Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Datum objave: petak, 14 aprila, 2017
Veličina slova: A- A+

Kako ja mogu praviti savez sa Musolinijem kada je u ratu sa Grčkom i Velikom Britanijom? Ja nemam prava da Slovence i Hrvate premeštam sa njihovog nacionalnog tla na kome žive više od hiljadu godina. Jugoslavija se ne može za sva vremena odreći onih krajeva sa izrazitom jugoslovenskom većinom, rekao je knez Pavle

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

U arhivskoj Zbirci sa Kolumbija univerziteta, nalaze se mnogobrojna pisma Vladislava Stakića upućena knezu Pavlu.

Čovek, kojeg Dragiša Cvetković optužuje u svojim pismima od 1952. godine, imao je do kraja svog života, 1966. godine, živu prepisku sa knezom. Šta to znači? Jednostavno; da je knez Pavle znao o njemu mnogo više nego Cvetković. To što je knez znao, umnogome je obelodanjeno u knjizi koju je Stakićeva supruga Milka dala da se odštampa 1967, u Minhenu (štamparija “Iskra”). Reč je o štampariji koju vodi Jaša Ljotić, a knjiga ima naslov: “Moji razgovori sa Musolinijem – Osovinske sile i Jugoslavija”. Predgovor za Stakićevu knjigu napisao je Dž. B. Hoptner!

Dr Vladislav Stakić je bio specijalni tajni izaslanik kneza Pavla. Tri puta je putovao u Italiju (11. novembra 1940, 4. i 24. februara 1941) gde se sastajao sa Ćanom i Musolinijem. Uputstva mu je, pred svaki put, davao ministar dvora Milan Antić. Osim toga, 9. februara 1941. Stakić je referisao lično knezu Pavlu.

Prvi put je bio primljen samo kod Ćana. Drugi put je opet video Ćana, ali i Musolinija. Susret se odigrao u Bariju, 4. februara 1941. Duče je tom prilikom, sasvim neočekivano, preko Stakića, poručio knezu Pavlu:

– Ja nudim Jugoslaviji prijateljstvo. Ja želim da Jugoslavija ostane van rata i zato ću Vam učiniti takve propozicije koje, mislim, neće biti smetnja da se italijansko-jugoslovenski odnosi učvrste. Moramo raditi tako i postupiti tako da se to ne vidi. Moramo pronaći razloge da ubedimo, ne toliko Hitlera, što nije tako teško, koliko Ribentropa, koji je pokvareno lukav.

I Musolini je jasno izložio svoju ponudu:

1) Italija želi da Solun pripadne Jugoslaviji. Ja sam uvek smatrao da je pravi izlazak Jugoslavije na more – izlazak na Jegejsko more i da Solun treba da pripadne Jugoslaviji, što je od bitne važnosti za srpske interese. Prema tome, bilo da priđe u okviru trojnog pakta, bilo u okviru saveza sa Italijom, na osnovu Beogradskog pakta, Jugoslaviji je obezbeđen Solun.

2) Pošto ja shvatam sve teškoće koje bi mogle otežati sporazum sa Jugoslavijom, ako bi se zahtevalo da Jugoslavija priđe trojnom paktu, a pošto smatram da je važno otkloniti svako proširenje rata na Balkanu i doći do iskrenog sporazuma sa Jugoslavijom, sporedno je pod kojom će se formom takav sporazum ostvariti, to ja nudim Jugoslaviji zaključenje jednog italo-jugoslovenskog saveza na bazi produbljenja Beogradskog sporazuma. Ovaj savez je dovoljan korak Jugoslavije za približenje osovini. Na taj način Jugoslavija bi ostala van rata, a ne bi joj se postavio zahtev za ulazak u trojni pakt.

3) Da bih dao dokaza da ovaj korak smatram kao definitivan između Jugoslavije i nas i da bih podvukao njegov naročit prijateljski karakter, to nudim Jugoslaviji regulisanje italijanko-jugoslovenskih odnosa na isti način, kao što su regulisani italo-nemački. Pitanje nemačke manjine rešeno je brenerskim sporazumom, a pitanje jugoslovenske manjine neka bude rešeno našim novim utanačenjem. Ja nudim Jugoslaviji izmenu jugoslovenskog stanovništva u Istri za albansko stanovništvo u Jugoslaviji. To je naročito važno za vas Srbe, jer bi na taj način posrbili vaše Kosovo, čije je stanovništvo pretežno albansko, a koje za vas Srbe ima toliku istorijsku i nacionalnu važnost.

Krajem februara ja ću održati jedan veliki govor u Rimu i u tome govoru objavio bih naš novi savez i moju novu politiku prema Jugoslaviji…

Mora se reći da je Stakić bio izabran za misiju u Italiji, jer je bio autor jedne studije o Žoržu Sorelu, francuskom misliocu, koji je izvršio najveći uticaj na formiranje Musolinijeve političke misli.

Reč je o velemajstorskom potezu kneza Pavla. On je od svog premijera Cvetkovića sakrio ovaj svoj pokušaj, imajući mnogo višu sposobnost političke analize. Knez je imao savršenu političku intuiciju i mada je Musolinija prezirao, želeo je da se uveri u Dučeove balkanske aspiracije. Hteo je da sazna, da li mu Musolini može poslužiti za diverziju koja bi smanjila nemački pritisak.

I 9. februara, Stakić se vratio u Beograd i otišao na referisanje knezu Pavlu. Pomno saslušavši izlaganje svog specijalnog izaslanika, knez je najpre rekao:

– Da, Jugoslavija se nalazi uoči važnih i sudbonosnih rešenja i odluka. Kontakt sa Italijom nećemo da gubimo. Da je Musolini do sada vodio drugojačiju politiku, sve bi bilo lakše, ali on je do te mere bio agresivan prema našoj zemlji i prema Balkanu, da moramo biti vrlo predostrožni prema njemu.

A zatim, knez Pavle je pred Stakićem glasno analizirao Musolinijeve ponude.

– Kako bi izgledalo da ja pregovaram o uzimanju teritorije jedne zemlje koja je naš prirodan saveznik i koja se bori ne samo za svoju slobodu, već i za slobodu celog Balkana? Ustupanje Soluna nije olakšica pregovorima, već otežanje.

I knez Pavle je nastavio:

– Kako ja mogu praviti savez sa Musolinijem kada je u ratu sa Grčkom i Velikom Britanijom? Ja nemam prava da Slovence i Hrvate premeštam sa njihovog nacionalnog tla na kome žive više od hiljadu godina. Jugoslavija se ne može za sva vremena odreći onih krajeva sa izrazitom jugoslovenskom većinom.

Na tvrđenje Musolinija da neće izbiti sovjetsko-nemački rat, knez Pavle je bio određen:

– Rat između Nemačke i Sovjeta je neminovan!

I knez je zaključio:

– Musolini često svoja nadanja uzima za stvarnost. Naročito se vara ako misli da je osovina rat već dobila. Musolini prelazi previše lako preko jednog faktora, kao što je Amerika. Ona nije rekla svoju poslednju reč.

Drugi susret sa Musolinijem dr Vladislav Stakić je imao 24. februara 1941. godine, u Rimu u Palaco Venecija. Duče je bio nezadovoljan sporošću Beograda da mu odgovori na ponude.

– Umesto saveza sa Italijom, Vaša Vlada vodi sada pregovore sa Nemačkom na bazi Pakta – rekao je skoro uvređeni Musolini. I razvijajući svoju misao, dodao:

– Ja vam podvlačim i ponavljam da je moja želja da Vi ostanete van rata. Ja sam vam skrenuo pažnju da ne dozvolite da vas Ribentrop uvuče u takvu teškoću iz koje se teško možete izvući. Trebalo je sa nama da prvo razgovarate, pa onda sa Nemačkom. Kakva je danas situacija i kakvi su moji pogledi? Kakva je danas moja ponuda? Ista kao i ona prva, ali sa jednom važnom izmenom. Pošto je Nemačka postavila zahtev da vi uđete u Pakt, on se više ne može potpuno isključiti iz pregovora. Ali mojom pomoću, može se postaviti pitanje kada da vi uđete u Trojni pakt. Po vašim rečima, izgleda da Pakt predstavlja za vašu zemlju i naročito za kneza Pavla jednu šekspirovsku tragediju.

Sve što duže budete odugovlačili, sve ćete više biti izloženi nemačkoj presiji da priđete paktu. Kada utvrdite sa nama odnose na bazi italijansko-jugoslovenskog saveza, tada ćete imati mogućnost da otklonite takvu nemačku presiju. Tad će to biti moja stvar, a ne samo vaša.

Dakle, evo moje druge ponude. Za sada ne morate u pakt. Moja ponuda ostaje na snazi. Savez sa Italijom biće dovoljan. Neka Beograd da svoj pristanak, a ja ću sve svršiti sa Nemačkom. Ali, morate dati obećanje da ćete stupiti u pakt docnije. Na taj način skinućemo diskusiju o paktu sa dnevnog reda. Samo jedno vam savetujem: donesite odluku što pre, odmah po vašem povratku u Beograd.

Na kraju Musolini je rekao Stakiću da želi, da se sastane sa knezom i da izmenjaju misli o svim pitanjima koja se tiču buduće politike dveju zemalja.

Knez Pavle nije prihvatio Musolinijevu ponudu.

Rekao je, da u ponudama Musolinija nema ničeg povoljnog za Jugoslaviju. On nije nudio Jugoslaviji Zadar, već grčki Solun.

Nepoverenje kneza Pavla prema začetniku marsejskog atentata koji je u Italiji držao Pavelića, bilo je veliko. Rekao je:

– Šta bi vredeo sporazum sa jednim čovekom koji stalno menja svoju politiku?

*Feljton “Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije” baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)

Kako je pripreman puč 27. marta: „Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh“ (18)

Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Nemački ambasador posle puča: „Na firerovom mestu bih rekao da poštujem narod koji ljubomorno brani svoju nezavisnost“ (21)

Zahvalite drugu Staljinu: Kako je Jugoslavija sporazumom sa Sovjetskim Savezom pokušala da se sačuva Hitlerovog napada (22)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)

Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top