Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Датум објаве: недеља, 30 априла, 2017
Величина слова: A- A+

Од кнеза Павла пуковник Владимир Ваухник је добио упутство: “Сачувајте пријатељство Немачке до конфликта са Русијом, а за Енглеску побринућу се ја”…

Београд Фото: Профимедиа
Београд Фото: Профимедиа

Југословенски обавештајац у Берлину генералштабни пуковник Владимир Ваухник, објавио је у “Слободној Словенији”, емигрантском гласилу које је излазило у Аргентини, своје сведочење о кобном датуму под насловом “Десет година од распада Југославије”.

Ваухников напис прештампао је Драгиша Цветковић у својим “Документима о Југославији”, Париз 1951. године (свеска бр. 2).

Владимир Ваухник је 1939, 1940. и 1941. године био војни аташе Краљевине Југославије у Немачкој. Доста касније, 1984. године, у Минхену се појавила (штампарија “Искра”) његова књига “Невидљиви фронт – борба за очување Југославије”.

Био је способан обавештајац и оставио је драгоцена сведочанства о догађајима који су се одиграли после пада Чехословачке. Размишљајући на тему “који је следећи Хитлеров потез”, Ваухник је дошао до податка да ће већ пред зиму 1939. године Трећи Рајх располагати са 92 до 96 дивизија. Југословенски Генералштаб је одмах био обавештен и о разговорима које је Ваухник имао са немачким пуковником Беком (он је због неслагања са Хитлером био уклоњен из војске). Војни врх Вермахта је страховао од рата на два фронта (због недовољног броја дивизија) и процењивао да би трећи фронт, на Балкану, довео Немачку у позицију губитника. Због тога је учињено све да војна индустрија Рајха произведе довољно оружја како би се могле опремити додатне дивизије.

Из овога је проистекао закључак да се Хитлер убрзано припрема за рат на два фронта!

Крајем 1939. године, пуковник Ваухник је југословенском Генералштабу послао опширну анализу у којој је, између осталог, предвидео немачки напад на Пољску.

У “Слободној Словенији”, пуковник Ваухник пише:

“Познато је, да је Хитлерова војска, за време само једногодишње кампање – од јесени 1939. до јесени 1940. – прегазила добру половину Европе, разбила Пољску, Данску, Норвешку, Француску и Белгију и у јесен 1940, пошто је напустила инвазију Енглеске, практично владала над целом Европом. Тада на велико чуђење, немачки Генералштаб наставља даље развијање немачке оружане снаге и на јесен 1940/41, снага немачке војске порасла је од 100 на 180, затим на 210, а на пролеће 1941, већ на 240 дивизија. За кога и против кога?

Наша обавештајна служба, пре свега у мојим рукама, могла је закључити само то, да та војска долази обзир за напад, на тада највернијег немачког савезника, Совјетску Русију, и то нарочито после посете Молотова Берлину, у новембру 1940, кад су се пријатељи доста хладно разишли. (…)

У то време, немачка дипломатија почела је да нам се обраћа са првим предлозима за склапање уговора о пријатељству или приступа Тројном пакту.

Сретним случајем, наша обавештајна служба успела је, да 14. марта дође до непобитних доказа и чак и до доста детаљних планова за почетак припрема за немачки напад на Совјетски Савез. (…)

Нема већег успеха од онога, ако једна угрожена земља, сазна за читаву годину унапред за намере непријатеља и може, према томе, да подеси свој став према стварном положају. Београд је, уистину, сачувао ову тајну. За њу су, поред принца Павла, знала само четири лица, све док енглеска влада, која је о томе плану била исто обавештена, није наредила да треба ту вест свуда одлучно сузбијати, како не би слободне земље још више симпатизирале са Немачком, када би се она поставила на чело крсташког рата противу комунизма. Сада је било јасно југословенском Генералштабу зашто Немачка тражи од Југославије извесне гарантије, пошто је за Немачку било од животног значаја да обезбеди свој десни бок. (…)

Београд је, у то време, био пун шпијуна: енглеских, немачких, италијанских и руских. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске и којима су због тога многи насели: од министара до малих новинара.

Новац се трошио на велико и многи од ‘родољуба’ дали су поштено наградити своје одушевљење за једну или за другу, или чак за обе зараћене стране. У то доба спада практична проведба српско-хрватског споразума, коме се већина Срба противила и само чекала прилику да га разбије. (…)

У таквој атмосфери родио се, под окриљем Српског Клуба, тајни одбор превратника са генералом Мирковићем на челу, кога су иза кулиса подупрли људи из клике генерала Петра Живковића. Не може се прикрити чињеница, да је тај одбор тежио за тим да се одклони Цветковићева влада и да се стави ван снаге српско-хрватски споразум. (…)

Немачка, међутим, почела је да изводи своје прве припреме противу Русије. Једна од болних тачака био је Балкан и то Југославија и Грчка.

Почитичко вођство у Берлину тражило је да треба пре напада на Русију, због осигурања десног бока, заузети читав Балкан помоћу Бугара и Мађара. Војничко вођство, са генералом Халдером на челу, је међутим заступало становиште да треба Југославију на сваки начин сачувати као важан војничко-привредни фактор. Поред тога би напад на Југославију, за коју се веровало да има најбољу војску у Европи, принудио ту земљу на герилско ратовање, које би тражило великих жртава у људима и времену, а поред тога могло компромитовати главне операције протибу Русије. Зато би било подесно Југославију политичком акцијом неутралисати и тако је учинити безопасном. То становиште је победило и тако је почео дипломатски притисак Немачке за приступ Југославије Тројном пакту, кога је Југославија коначно потписала 25. марта, тачно два месеца пре првобитно одређеног термина за напад на Русију. (…) Тачно је да је принц Павле, своју привидну капитулацију пред Немачком, засновао на убеђењу да ће ускоро доћи до руско-немачког рата и да је тај разлог знао одлично прикрити”.

Од кнеза Павла пуковник Владимир Ваухник је добио упутство:

“Сачувајте пријатељство Немачке до конфликта са Русијом, а за Енглеску побринућу се ја”.

Ваухник је у главним цртама изнео и план за ближу будућност. Када Немачка буде дубоко загазила у Совјетску Русију, док војска Трећег Рајха буде због зиме заузета на Волги, онда искористити повољност и напасти празан бок Немачке на Балкану. Југославија, Турска и евентуално Румунија, са 40 до 60 дивизија, уз помоћ једне енглеске армије, могле би да окончају рат.

Међутим и ове планове осујетио је пуч од 27. марта. Ваухник констатује:

“Шестог априла 32 немачке дивизије ступиле су у акцију противу Југославије. У првој линији било је свега 12 дивизија. За непуне две недеље Југославија је била прегажена, разбијена и окупирана, а да није уопште дошло до било какве одлучујуће битке”.

Затим, Ваухник побија тврдње да је априлски рат у Југославији успорио немачки напад на СССР. И каже:

“Енглески војни аналитичар Лидел Харт гледа на београдски пуч као на јединствени самоубилачки акт Југославије, који је највише штетио њој самој, поготову пошто је потенциран безглавим герилским ратом разних струја. Нарочито је био штетан и по Енглеску, која је тада победоносно продирала према Триполијју, пошто је разбила италијанску војску. Енглеска београдским пучем дала се завести да се и у Африци зауставила и да је део својих трупа пребацила у Грчку.

Шеф немачког Генералштаба генерал Халдер доказује, да југословенска епизода није утицала на одређивање почетка рата према Русији, пошто је неочекивано брзо завршен. Истина, почетак рата против Русије предвиђен је за 25. мај, али због лошег времена, које није дозвољавало употребу тенкова на блатњавом земљишту, он је више пута одлаган све до 22. јуна, док су војничке операције у Југославији закључене 20. априла”.

И југословенски обавештајац у Берлину закључује:

“Само властити интереси и властите користи служе као мерило политичког морала.

Черчил је постао велики само зато, јер је за очување живота једног јединог Енглеза, умео да жртвује читаве народе и државе. Тиме је све речено”.

Фељтон “Истина о последњим данима Краљевине Југославије” базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top