Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

Kako je pripreman puč 27. marta: “Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh” (18)

Datum objave: nedelja, 16 aprila, 2017
Veličina slova: A- A+

“Da li je Simović dao naređenje ili Mirković ne znam. Mirković je u Kairu priznao da je još pre rata bio britanski obaveštajac”

27. mart 1941.

U arhivi kneza Pavla nalazi se nekoliko pisama slovenačkog lidera Mihe Kreka iz Slovenske ljudske stranke, koji je kao ministar prosvete 27. marta nastavio svoj mandat i u novoj vladi. Istoričaru Anti Smit Paveliću (nema nikakve veze s ustaškim poglavnikom Antom Pavelićem) on u pismu 12. februara 1962. godine po stavkama odgovara na sva sporna pitanja oko puča:

– Ne znam za direktnu vezu između puča i posete generala Donovana. Ali mi je jasno da je ta poseta, kao i sve druge akcije britanske vlade, okuražila buntovnike u nadi da iza sebe imaju Britaniju i da je pobeda njihova. Činovnici te ambasade za vreme rata u Londonu su govorili da je “kroz tu ambasadu otišlo toliko dinamita da su se čudili da cela Jugoslavija nije otišla u zrak”.

– Da li je Simović dao naređenje ili Mirković ne znam. Mirković je u Kairu priznao da je još pre rata bio britanski obaveštajac.

– Čuo sam da je ceo puč pripremila tzv. majorska liga sa majorom Kneževićem, pod Mirkovićevim vođstvom i da je Simović obavešten neposredno pred puč. Mislim da pučisti nisu imali spremljen program. Generalno su želeli da sruše vladu i zgrabe vlast na nepopularnosti bečkog pakta. Cvetkovićeva vlada bila je u nemogućnosti da o paktu govori pred narodom, jer smo bili opkoljeni nemačkim špijunima. Morala je da računa na narodnu disciplinu i pamet, ali toga nije bilo. Srbi su išli za sentimentom. Pučisti su to videli i iskoristili.

– Neki intelektualni centar opozicije je bio Srpski klub. U noći puča bio sam kod kuće, a ujutru sam u pratnji nekog oficira došao u ministarstvo prosvete da predam dužnost. Gospodin Miša Trifunović mi je rekao: “Nismo mi mislili menjati ništa bitno u spoljnoj politici. Znamo kako je. Ali cela ova politika nam je dodijala.” Čuo sam i da Ninčić nije bio Simovićev kandidat za ministra spoljnih poslova, već Milan Gavrilović. Znam i da je na drugoj sednici, posle Ninčićevog referata, vlada zaključila da će poštovati sve međunarodne obaveze kao i Bečki pakt koji je nasledila. Na toj sednici niko nije govorio protiv, znači taj zaključak donela je kompletna vlada.

– S Ninčićem je govorio dr Kulovec i pričao mi je da mu je ministar spoljnih poslova rekao da će učiniti sve da spreči rat. Govorio mi je i o svojim razgovorima s fon Herenom i italijanskim ambasadorom i izrazio je nadu da će uspeti.

– Dr Maček je postavio ove uslove za ulazak u vladu: prvo da vlada radi na sprečavanju rata i očuva mir. Drugo, da vlada primi i prizna sporazum s Hrvatima i da kao znak priznanja sprovede prenos kompetencija nad žandarmerijom na bana Hrvatske. Vlada je prihvatila sve zahteve i tek onda je Maček došao u Beograd. Da li je Maček insistirao na paktu, ne sećam se, ali je vlada to prihvatila i pre Mačekovog dolaska.

– Mislim da sve ono o čemu piše dr Maček o zaposedanju grčke granice i Soluna nije bilo na sednici ministarskog saveta, a moglo je biti na sednici nekog užeg kabineta: Simović, Ninčić, ministar vojske i Kulovec.

– Imam definitivnu impresiju da ni Simović, ni drugi njegovi, nisu imali koncepciju za ovaj posao. Oni su se nadali da će Engleska odmah doći u pomoć, čim Jugoslavija bude napadnuta. Simović se čak nadao da će mu pomoći Sovjetska Rusija i zato je poslao delegaciju u Moskvu. Koliko je malo bio spreman na napad, dokaz je, da je baš one nedelje kada smo napadnuti, bilo venčanje njegove kćerke, a i našao sam ga, kada sam došao da mu javim za smrt Kulovca – s operisanim palcem, u papučama.

– Vlada nije nikad ništa zaključila u pogledu kapitulacije. Na dan katoličkog Uskrsa bila je poslednja sednica vlade u zemlji, tamo kod Sarajeva u nekom selu (Pale – prim. aut). Na toj sednici Simović je izvestio koliko je neprijatelj već napredovao i kolika je šteta. Zaključio je svoj referat nadom da ćemo se u crnogorskim planinama i brdima moći držati bar još tri meseca i predložio da se vlada drugi dan seli u Nikšić.

Radio sam po tom zaključku i spremio se na put rano u ponedeljak. Video sam da se sprema i dr Budisavljević, a drugih nije bilo. Saznao sam da je Simović odmah posle sednice odjurio i da su već istog dana na sam uskršnji praznik otišli i ostali članovi vlade.

Kada sam u utorak došao u Nikšić jedva sam imao vremena da se oprostim sa svojim pratiocima, jer je već jedan oficir odredio u koji avion treba da uđem. Motori su već radili.

Odleteli smo posle četrdeset minuta. Hrvatski su mi članovi vlade rekli da su oni došli tamo po noći, da je došao i Simović, da je javio da je ovlastio Kalafatovića da zaključi mir, a da vlada treba odmah da odleti u Grčku, jer je kralj već otišao. Ministri koji su bili prisutni sa Simovićem samo su odredili da u avionima ima mesta za šest Hrvata, dvojicu Slovenaca, a sve ostalo je za one vojnike i civile koje odredi Simović.

Jedino što sam mogao da uradim je da povećam broj za Slovence. Tražio sam dr Lamberta Ehrilha, profesora Univerziteta u Ljubljani, i dr Basednjaka. Prvi je bio ekspert za pitanje Koruške, drugi za Primorsku. Nisam uspeo. Konačno sam rekao da ne idem u inostranstvo ako SNOJ ne bude u istom avionu. Za njega je, naime, bio određen avion po podne, a bojao sam se da ostanem jedini u slovenačkoj delegaciji. To mi je ministar vojske udovoljio. I tako smo odleteli u Grčku…

*Feljton “Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije” baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Zahvalite drugu Staljinu: Kako je Jugoslavija sporazumom sa Sovjetskim Savezom pokušala da se sačuva Hitlerovog napada (22)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)

Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top