Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: “Ne sme se prolivati bratska krv!” (36)

Datum objave: subota, 6 maja, 2017
Veličina slova: A- A+

“Čim su mi saopštili šta je sve rekao general Simović prilikom njegove audijencije kod Kneza, pitao sam Cvetkovića, generala Kosića i Antića da li je naređeno da se general Simović uhapsi, pa kada mi je odgovoreno da o tome još nije odlučeno, rekao sam da to mora odmah da se sprovede u delo. Nažalost, taj moj savet nije bio prihvaćen” – Aleksandar Cincar Marković

27. mart 1941.

Prema nalazima “Komisije za ispitivanje odgovornosti u vezi državnog udara od 27 marta 1941 godine”, bivši predsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Dragiša Cvetković je imao svoje obaveštajne službe i podatke o pripremanju prevrata. Cvetković je izjavio, da je on sa više strana čuo o nezadovoljstvu u redovima oficira i njihovim prevratničkim namerama, ali da svi ti podaci kojima je raspolagao nisu bili dovoljni da se preduzmu mere protiv oficira.

Dragiša Cvetković: Kao ministar unutrašnjih poslova ja nisam mogao da vršim preko svojih organa obaveštajnu službu u vojsci, odnosno da držim pod prismotrom generale i oficire i da pratim njihovo kretanje; ta dužnost je bila u isključivoj nadležnosti vojne obaveštajne službe. Da sam postupio suprotno toj uobičajenoj praksi u našoj državi, ja bih neminovno izazvao opasno trvenje između vojnih i civilnih vlasti, utoliko više što je vojska ljubomorno čuvala svoju autonomiju u toj oblasti. Isto tako, nisam mogao postupiti protiv pojedinih generala i oficira, za koje sam znao da su nelojalni prema zakonitoj vladi, bez sigurnih dokaza, jer svaki postupak protiv njih, nedovoljno potkrepljen dokazima, izazvao bi ogromno nezadovoljstvo u vojsci i javnosti, i dao povoda protivnicima režima da optuže moju vladu kako ona goni oficire patriote i lomi duh otpora u zemlji.

Ipak, ja sam preduzeo sve što je do mene stajalo da se održi zakoniti poredak u zemlji. Upozorio sam sve odgovorne vojne činioce na stanje duhova u vojsci i zahtevao da se preduzmu najenergičnije mere da bi se očuvala puna disciplina i držala vojska van politike. Međutim, svi oni, a naročito ministar vojni, komandant Beograda i komandant Kraljeve garde, uveravali su me da su svi glasovi o tobožnjim protivrežimskim raspoloženjima u vojsci proizvoljni, da su oficiri lojalni i disciplinovani, te da vlada sa te strane može biti potpuno mirna.

General Petar Kosić, načenik glavnog Generalštaba i kraljev guverner, izjavio je “Komisiji za ispitivanje odgovornosti u vezi državnog udara od 27 marta 1941 godine” da je vojna obaveštajna služba potpuno podbacila.

General Petar Kosić: Zavera protiv Kneza i zakonite vlade bila se razgranala u redovima oficira u mnogo većem opsegu nego što se to moglo pretpostaviti.

Ja sam pokušao u zoru 27. marta da mobilišem Gardu protiv pobunjenika, pa sam zbog toga zamolio Kralja da sa njim obiđem Gardu, što je bilo i učinjeno. Moja je namera bila da pomoću Garde oborim Simovićevu vladu, pohapsim pobunjene oficire i vratim prvobitno stanje. Na veliku nesreću zemlje i naroda ja u tome nisam uspeo jer su mnogi gardijski oficiri već bili pridobijeni za stvar pobunjenika, a i komandant Garde general Stajić, nije bio na visini situacije. On je bio potpuno izgubio prisustvo duha i samo je ponavljao: “Ne sme se prolivati bratska krv!” Tako je on svojom neodlučnošću pokolebao i one oficire na koje se moglo računati.

General Petar Pešić, bivši ministar vojni izjavio je da je Knez primio u audijenciju generala Simovića i razgovarao sa njim o političkim pitanjima bez njegovog znanja i saglasnosti kao ministra vojnog. Zbog toga je on, general Pešić, izrazio svoje negodovanje. Po njemu, vojna obaveštajna služba je veoma slabo funkcionisala.

“Ko se mogao nadati da će oficiri pogaziti svaku disciplinu, počiniti onakva čuda, baciti ljagu na čitavu našu vojsku i svojim bezumnim činom upropastiti državu”.

Kada ga je jedan član Komisije upitao da li je on svestan svoje odgovornosti u proteklim teškim događajima, general Pešić se zaplakao, pa s obzirom na njegovu duševnu depresiju dalje ispitivanje je bilo prekinuto.

Aleksandar Cincar Marković (o događanju posle Simovićeve audijencije kod kneza Pavla – 24. marta 1941. godine): Čim su mi saopštili šta je sve rekao general Simović prilikom njegove audijencije kod Kneza, pitao sam Cvetkovića, generala Kosića i Antića da li je naređeno da se general Simović uhapsi, pa kada mi je odgovoreno da o tome još nije odlučeno, rekao sam da to mora odmah da se sprovede u delo. Nažalost, taj moj savet nije bio prihvaćen, jer se, izgleda mi, stalo na gledište da nije oportuno hapsiti generale na političkim pitanjima i to u času kada stojimo pred potpisom Pakta.

*Feljton “Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije” baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)

Kako je pripreman puč 27. marta: „Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh“ (18)

Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Nemački ambasador posle puča: „Na firerovom mestu bih rekao da poštujem narod koji ljubomorno brani svoju nezavisnost“ (21)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)

Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top