fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

„Београд имао у целој својој историји само једну прогерманску манифестацију. То се десило 1939, приликом комеморације француском адмиралу Гепрату, који је Србима учинио велике услуге у Првом светском рату. Тада су југословенски комунисти у духу пакта Хитлер-Стаљин, хтели покварити ову франкофилску, српску манифестацију“

Фото: Profimedia
Фото: Profimedia

Драгиша Цветковић, председник Краљевске владе у време потписивања споразума са Немцима и Италијанима 25. марта 1941, о последицама пуча који је уследио два дана касније, са дистанце од десет година, писао је:

„Сваке године, од доласка комуниста на власт, комунистичка штампа у Југославији прославља 27. март као ‘први дан Народно-ослободилачког рата’. Прошлог 27. марта 1950. београдска Политика је написала да је двадесетседмо-мартовски пуч извршен од југословенских народних маса ‘предвођених комунистичком партијом’. 27. март је постао народни празник комунистичке Југославије. И са правом. Без њега – скоро са сигурношћу се може рећи – Југославија не само што не би познала нацистичку, већ ни садашњу комунистичку окупацију“.

О том фамозном „првом дану Народно-ослободилачког рата“ Цветковићев саборац и очевидац Часлав Никитовић каже:

„Двадесет седмог марта изјутра, кад су комунисти, којима су давали инструкције др Велизар Косановић и др Отон Крстановић, организовали манифестације и демонстрације по београдским улицама и кад су неодговорни (а можда и плаћени) људи бацали јаја на аутомобил немачког амбасадора Фон Херена, кад је ишао у Саборну цркву на благодарење, видело се јасно куда ће земља бити одведена. Тадашњи министар унутрашњих послова др Срђан Будисављевић (‘слатки Срђица’, како га пријатељи из милоште зову), који је доцније одиграо најружнију улогу као краљевски намесник издавши краља и народ и определивши се за Тита, пустио је комунистима на вољу и, преко свога шефа кабинета Кораћа, чак их бодрио“.

У оквиру својих сазнања и Цветковић и Никитовић оставили су сведочанства о улози комуниста у пучу и касније у лондонским владама.

Кнез Павле мрзео је Немце као и сви Срби. Међу Србима нико није био за Немце. Само једна мала група, тзв. ‘Збор’, који је водио Димитрије Љотић, држала је да су Немци мање зло од бољшевика, али Немце је и она мрзела – Адам Прибићевић

У тим пучистичким владама у Лондону, пише Никитовић, „четири лична секретара четворице најважнијих министара били су комунисти, који су после сваке седнице владе држали своју седницу и ‘спроводили’ даље владине одлуке. (Вукосава Гавриловић, Ђура Нинчић, М. Нешић и Милан Коен). Сви ови млади министарски синови, кћери и зетови вратили су се 1945. у Југославију, где данас имају одговорне функције у Титовој администрацији“.

У „Документима о Југославији“ Цветковић је објавио и један напис Адама Прибићевића (бив. председника Самосталне Демократске странке Југославије) под насловом „Црна и црвена тиранија у Источној Европи“.

О злочинствима комуниста Прибићевић вели да су „за неколико месеци ликвидирали у Југославији 575.000 људи, како је чувени Иља Еренбург написао у листу Совјет Wееклy“. Занимљиво, да скоро исти број жртава помиње Ребека Вест („Бело јагње сиви соко“) после, како каже, разговора са Мошом Пијадом.

Одговарајући на чланак В. Ширера у њујоршком Хералд Трибјуну, Адам Прибићевић пише и о кнезу Павлу:

„По г. Ширеру, кнез Павле је био окружен пронацистичким белим Русима, а и сам пронациста. Сва Југославија би се на ово грохотом насмејала. Кнез Павле је био настројен пробритански, по свом васпитању, симпатијама и друштвеним везама. Ми смо га сви звали Енглезом, а не Србином. У Југославији ни један бели Рус није вршио никаквог утицаја, нити су у ма каквом погледу долазили до изражаја. (…) Кнез Павле мрзео је Немце као и сви Срби. Међу Србима нико није био за Немце. Само једна мала група, тзв. ‘Збор’, који је водио Димитрије Љотић, држала је да су Немци мање зло од бољшевика, али Немце је и она мрзела.

Данас г. Ширер пише о пронацистичком режиму у Београду, и ако је Београд имао у целој својој историји само једну прогерманску манифестацију. То се десило 1939, приликом комеморације француском адмиралу Гепрату, који је Србима учинио велике услуге у Првом светском рату. Тада су југословенски комунисти у духу пакта Хитлер-Стаљин, хтели покварити ову франкофилску, српску манифестацију кличући: доле Француска! Доле Енглеска! Доле империјалистички, капиталистички рат! Па су се чули чак и покличи: Живео Стаљин! Живела Совјетска Унија! Живео Хитлер!“

*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: