Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Datum objave: petak, 31 marta, 2017
Veličina slova: A- A+

U napetoj balkanskoj situaciji, januara 1941. godine, Englezi šalju u Grčku jedan mehanizovani korpus. Znaju da je to simboličan gest i zato predlažu stvaranje ZAJEDNIČKOG balkanskog fronta. Kome oni to predlažu? Nikom drugom do Jugoslaviji, Turskoj i Grčkoj. Knez Pavle tada shvata da mu Britanci šalju otvoren poziv da izvrši samoubistvo Jugoslavije.

Foto Profimedia
Foto Profimedia

Čerčilova je namera da podigne moral građanima Ostrva koji svakodnevno trpe bombardovanja nemačke avijacije. Britanskog premijera uopšte ne zanimaju problemi kneza Pavla. On cinično sugeriše jugoslovenskom knezu-namesniku svoj plan: da knez ostavi Sloveniju i Hrvatsku i sa vojskom se uputi preko albanskih planina u susret italijanskoj vojsci. Da joj preseče odstupnicu i, uz pomoć britanskog motorizovanog korpusa, uhvati u klešta i porazi je. Čerčil je siguran da bi poraz Italijana izazvao nemačku intervenciju i, sasvim logično, nada se Hitlerovom popuštanju pritiska na Englesku. Njemu je važno da spasi svoju zemlju, a na Balkanu – šta bude!

Svi jugoslovenski generali su Čerčilov plan ocenili kao apsurdan, Slovenci i Hrvati su odmah počeli da optužuju Srbe da im spremaju izdaju. U slučaju nemačkog napada Generalštab je Krunskom savetu dao preciznu ocenu situacije: posle pada Beograda, Ljubljane i Zagreba, vojska bi bila prinuđena da se povuče u planine Bosne i Hercegovine i da posle šest nedelja kapitulira.

Pritisak koji je Velika Britanija vršila na kneza Pavla dolazio je iz više pravaca. U novembru 1940. godine, knezu upućuje pismo lično kralj Džordž Šesti, ličnost koju Pavle smatra za svog istinskog prijatelja. U svom pismu kralj poverava knezu: “Nosim tvoj ručni sat svako veče. Promenio sam kaišić kao što si rekao; baš je to dobar sat.” Ipak, kralj je, na zahtev Čerčila, u svom pismu poručio: “Znam i shvatam koliko je težak tvoj položaj, kao i to da ćeš morati da daješ ustupke Osovini u nebitnim stvarima.(…) Znam da ti je veoma potrebno raznovrsno naoružanje i zaista bih želeo da možemo odmah sve da ti pošaljemo. Siguran sam da shvataš da je to samo pitanje vremena.” Kralj uverava kneza da se britanska vojska brzo oporavlja od poraza kod Denkerka i želi da i knez veruje u “konačnu pobedu”.

Kad je i Rumunija pristupila trojnom paktu, upozoren od svog ambasadora u Beogradu da sad Jugoslaviji preti direktna opasnost od Sila osovine, da joj hitno treba naoružanje, Čerčil je na sastanku svog kabineta rekao: “Ima li druge pomoći koju im možemo pružiti, izuzev što sami nastavljamo da ratujemo? Ako ne možemo obećati pomoć u materijalu, možemo bar da ih uverimo kako ćemo nastojati, kao što smo to učinili i prošli put (u Prvom svetskom ratu), da se nepravde prema njima isprave u budućoj pobedi”.

Ambasador ser Ronald Kembel je pokušao da objasni knezu Pavlu tu Čerčilovu vitešku zamisao. Kod kneza je sve to samo povećalo strepnju.

Kad su se Britanci iskrcali u Grčkoj, knezu Pavlu je postalo jasno da će Hitler sad morati da započne svoj pohod na Balkan. Dobro se sećao Hitlerovih reči prilikom njihovih prošlogodišnjih razgovora u Salcburgu: “Svakog engleskog vojnika moram da gonim iz Evrope i zbog toga, ako bude potrebno, moraću da zauzmem Grčku!”

Kada mu je 12. januara, u šest časova po podne, ser Kembel saopštio da će se Englezi sigurno iskrcati u Grčkoj, knez Pavle je izgubio kontrolu nad sobom i bukvalno izbacio ambasadora iz Belog dvora. Pročitavši izveštaj o tome, Čerčil je rekao: “Stav kneza Pavla liči na držanje nesrećnika koji je u kavezu sa tigrom, a nada se da ga neće izazvati dok se vreme večere neumitno primiče”.

Istovremeno, u severnoj Africi, Britanci počinju da beleže prve uspehe u ratu. Deset italijanskih divizija je zbrisano brzim pobedama kod Bardije, Tobruka, Bengazija. Italijani su isterani iz Sudana i Somalije, a prodor je učinjen i u Eritreju. Englezima je uspelo da u Abisiniji izazovu ustanak protiv Italijana.

Englezima se žurilo da i na Balkanu postignu sličan uspeh. Državni sekretar za rat Entoni Idn je 12. februara krenuo za Kairo sa jasnim Čerčilovim instrukcijama da se “Grčkoj pošalje hitna pomoć i da se Jugoslavija i Turska nateraju da se bore”. U slučaju neuspeha, “da učine što najbolje mogu”.

Usamljenost kneza Pavla svakim danom je bila sve veća. Onda, 4. marta, dobija prvo pismo školskog prijatelja Entonija Idna:

“Gospodin Kembel me obavestio o situaciji u Jugoslaviji i teškoćama i zabrinutosti Vašeg kraljevskog visočanstva. Veruj mi, duboko saosećam i razumem kako se osećaš kao staratelj koji mora da donese odluku koja će imati uticaja na celokupnu budućnost tvog naroda.

Nemački interes je da savlada Grčku i imobiliše Tursku. Ako to postigne, Jugoslavija će ostati u njihovoj milosti. A, sudbina će biti kao u Rumuniji, osim ako ne preduzmemo zajedničke mere da to sprečimo.”

Idn zatim insistira da se tajno susretne s Pavlom, kako bi mu objasnio engleski plan “koji u otporu s Grčkom bar znači da ste vi i vaš narod učinili sve da izbegnete sudbinu koja je zadesila Rumuniju i Bugarsku”.

Kako mu Pavle nije odgovorio, Idn mu 17. marta šalje mnogo opširnije pismo na osam strana, koje pronalazimo u Zbirci kneza Pavla s njegovom zabeleškom: “Otvoriti posle moje smrti”.

“… A sad gospodine, dopustite mi da se okrenem situaciji na Balkanu. Čini mi se da ste vi i vaša vlada u poslednjih nekoliko nedelja izgradili snažnu i defanzivnu političku poziciju. Odbijanjem da potpišete Trojni pakt i stavljanjem do znanja da je budućnost Soluna vama od vitalnog značaja, doveli ste nemačku vladu u težak položaj. Uopšte ne sumnjam da je njihov prvobitni cilj bio da jednu balkansku zemlju potčine bez rata. S Rumunijom i Bugarskom su uspeli. S druge strane, Grčka je jasno dala do znanja da će se pre boriti nego popustiti, a i Turci su učinili isto.

Stav koji ste vi zauzeli znači da nemačke vojne vlasti moraju uzeti u ozbir da bi ih dalja agresija na Balkanu mogla dovesti u sukob s Jugoslavijom, Grčkom i Turskom, koje bi tada dobile sav materijal koji budemo u stanju da isporučimo. Čini mi se da je veoma važno da se ovakva situacija zadrži, jer sve dok ste vi, gospodine, i vaša vlada to u stanju, postojaće šansa obuzdavanja nemačke pretnje pre nego što se uopšte pretnja razvije u vojnu akciju.

Razočaran sam što čujem od Kembela da vaše vojne vlasti tako pesimistički gledaju na vojnički položaj Jugoslavije. Naše vojne vlasti ni u kom slučaju ne dele ovo gledište. Oni posebno skreću moju pažnju na to koliko je jaka pozicija Jugoslavije kada je reč o Albaniji. Italijani su tamo još u lošem položaju. Uklanjanje italijanskih armija u Albaniji dalo bi vašoj vojsci toliko potrebnu municiju i ratni materijal svih vrsta, pa bismo mogli da ih upotrebimo na drugoj strani. Teško je proceniti kakvo bi dejstvo taj poraz imao na italijanski moral, naročito ako bi se dogodio istovremeno sa slomom italijanske imperije u istočnoj Africi. Zaista je izvesno da će vremenom Italija sve više postajati težak teret za Nemačku

Štaviše, sigurno da bi jedna takva rana, pobeda jugoslovenske vojske u Albaniji u velikoj meri ohrabrila sve delove vašeg naroda u prvim fazama ratovanja, što bi im nesumnjivo pomoglo da izdrže, zajedno s nama, nemačke napade na drugim frontovima.

Veoma mi je žao što nisam imao prilike da se susretnem s Vašim Kraljevskim Visočanstvom i lično prodiskutujem sva ova pitanja. Na stranu sve političke stvari, bilo bi kao u dobra stara vremena opet lepo sesti i razgovarati…”

*Feljton “Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije” baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)

Kako je pripreman puč 27. marta: „Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh“ (18)

Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Nemački ambasador posle puča: „Na firerovom mestu bih rekao da poštujem narod koji ljubomorno brani svoju nezavisnost“ (21)

Zahvalite drugu Staljinu: Kako je Jugoslavija sporazumom sa Sovjetskim Savezom pokušala da se sačuva Hitlerovog napada (22)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)

Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top