Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Nije dao da mu skrnave glavu

Datum objave: subota, 21 marta, 2015
Veličina slova: A- A+

Pogled na Beri i Lješkopolje sa mjesta gdje je u Krusima ubijen i spaljen Mahmut-paša

Pogled na Beri i Lješkopolje sa mjesta gdje je u Krusima ubijen i spaljen Mahmut-paša


Kad je shvatio da ne može umaći goniocima, paša je počeo da vadi iz džepa dukate i baca ih po putu iza sebe, nadajući se da će ih tako prevariti i umaći im…

Do su­da­ra dvi­je do is­tre­blje­nja za­kr­vlje­ne voj­ske do­šlo je 3. ok­to­bra 1796. go­di­ne u Kru­si­ma, se­lu iz­nad lje­ško­polj­ske rav­ni­ce. Cr­no­go­rci su za­po­sje­li okol­ne vi­so­ve Bu­sov­nik, Ke­can, Varin vrh, Pje­ši­vac i dru­ge, a Tur­ci su na­stu­pa­li uz ka­me­ni­te pa­di­ne pre­ma Kru­si­ma, očigled­no uvje­re­ni da će se nji­ho­vi pro­tiv­ni­ci raz­bje­ža­ti kad vi­de ka­kva si­la ide na njih.

Cr­no­gor­ci su im, me­đu­tim, pri­re­di­li ve­li­ko iz­ne­na­đe­nje. Sa­če­ka­li su da im Tur­ci do­bro priđu, a on­da, po­što su iz svo­jih kre­me­nja­ča is­pa­li­li po taj je­dan pri­pre­mlje­ni fi­šek, na mra­vi­njak tur­ske voj­ske ko­ja je uz alak i ta­lam­ba­se ga­mi­za­la pre­ma nji­ho­vim po­lo­ža­ji­ma otisnu­li su na njih ogrom­ne pri­pre­mlje­ne sti­je­ne ko­je su im do tog ča­sa slu­ži­le kao grudobrani. Po­tom su uz gro­mo­gla­sne po­kli­če sa isu­ka­nim no­že­vi­ma kre­nu­li na ju­riš. To je iza­zva­lo ve­li­ku po­met­nju me­đu Tur­ci­ma, ko­ji su se da­li u bje­ža­ni­ju pre­ma rav­ni­ci.

– Ov­dje do da­nas ži­vi pri­ča da je Mah­mut-pa­ša, ko­ji je iz­gle­da bio do­pro do sred se­la, me­đu po­sled­nji­ma kre­nuo da se po­vla­či – ka­zu­je Dra­go Mi­ško­vić, je­dan od po­naj­sta­ri­jih sta­nov­ni­ka Kru­sa. – Jed­no vri­je­me je bje­žao na ko­nju ovim so­ka­kom do­lje put Be­ra, a kad je opa­zio zlu prili­ku da je ne­ko­li­ko cr­no­gor­skih mla­di­ća kre­nu­lo za njim i da im ne mo­že uma­ći, po­čeo je da va­di iz dže­po­va po ne­ko­li­ko du­ka­ta i ba­ca ih po pu­tu iza se­be na­da­ju­ći se, valj­da, da bi se mla­di­ći oko to­ga mo­gli za­ba­vi­ti dok po­ku­pe zlat­ni­ke i da bi on to mo­gao is­ko­ri­sti­ti i uma­ći im. No­va ne­vo­lja ga je sti­gla kad mu je konj ra­njen i kad je mo­rao da na­sta­vi pje­ške jer je izgleda bio go­ja­zan čo­vjek, a već i u zre­li­jim go­di­na­ma, i ni­je mo­gao uma­ći lak­ci­ma. U jed­nom tre­nut­ku je po­ku­šao da se po­slu­ži i lu­kav­stvom: dok su se nje­go­vi go­ni­o­ci za­i­sta za tre­nu­tak za­u­sta­vi­li zbog du­ka­ta, on je skre­nuo u stra­nu i kri­ju­ći se po­red jed­nog zi­da – eto ga i da­nas sto­ji – kre­nuo uz bla­gu uz­br­di­cu, sa­svim su­prot­no od svo­je voj­ske ko­ja je bje­ža­la do­lje put Be­ri i lje­ško­polj­ske rav­ni­ce. Je­dan od mla­di­ća, ka­žu da se zvao Bog­dan Vu­kov Ni­ko­lić iz njeguškog se­la Za­laz, ipak je opa­zio pa­šu, su­sti­gao ga go­re na ću­vi­ku i tu ga ubio, ali mu ni­je od­mah od­sje­kao gla­vu, jer oči­gled­no ni­je ni znao da je to Mah­mut-pa­ša. Tek kad se vra­tio ov­dje u se­lo i kad je vi­dio ka­ko osta­li do­no­se od­sje­če­ne tur­ske gla­ve i ba­ca­ju ih pred Sve­tog Pe­tra, ko­ji je, na­kon bo­ja, sje­dio ov­dje is­pred cr­kve – evo i da­nas ču­va­mo taj ka­men na ko­jem je sje­dio – Bog­dan se po­hva­lio da je i on ubio, vje­ro­vat­no ne­kog bo­ga­tog Tur­či­na ko­ji je imao pu­ne dže­po­ve zlat­ni­ka. Po­sla­li su ga da do­ne­se gla­vu ubi­je­nog, ali tek kad su do­ve­li pa­ši­nog slu­gu, ko­ji je bio za­ro­bljen, sa­zna­li su da je to gla­va Mah­mu­ta ve­zi­ra – pre­po­znao ga slu­ga po zu­bi­ma, u gor­njoj vi­li­ci su mu ne­do­sta­ja­la dva zu­ba…

– Gla­va ovog tur­skog sil­ni­ka i zu­lum­ća­ra se i da­nas ču­va na Ce­ti­nju u jed­nom dr­ve­nom kovčeži­ću u sta­roj bi­bli­o­te­ci Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra – ka­že isto­ri­čar Pre­drag Vu­kić. – Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski, iako je u ovim bo­je­vi­ma sa Mah­mu­tom ve­zi­rom i sam za­do­bio dvi­je ra­ne, ni­je, ipak do­zvo­lio da se Bu­ša­tli­ji­na gla­va skr­na­vi već ga je is­po­što­vao kao po­tom­ka lo­ze Crnojevi­ća (po­smrt­na ma­ska, gip­sa­ni od­li­vak gla­ve Mah­mut-pa­še Bu­ša­tli­je ču­va se u cetinjskom mu­ze­ju, prim, B.S).

 

Piše: Budo Simonović

 

Sju­tra: PA­ŠI­NA GLA­VA UZ ĆI­VOT SVE­CA

 

Izvor: Dan

 

Vezane vijesti:

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju I

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju II

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju III

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju V

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IX

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju X

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top