Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Datum objave: nedelja, 30 aprila, 2017
Veličina slova: A- A+

Od kneza Pavla pukovnik Vladimir Vauhnik je dobio uputstvo: “Sačuvajte prijateljstvo Nemačke do konflikta sa Rusijom, a za Englesku pobrinuću se ja”…

Beograd Foto: Profimedia
Beograd Foto: Profimedia

Jugoslovenski obaveštajac u Berlinu generalštabni pukovnik Vladimir Vauhnik, objavio je u “Slobodnoj Sloveniji”, emigrantskom glasilu koje je izlazilo u Argentini, svoje svedočenje o kobnom datumu pod naslovom “Deset godina od raspada Jugoslavije”.

Vauhnikov napis preštampao je Dragiša Cvetković u svojim “Dokumentima o Jugoslaviji”, Pariz 1951. godine (sveska br. 2).

Vladimir Vauhnik je 1939, 1940. i 1941. godine bio vojni ataše Kraljevine Jugoslavije u Nemačkoj. Dosta kasnije, 1984. godine, u Minhenu se pojavila (štamparija “Iskra”) njegova knjiga “Nevidljivi front – borba za očuvanje Jugoslavije”.

Bio je sposoban obaveštajac i ostavio je dragocena svedočanstva o događajima koji su se odigrali posle pada Čehoslovačke. Razmišljajući na temu “koji je sledeći Hitlerov potez”, Vauhnik je došao do podatka da će već pred zimu 1939. godine Treći Rajh raspolagati sa 92 do 96 divizija. Jugoslovenski Generalštab je odmah bio obavešten i o razgovorima koje je Vauhnik imao sa nemačkim pukovnikom Bekom (on je zbog neslaganja sa Hitlerom bio uklonjen iz vojske). Vojni vrh Vermahta je strahovao od rata na dva fronta (zbog nedovoljnog broja divizija) i procenjivao da bi treći front, na Balkanu, doveo Nemačku u poziciju gubitnika. Zbog toga je učinjeno sve da vojna industrija Rajha proizvede dovoljno oružja kako bi se mogle opremiti dodatne divizije.

Iz ovoga je proistekao zaključak da se Hitler ubrzano priprema za rat na dva fronta!

Krajem 1939. godine, pukovnik Vauhnik je jugoslovenskom Generalštabu poslao opširnu analizu u kojoj je, između ostalog, predvideo nemački napad na Poljsku.

U “Slobodnoj Sloveniji”, pukovnik Vauhnik piše:

“Poznato je, da je Hitlerova vojska, za vreme samo jednogodišnje kampanje – od jeseni 1939. do jeseni 1940. – pregazila dobru polovinu Evrope, razbila Poljsku, Dansku, Norvešku, Francusku i Belgiju i u jesen 1940, pošto je napustila invaziju Engleske, praktično vladala nad celom Evropom. Tada na veliko čuđenje, nemački Generalštab nastavlja dalje razvijanje nemačke oružane snage i na jesen 1940/41, snaga nemačke vojske porasla je od 100 na 180, zatim na 210, a na proleće 1941, već na 240 divizija. Za koga i protiv koga?

Naša obaveštajna služba, pre svega u mojim rukama, mogla je zaključiti samo to, da ta vojska dolazi obzir za napad, na tada najvernijeg nemačkog saveznika, Sovjetsku Rusiju, i to naročito posle posete Molotova Berlinu, u novembru 1940, kad su se prijatelji dosta hladno razišli. (…)

U to vreme, nemačka diplomatija počela je da nam se obraća sa prvim predlozima za sklapanje ugovora o prijateljstvu ili pristupa Trojnom paktu.

Sretnim slučajem, naša obaveštajna služba uspela je, da 14. marta dođe do nepobitnih dokaza i čak i do dosta detaljnih planova za početak priprema za nemački napad na Sovjetski Savez. (…)

Nema većeg uspeha od onoga, ako jedna ugrožena zemlja, sazna za čitavu godinu unapred za namere neprijatelja i može, prema tome, da podesi svoj stav prema stvarnom položaju. Beograd je, uistinu, sačuvao ovu tajnu. Za nju su, pored princa Pavla, znala samo četiri lica, sve dok engleska vlada, koja je o tome planu bila isto obaveštena, nije naredila da treba tu vest svuda odlučno suzbijati, kako ne bi slobodne zemlje još više simpatizirale sa Nemačkom, kada bi se ona postavila na čelo krstaškog rata protivu komunizma. Sada je bilo jasno jugoslovenskom Generalštabu zašto Nemačka traži od Jugoslavije izvesne garantije, pošto je za Nemačku bilo od životnog značaja da obezbedi svoj desni bok. (…)

Beograd je, u to vreme, bio pun špijuna: engleskih, nemačkih, italijanskih i ruskih. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske i kojima su zbog toga mnogi naseli: od ministara do malih novinara.

Novac se trošio na veliko i mnogi od ‘rodoljuba’ dali su pošteno nagraditi svoje oduševljenje za jednu ili za drugu, ili čak za obe zaraćene strane. U to doba spada praktična provedba srpsko-hrvatskog sporazuma, kome se većina Srba protivila i samo čekala priliku da ga razbije. (…)

U takvoj atmosferi rodio se, pod okriljem Srpskog Kluba, tajni odbor prevratnika sa generalom Mirkovićem na čelu, koga su iza kulisa poduprli ljudi iz klike generala Petra Živkovića. Ne može se prikriti činjenica, da je taj odbor težio za tim da se odkloni Cvetkovićeva vlada i da se stavi van snage srpsko-hrvatski sporazum. (…)

Nemačka, međutim, počela je da izvodi svoje prve pripreme protivu Rusije. Jedna od bolnih tačaka bio je Balkan i to Jugoslavija i Grčka.

Počitičko vođstvo u Berlinu tražilo je da treba pre napada na Rusiju, zbog osiguranja desnog boka, zauzeti čitav Balkan pomoću Bugara i Mađara. Vojničko vođstvo, sa generalom Halderom na čelu, je međutim zastupalo stanovište da treba Jugoslaviju na svaki način sačuvati kao važan vojničko-privredni faktor. Pored toga bi napad na Jugoslaviju, za koju se verovalo da ima najbolju vojsku u Evropi, prinudio tu zemlju na gerilsko ratovanje, koje bi tražilo velikih žrtava u ljudima i vremenu, a pored toga moglo kompromitovati glavne operacije protibu Rusije. Zato bi bilo podesno Jugoslaviju političkom akcijom neutralisati i tako je učiniti bezopasnom. To stanovište je pobedilo i tako je počeo diplomatski pritisak Nemačke za pristup Jugoslavije Trojnom paktu, koga je Jugoslavija konačno potpisala 25. marta, tačno dva meseca pre prvobitno određenog termina za napad na Rusiju. (…) Tačno je da je princ Pavle, svoju prividnu kapitulaciju pred Nemačkom, zasnovao na ubeđenju da će uskoro doći do rusko-nemačkog rata i da je taj razlog znao odlično prikriti”.

Od kneza Pavla pukovnik Vladimir Vauhnik je dobio uputstvo:

“Sačuvajte prijateljstvo Nemačke do konflikta sa Rusijom, a za Englesku pobrinuću se ja”.

Vauhnik je u glavnim crtama izneo i plan za bližu budućnost. Kada Nemačka bude duboko zagazila u Sovjetsku Rusiju, dok vojska Trećeg Rajha bude zbog zime zauzeta na Volgi, onda iskoristiti povoljnost i napasti prazan bok Nemačke na Balkanu. Jugoslavija, Turska i eventualno Rumunija, sa 40 do 60 divizija, uz pomoć jedne engleske armije, mogle bi da okončaju rat.

Međutim i ove planove osujetio je puč od 27. marta. Vauhnik konstatuje:

“Šestog aprila 32 nemačke divizije stupile su u akciju protivu Jugoslavije. U prvoj liniji bilo je svega 12 divizija. Za nepune dve nedelje Jugoslavija je bila pregažena, razbijena i okupirana, a da nije uopšte došlo do bilo kakve odlučujuće bitke”.

Zatim, Vauhnik pobija tvrdnje da je aprilski rat u Jugoslaviji usporio nemački napad na SSSR. I kaže:

“Engleski vojni analitičar Lidel Hart gleda na beogradski puč kao na jedinstveni samoubilački akt Jugoslavije, koji je najviše štetio njoj samoj, pogotovu pošto je potenciran bezglavim gerilskim ratom raznih struja. Naročito je bio štetan i po Englesku, koja je tada pobedonosno prodirala prema Tripolijju, pošto je razbila italijansku vojsku. Engleska beogradskim pučem dala se zavesti da se i u Africi zaustavila i da je deo svojih trupa prebacila u Grčku.

Šef nemačkog Generalštaba general Halder dokazuje, da jugoslovenska epizoda nije uticala na određivanje početka rata prema Rusiji, pošto je neočekivano brzo završen. Istina, početak rata protiv Rusije predviđen je za 25. maj, ali zbog lošeg vremena, koje nije dozvoljavalo upotrebu tenkova na blatnjavom zemljištu, on je više puta odlagan sve do 22. juna, dok su vojničke operacije u Jugoslaviji zaključene 20. aprila”.

I jugoslovenski obaveštajac u Berlinu zaključuje:

“Samo vlastiti interesi i vlastite koristi služe kao merilo političkog morala.

Čerčil je postao veliki samo zato, jer je za očuvanje života jednog jedinog Engleza, umeo da žrtvuje čitave narode i države. Time je sve rečeno”.

Feljton “Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije” baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)

Kako je pripreman puč 27. marta: „Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh“ (18)

Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Nemački ambasador posle puča: „Na firerovom mestu bih rekao da poštujem narod koji ljubomorno brani svoju nezavisnost“ (21)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)

Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top