni hrane ni municije i moraćemo da kapituliramo“.

Izbila je prepirka. Namesnik Stanković se setio da „Jugoslavija može da uđe u rat makar simbolično“.

– Ja sam stari vojnik – prekinuo ga je Pešić – ali još nisam čuo za simboličan rat. Šta je to?

Namesnik je objasnio da treba da nađemo nekog svog De Gola, a da kralj i vlada s oko 100.000 vojnika mogu da se probiju za Grčku.

– To je sebično gledište – sada ga je prekinuo Cvetković – koje znači da mi sebi spasemo kožu, a ostali narod prepustimo na milost i nemilost nemačkim i italijanskim okupatorima.

Stanković je ostao usamljen. Predsednik vlade sažeo je argumente i pozvao na glasanje. Svi su odobrili potpisivanje trojnog pakta, osim kneza Pavla koji nije glasao, s tim da Nemačka pruži garancije koje je predložio Cincar-Marković.

Cvetković je još dodao da se obećanja Nemačke, ako Jugoslavija potpiše pakt, moraju objaviti kako bi narod saznao šta se zbiva…

General Pešić setio se ovog sastanka u izjavi Nedićevoj komisiji za utvrđivanje okolnosti koje su dovele do puča 27. marta 1941. Dokument je prepisan 22. januara 1946, za potrebe Brozove „Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača“.

Situaciju sam izložio ovako:

– Naš front iznosi 3.000 km, koji treba da branimo od Nemaca, Italijana, Bugara i Mađara sa svega 27 slabih divizija. Naše naoružanje je slabo, naročito u tehničkom pogledu. Imamo svega 500 aeroplana, 100 tenkova, od kojih su 50 starog modela, 500 kontratenkovskih topova, i to svega 250 od 47, a ostali od 37 – koji su vrlo slabi za odbranu od tenkova većeg kalibra. Najgore stojimo sa municijom, za običnu šartnu nedostaje nam: 750.000 zrna za poljski top, 800.000 za brdski top, trista miliona za pušku, a tako isto i za ostala oružja. Kao što je nj. k. v. poznato, ja sam uvek ukazivao na nedostatak municije, kada sam primio dužnost ministra zatekao sam da se po našim fabrikama radi samo po 6 sati dnevno, ja sam odmah povisio na 8, a negde i na 10 sati.

Moj prethodnik, đeneral Nedić, podneo je još 1. novembra nacrtan referat Vašem kr. visočanstvu i predsedniku vlade u kome je detaljno izneo sve nedostatke naše vojske i tražio da se priđe Osovini, pa i po cenu ustupaka nekih delova naše teritorije; ovo je učinio onda kada Nemci nisu bili sišli na grčko-bugarsku granicu i kada nas nisu bili obuhvatili i pretili da osvoje Solun. Ja nimalo ne verujem u pomoć Engleske, što zasnivam na tome što vrlo slabo pomažu Grcima. Grčki poslanik se stalno žali na njih i moli da im mi pomognemo, što mi odbijamo, pošto hoćemo da održimo striktnu neutralnost. Na osnovu ovoga, ja molim da priđemo paktu, jer nam je to jedini spas.

Posle ovog mog izlaganja svi su prisutni jednoglasno glasali da se priđe paktu, pod uslovima da tražimo:

1. Da nam Nemačka garantuje suverenitet i integritet naše države;

2. Da nam se Nemačka obaveže da neće preko naše zemlje prevoziti ni železnicom ni suvim njenu vojsku i ratni materijal;

3. Da nam se zagarantuju na Solun ista prava koja sad uživamo;

4. Stavljeno je u dužnost Cincar-Markoviću da ovo izvede.

Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)

Kako je pripreman puč 27. marta: „Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh“ (18)

Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Nemački ambasador posle puča: „Na firerovom mestu bih rekao da poštujem narod koji ljubomorno brani svoju nezavisnost“ (21)

Zahvalite drugu Staljinu: Kako je Jugoslavija sporazumom sa Sovjetskim Savezom pokušala da se sačuva Hitlerovog napada (22)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)

Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)