arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Predrag_Adamovic.jpg

АДАМОВИЋ: НЕ ЗАБОРАВИТИ НАТО БОМБАРДОВАЊЕ

Предраг Адамовић Предсjедник Удружења србско сабрање „Баштионик“ Предраг Адамовић изjавио jе Срни да српски народ никада не смиjе заборавити да jе НАТО бомбардовао Републику Српску и бившу Савезну Републику Југославиjу (СРЈ), када jе страдало више од 2.000 цивила. Адамовић jе подсjетио да су у Републици Српскоj у НАТО бомбардовању погинула 172 цивила, а у нападу на некадашњу СРЈ више од 2.000, иако све жртве jош нису пописане. „Због тога ћемо у уторак, 24. марта, у Бањалуци одржати конференциjу за новинаре `Ми памтимо` на коjоj ћемо се присjетити свих невино страдалих. Срби су народ коjи умиjе да прашта, али и да памти“, поручио jе Адамовић и напоменуо да ће у бањалучком

Tomislav_Karadzic_i_Davor_Suker.jpg

СКАНДАЛОЗНА ОДЛУКА ФСС-а ДА „ПРЕЋУТКУЈЕ“ СТАВ О КАНДИДАТУРИ ШУКЕРУ

Томислав Караџић и Давор Шукер Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оцjенио jе као скандалозну одлуку Одбора за хитна питања Фудбалског савеза Србиjе (ФСС) да неће jавно изниjети став о кандидатури предсjедника Фудбалског савеза Хрватске Давора Шукера у Извршни комитет Европске фудбалске организациjе (УЕФА). Линта упозорава да jавност има право да зна да ли jе руководство ФСС-а остало при ставу да подржи човjека коjи jе своjим проусташким изjавама и поступцима у више наврата увриjедио српски, ромски и jевреjски народ, а посебно стотине хиљада жртава злочиначке Независне Државе Хрватске (НДХ). „Поставља се питање зашто се Одбор за хитна питања ФСС сада позива на препоруку надлежних из УЕФА да се

Srpski_djecak_nad_oborenim-americkim_avionom_F-117.jpg

ШЕСНАЕСТ ГОДИНА ОД АГРЕСИЈЕ НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ

Приjе 16 година, 24. марта, снаге Нато савеза почеле су бомбардовање тадашње Савезне Републике Југославиjе, а одлука jе донесена без одобрења Савjета безбjедности УН, што jе био преседан. Према процjени Владе Србиjе, у бомбардовању jе погинуло наjмање 2.500 људи (према поjединим изворима укупан броj погинулих био jе готово 4.000), а рањено jе више од 12.500 особа. Подаци говоре о 1.008 убиjених воjника и полицаjаца, а према неслужбеним подацима, теже и лакше jе рањено око 6.000 цивила, међу коjима jе 2.700 дjеце, док jе укупна материjална штета проциjењена тада на 100 милиjарди долара. Ратни губици Нато савеза у људству и техници никада нису обjелодањени, али су тадашње власти у Београду тврдиле

Kamen_na_kojem_je_sjedio_Sveti_Petar_Cetinjski.jpg

Пашина глава уз ћивот свеца

Црногорци, Срби уопште, од доласка Турака наовамо много више су ратовали и крварили у борбама са браћом, односно исламизираним сународницима, него са етнички чистим Турцима. Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­jе твр­ди да jе са гла­вом Мах­мут-па­ше, иако jе био ве­ли­ки крв­ник цр­но­гор­ски, по­сту­пље­но та­ко ка­ко jе по­сту­пље­но по из­ри­чи­тоj на­ред­би Пе­тра Првог Пе­тро­ви­ћа Ње­го­ша, од­но­сно Све­то­га Пе­тра Це­тињ­ског, ко­jи jе, кад су му по­сли­jе бо­jа на Кру­си­ма до­ни­jе­ли па­ши­ну гла­ву, ре­као: „Ка­да би они ко­jи су у овом ду­ња­лу­ку, зна­ли чи­jа jе ово гла­ва, мно­ги би за­ри­дао и у цр­но се обукао”, а он­да за­по­ви­jе­дио Цр­но­гор­ци­ма да, под ње­го­вим про­клет­ством, ту гла­ву чу­ва­jу и да се ни­ко не усу­ди да jе скр­на­ви.

Promocija_knjige_Serbija_u_Andricgradu.jpg

ПРОМОВИСАНА КЊИГА „СЕРБИА“

У Андрићевом институту у Андрићграду данас jе промовисана књига „Сербиа“, коjу су приредили Сања Ћосић, Ново Томић и Ратомир Дамjановић. Професор на Филозофском факултету у Нишу Јован Пеjчић рекао jе да се ова књига први пут поjавила 1995. године. „Реч jе о делу коjе окупља оно што су страни аутори о Србима и српскоj држави говорили од 19. века до данас. Књига jе обимна и садржи три тематска дела. Једна jе српски народ, други српска земља и трећи српска духовност“, истакао jе Пеjчић. Он jе навео да су заступљена углавном велика имена свjетске културе и књижевности, коjи су изблиза познавали српску историjу и коjи су у своjим текстовима хтjели да

NATO_Brisel.jpg

„НАТО све ближи руској граници“

Москва — Иако брз у осуди руских воjних маневара, НАТО спроводи воjне вежбе широких размера у балтичким државама и ствара „линиjу воjника“ широм источне Европе. САД демантуjе да jе реч о дуплом стандарду, али подаци и транскрипти говоре другачиjе, наводи „Раша тудеj“. Хиљаде америчких воjника и на стотине тенкова ушло jе у Естониjу, Летониjу и Литваниjу у протекла два месеца у склопу операциjе назване „Атлантска решеност“. У фебруару 140 НАТО возила и 1.400 воjника прошло jе кроз Нарву, тек 300 метара од руске границе. „Када повежете државе, готово да постоjи линиjа америчких воjника“, изjавио jе 2. марта пуковник Маjкл Фостер из вадухопловне бригаде 173 за „Дифенс њуз“. Америчке снаге раниjе

Спомен-капела за српске жртве

Некада оронула капела на православном гробљу у Коњицу, коjу jе 1929.године изградио Хаџи – Илиjа Лазић, реновира се и припрема за уградњу гранитних спомен-плоча на коjима ће бити уклесана имена српских жртава са подручjа општина Коњиц, Јабланица и Прозор, страдалих у протеклом рату. Сpomen капела за српске жртве на православном гробљу у Коњицу Према до сада прикупљеним подацима ради се о 325 страдалих Срба. Коњички парох Милан Бужанин каже да списак српких жртава ниjе jош коначан, али поражаваjућа jе чињеница да jе данас у Коњицу више мртвих него живих Срба. На подручjу ове општине тренутно их живи нешто мање од 300. ,,До рата jе овдjе било око 7 хиљада Срба

Logor_smrti_NDH_Slana_na_ostrvu_Pag_ljeta_1941.jpg

Изложба и предавање „Моје Јадовно“ у Фочи

Логор смрти НДХ, Слана на острву Паг, љета 1941. Петак, 27. марта 2015. у 19 часова у Музеjу старе Херцеговине у Фочи. Музеj старе Херцеговине у Фочи и УГ Јадовно 1941. Бањалука-Београд, позиваjу Вас на предавање и отварање изложбе : „Моjе Јадовно“ у петак, 27. марта 2015. у 19 часова у Музеjу старе Херцеговине у Фочи, улица Краља Петра I бр: 20. Предавање „Моjе Јадовно“, одржаће Душан Ј. Басташић, предсjедник УГ Јадовно 1941. из Бањалуке. Ова изложбена поставка, своjеврсно jе свjедочанство о страдању српског народа. Изложба има своjу улогу у превенциjи геноцида и представља допринос удружења Јадовно 1941. Бањалука-Београд у борби за биолошки опстанак српског народа на његовом духовном подручjу.

Огњена Марија Ливањскаivanjska.jpg

Скупштина подружнице ОМЛ у Бања Луци

Огњена Мариjа Ливањска 28. марта 2015. године у 18 часова, у просториjама парохиjског дома СПЦ на Лаушу    Члановима Удружења Огњена Мариjа Ливањска, Подружница Бања Лука   П О З И В За Другу редовну седницу Скупштине Подружнице Бања Лука, коjа ће се одржати Бања Луци у суботу 28. марта 2015. године у 18 часова, у просториjама парохиjског дома СПЦ Светог Јована Богослова, на Лаушу, са следећим    ДНЕВНИМ РЕДОМ: Поздравна реч пароха лиjевањског оца Жељка Ђурице Отварање седнице и поздравна реч Председника Удружења Уводна реч председника Одбора Бања Лука, Ранка Ждера Избор радних тела: (1) радно председништво /председаваjући и два члана/; (2) два оверача записника; (3) записничар Усваjање предлога

Studentska_konferencija_u_Andricgradu.jpg

ПОЧЕЛА СТУДЕНТСКА КОНФЕРЕНЦИЈА „ПРВИ СВЈЕТСКИ РАТ И КЊИЖЕВНОСТ“

У Андрићевом институту у Андрићграду данас jе почела студентска конференциjа посвећена Првом свjетском рату и књижевности, на коjоj учествуjе око 65 студената из Бањалуке, Београда, Ниша, Крагуjевца, са Пала, из Косовске Митровице и Новог Сада. Дводневни скуп отворила jе професор Универзитета у Београду Љиљана Марковић коjа jе, обраћаjући се у име руководиоца Одjељења за књижевност Андрићевог института Александре Вранеш, истакла да jе поносна на рад младих колега. „Данас настављамо континуирани напор, почет прошле године за вриjеме Љетне школе Академиjе `Иво Андрић`, када се родила идеjа студената да наставимо стварати, али и да помогнемо колегама коjи раде научне радове, да се развиjаjу у праве младе научнике, на коjе би и Андрић

Pogled_na_Beri_i_Ljeskopolje.jpg

Није дао да му скрнаве главу

Поглед на Бери и Љешкопоље са мjеста гдjе jе у Крусима убиjен и спаљен Махмут-паша Кад jе схватио да не може умаћи гониоцима, паша jе почео да вади из џепа дукате и баца их по путу иза себе, надаjући се да ће их тако преварити и умаћи им… До су­да­ра дви­jе до ис­тре­бље­ња за­кр­вље­не воj­ске до­шло jе 3. ок­то­бра 1796. го­ди­не у Кру­си­ма, се­лу из­над ље­шко­пољ­ске рав­ни­це. Цр­но­го­рци су за­по­сjе­ли окол­не ви­со­ве Бу­сов­ник, Ке­цан, Варин врх, Пjе­ши­вац и дру­ге, а Тур­ци су на­сту­па­ли уз ка­ме­ни­те па­ди­не пре­ма Кру­си­ма, очиглед­но увjе­ре­ни да ће се њи­хо­ви про­тив­ни­ци раз­бjе­жа­ти кад ви­де ка­ква си­ла иде на њих. Цр­но­гор­ци су им, ме­ђу­тим, при­ре­ди­ли ве­ли­ко из­не­на­ђе­ње.

Ratko_Dmitrovic.jpg

Горанова лествица

Плашимо ли се екранизациjе хероjстава модерног српског воjника и коме jе важно да се пласира прича о Србима злочинцима, агресорима, убицама, варварима модерне Европе Ратко Дмитровић Значаj филма, не само као комерциjалног производа, први су схватили творци Холивуда, досељеници с украjинских и руских равница, и том новом виду комуникациjе, свакако и уметности, доделили улогу коjу филм у данашњем свету углавном има, а ради се о пропаганди: политичкоj, државноj, идеолошкоj, корпоративноj… чиjи jе циљ да у поjединцу убиjе потребу за размишљањем, за креациjом и наметне му жељени мисаони образац. Одавно познат образац. А зашто се тим обрасцем – бар делимично и повремено, тамо где постоjе уметнички изазови – не служе Срби,

Tito_i_Kolinda.jpg

КИТАРОВИЋЕВА СЕ ОДРЕКЛА АНТИФАШИСТИЧКЕ БОРБЕ

Тито и Колинда Предсjедник Хрватске Колинда Грабар Китаровић одлуком о уклањању Титове бисте из предсjедничке канцелариjе одрекла се антифашистичке борбе хрватског народа, рекао jе предсjедник Савеза антифашистичких бораца Хрватске Фрањо Хабулин. Из овог савеза истичу да су због тога одбили покровитељство Китаровићеве на обиљежавању 70 година од побjеде над нацизмом и фашизмом. Хабулин jе затражио од Китаровићева одговор коjу поруку шаље њено прећуткивање антифашизма и уклањање Титове бисте из канцелариjе. „Да ли су сљедећи коjе ће уклонити сами антифашисти и декларациjа о антифашизму?“, упитао jе Хабулин на конференциjи за новинаре. Из Савеза подсjећаjу да се ове године обиљежава 70 година од побjеде над нацизмом и фашизмом у Другом свjетском рату,

Skolska_zabava.jpg

СЛОВЕНСКИ БАЛОВИ И ПЛЕСОВИ СОКОЛА

Соколска забава Савез Сокола Краљевине Југославиjе радио jе на подстицању веза међу словенским народима и очувању народне ношње. У томе jе сарађивао са родољубивим друштвима (Колом Српских Сестара, Добротворним задругама Српкиња, Јадранском стражом, … ).  Друштва су путем Словенских балова и плесова  настоjала да народна ношња буде прихваћена од jавности. У циљу пропагирања народних словенских костима, Соколско друштво Београд I одржало jе 6 марта 1937. костимирану забаву. Поред представника Соколске жупе Београд Момира Синобада, присуствовали су др. Бахтик као представник чехословачког опуномоћеног министра, др. Шишканов као представник бугарског посланства и други представници националних и соколских друштава. Пре почетка забаве друштвени просветар Драгољуб Вишњић, поздравио jе присутне и одржао говор о

Vladika_Gligorije.jpg

Владика Григорије потврдио: 8. августа освештање Храма у Пребиловцима!

Епископ захумско-херцеговачки и приморски jе додао и да jе при краjу изградња цркве у Пребиловцима и наjавио да ће 8. августа бити њено освештање и сахрана костиjу пребиловачких жртава из Другог свjетсклог рата. Пребиловци, 08. август 2014 -Владика Григориjе у Храму Васкрсења на првоj литургиjи посвећеноj Светим пребиловачким мученицима (фото: Слободна Херцеговина) “Надамо се да ће то бити догађаj мира и помирења, а не догађаj раздора и свађе”, рекао jе владика Григориjе, додаjући да jе црква у Пребиловцима саграђена уз помоћ великог броjа добрих људи. Храм Васрсења Христовог у Пребиловцима гради се на мjесту некадашње спомен костурнице у коjоj су биле положене кости око 4.000 Срба убиjених у Другом свjетском

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.