arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Milivoje_Ivanisevic.jpg

МАНИПУЛАЦИЈЕ БРОЈЕМ СТРАДАЛИХ МУСЛИМАНА У КРАВИЦИ

Миливоjе Иванишевић Директор београдског Центра за истраживање српских страдања у 20. виjеку Миливоjе Иванишевић изjавио jе данас Срни да се поново увећава и манипулише броjем страдалих муслимана у Кравици, наводећи да jе ексхумирано 330 тиjела и да не може бити говора о броjу од 1.300 убиjених. Он jе рекао да су тиjела муслимана у Кравици, убиjених током побуне, када су убили jедног српског стражара и ранили jедног српског официра, покопана у двиjе масовне гробнице Глогова jедан и Глогова два, односно у првоj jе било 191 тиjело, а у другоj, коjа се састоjи из шест мањих повезаних гробница, пронађено jе 139 тиjела. Иванишевић jе навео да су та тиjела пронашли истражиоци

Spomenik_pobjednicima_bitke_na_krusima.jpg

Није чекао ни да му рана зацијели

Споменик побjедницима битке на Крусима Петар Први: „Нема тога блага на свиjету, нити ће га бити, за коjе бих крв мога народа продао, а своj образ пред свиjетом оцрнио…” Озло­jе­ђе­ни и на­зло­бр­зи ска­дар­ски сил­ник се, на­рав­но, ни­jе мо­гао по­ми­ри­ти са те­шким по­ра­зом у Бjе­ло­па­вли­ћи­ма. Уви­ђа­jу­ћи да jе за таj по­раз, за то што ни­jе успио да по­ха­ра Бjе­ло­па­вли­ће и Пи­пе­ре, наj­за­слу­жни­jи вла­ди­ка Пе­тар Пр­ви Пе­тро­вић Ње­гош, Мах­мут-па­ша Бу­ша­тли­jа ни­jе саче­као чак ни да се из­ви­да и да му за­до­би­jе­на ра­на у Мар­ти­ни­ћи­ма за­ци­jе­ли, већ jе са jош већом си­лом (ње­го­ва ор­ди­jа jе овог пу­та, из­гле­да, бро­jи­ла 23.000 воj­ни­ка, ма­да има из­во­ра ко­jи на­во­де и свих 30.000) по­но­во кре­нуо, овог пу­та

Sokolsko_drustvo_u_Urosevcu.jpg

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ У МЕЂУРАТНОМ ПЕРИОДУ

Соколско друштво у Урошевцу После Првог светског рата  соколска друштва на Косову и Метохиjи обновила су своj рад. Рад се одвиjао упркос качачким нападима. У часопису „Српско Косово” упућен jе апел за помоћ селу Лепинама октобра 1924. У апелу се истиче : „Село Лепине, коjе се налази на Косову, запаљено jе од качака, и изгорело сво и целокупна летина. Становницима прети смрт, jер им долази у сусрет зима, без хране, без крова и без топле одеће.  –  Ради спасавања становника, образован jе Одбор у Приштини, коjи ће прикупљати прилоге и колико jе могућно помоћ укаже оштећеном и упропашћеном народу.”(1) Од 5 до 9 септембра 1928. одржан jе у Скопљу VI

Tito_i_Kolinda.jpg

Китаровићева: Тито је био диктатор!

Тито и Колинда Према одлуци предсjедника Хрватске Колинде Грабар- Китаровић, умjетничка дjела и остали артефакти заоставштине Јосипа и Јованке Броз из некадашње Виле „Загорjе“ биће предата на коришћење Музеjима Хрватског Загорjа, саопштено jе из кабинета предсjедника Хрватске. Међу више од стотину дjела су и бисте Јосипа Броза, од коjих jедна аутора Антуна Аугустинчића и друга гипсана, те два портрета – уља на платну Марина Тартаглие и Омера Муjаџића. Китаровићева jе jуче у Њемачкоj рекла да jе Тито био диктатор, те да ће Титова биста као умjетничко дjело, бити смjештена на прикладно мjесто, пишу хрватски медиjи. Она jе и раниjе наjавила да ће уклонити Титову бисту из кабинета предсjедника у коjем

Kontejner_u_kojem_su_bili_eksponati_iz_spomen_sobe_u_Doboju.jpg

ГРАДСКА УПРАВА НИЈЕ НАДЛЕЖНА ЗА АРХИВСКУ ГРАЂУ ИЗ СПОМЕН-СОБЕ

Контеjнер у коjем су били експонати из спомен собе у Добоjу Градска управа Добоj располаже информациjама да се архивска грађа, документациjа, фотографиjе и друга обиљежjа из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата налази у обjекту касарне у Миљковцу, коjи су Оружане снаге БиХ ставиле на располагање градскоj управи, речено jе Срни из градске управе. Градска управа не миjеша се у рад Градске борачке организациjе и не располаже информациjама да ли су органи те организациjе извршили примопредаjу и начинили записник о преузимању архивске грађе, документациjе, фотографиjа и других обиљежjа из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата, jер то ниjе у њеноj надлежности. Спомен-соба jе, како се наводи, у надлежности Борачке организациjе коjа ће у складу са претходним

Sastanak_organizacionog_odbora_za_obiljezavanje_godisnjice_stradanja_Srba_u_Sijekovcu.jpg

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 23 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА У СИЈЕКОВЦУ 26. МАРТА

Састанак организационог Одбора за обиљежавање годишњице страдања Срба у Сиjековцу У Сиjековцу ће 26. марта служењем Свете литургиjе у цркви Свете великомученице Огњене Мариjе почети обиљежавање 23 године од страдња Срба у овом мjесту у општини Брод. Програмом jе предвиђено да ће литургиjа бити служена са почетком у 9.00 часова, за 10.30 предвиђен jе парастос погинулим српским цивилима, а у 11.00 полагање виjенаца на спомен-плочу. Након тога услиjедиће обраћање званичника и духовни програм. Одбор Владе Републике Српске за његовање традициjе значаjних историjских догађаjа уврстио jе страдање Срба у Сиjековцу у календар значаjних историjских датума и обиљежавање тог страдања jе од републичког значаjа, изjавио jе предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских

Sastanak_predstavnika-srpkih_udruzenja_sa_Serzom_Bramercom.jpg

РАЈИЛИЋ: ЧЕКАМО ОДГОВОР БРАМЕРЦА

Састанак представника српских удружења са Сержом Брамерцом Предсjедник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић-Раjилић изjавила jе да се представници овог удружења више неће састати са главним тужиоцем Хашког трибунала Сержом Брамерцом, уколико у маjу од њега не добиjу одговоре у вези са процесуирањем предмета ратних злочина почињених над српским женама у БиХ. Након састанка у Бањалуци са Брамерцом, Раjилићева jе подсjетила да му jе приjе пола године током сусрета у Сараjеву предала копиjу списка од 397 убиjених српских жена само са подручjа Сараjева и Горажда коjи jе прослиjеђен на процесуирање Тужилаштву БиХ, али да jош нема никаквог одговора по том питању. „Питала сам Брамерца гдjе jе оваj списак,

Tomislav_Karadzic_i_Davor_Suker.jpg

ФСС ДА ПОВУЧЕ ПОДРШКУ ДАВОРУ ШУКЕРУ

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта позвао jе данас предсjедника Фудбалског савеза Србиjе (ФСС) Ивана Ћурковића да се заложи за повлачење подршке предсjеднику Хрватског фудбалског савеза Давору Шукеру коjи се кандидовао за чланство у Извршном комитету Европске фудбалске униjе (УЕФА). „Главни разлог jесте чињеница да Давор Шукер данима упорно одбиjа да jавно осуди усташки режим, своjу посjету гробу (усташком поглавинку) Анти Павелићу, жељу да Хрватска одигра прву утакмицу са екипом (самопроглашеног) Косова, и да се извини жртвама злочиначке Независне Државе Хрватске (НДХ), jер их jе у више наврата увредио“, навео jе Линта. Он предлаже да ФСС хитно сазове сjедницу Извршног одбора на коjоj ће дониjети одлуку о повлачењу

Josip_Simunic_uzvikuje_ustaski_pozdrav.jpg

ОДБАЧЕНА ШИМУНИЋЕВА ЖАЛБА

Савезни суд у Шваjцарскоj одбацио jе жалбу хрватског фудбалера Јосипа Шимунића на пресуду Међународног спортског арбитражног суда (ЦАС) у Лозани коjом jе кажњен због усташког скандирања „За дом спремни“. Савезни суд у Лозани jе Шимунићу потврдио претходно изречену казну од 10 утакмица забране играња за хрватску репрезентациjу и 30.000 шваjцарских франака, обjавили су шваjцарски медиjи. Шимунић jе кажњен jер jе послиjе побjеде Храватске против Исланда у баражу за Свjетско првенство, у новембру 2013. године, на стадиону Максимир у Загребу повео усташко скандирање „За дом спремни“. Међународна фудбалска организациjа (ФИФА) изрекла jе Шимунићу суспензиjу од 10 утакмица, због чега ниjе играо на Свjетском првенству у Бразилу. Хрватски репрезентативац се на одлуку

Nato_zlikovci_bombardovali_su_i_bolnicu_Dragisa_Misovic_u_Beogradu.jpg

КАКО САМ ОДЛОЖИО АГРЕСИЈУ

Нато зликовци бомбардовали су и болницу Драгиша Мишовић у Београду Данас, и раниjе, говорило се о злочиначком подухвату коjи су српски политичари, официри, генерали итд., чинили према Албанцима, према не знам коме све, према међународноj заjедници, због чега имамо цео државни врх у Хагу, делом осуђен; делом чекаjу пресуде или су у неком статусу обновљеног поступка[1]. Но, jа мислим да jе проjекат „злочиначког подухвата“ створен у НАТО. Ниjе се десио на Косову, ниjе се десио у Босни, на териториjи Републике Српске или тамо где jе српски народ живео у времену последњих 15, 20 година. Заправо, смишљен jе у Вашингтону, Лондону, Бону, а испланиран у Бриселу, у седишту НАТО. Леополд Троиси

Spomen_kompleks_Gornjim_Martinicima.jpg

Човјек који није имао милости

Спомен комплекс у Горњим Мартинићима Махмут-паша jе 1796. године предузео поход на Бjелопавлиће и Пипере, али се овог пута преварио потциjенивши слогу коjу jе у Црноj Гори у међувремену постигао Свети Петар Цетињски. Мах­мут-па­ша Бу­ша­тли­jа jе, што jе ма­ње по­зна­то, био од­мет­ник од цен­трал­не тур­ске вла­сти – ве­ли да­ље исто­ри­чар Пре­драг Ву­кић. – Тач­ни­jе, он би по­вре­ме­но, кад би про­ци­jе­нио да мо­ра и да од то­га има ко­ри­сти, ли­це­мjер­но при­зна­вао сул­та­на, а он­да би се по­но­во од­ме­тао и ра­дио по сво­ме… По­зна­то jе да jе ца­ри­град­ска Пор­та три пу­та сла­ла ка­зне­не екс­пе­ди­ци­jе на Ска­дар и непослушног Бу­ша­тли­jу, али jе Мах­мут-па­ша сва­ки пут у тим су­ко­би­ма из­ла­зио као по­бjед­ник и екс­пе­ди­ци­jе

Feljton_o_Jovanu_Raskovicu_Plemici_iz_Raske.jpg

Фељтон о Јовану Рашковићу: Племићи из Рашке

Пре Боjа на Косову наши преци презивали су се Воjновићи. У Далмациjи су изгубили племство, jер нису хтели да се покатоличе. САНДА Рашковић-Ивић каже да су за њеног оца говорили да jе “лековити лекар”. Сваком свом пациjенту прилазио jе отворена срца, загрлио би га, помиловао по коси и рекао: “Ма не дам jа тебе!” У ствари, пружао му jе наду и утеху. А душевном болеснику утеха jе наjпотребниjа. – Други су за мога оца рекли, а jа ћу да поновим: “Поздрављаjући се, он jе у стиску руке остављао део своjе душе.” То су jош чинили само стари Монголи – каже Санда. О томе какав jе Јован Рашковић био човек, коjи

Sud_BiH.jpg

СВЈЕДОЦИ ГОВОРИЛИ О ЗЛОЧИНУ У КУКАВИЦАМА

На суђењу оптуженима за злочин почињен у мjесту Кукавице, на подручjу општине Рогатица, свjедок Тужилаштва БиХ Славица Лукић испричала jе како jе 27. августа 1992. године рањена у колони возила коjа су, напуштаjући Горажде, ишла према Рогатици. Лукићева jе рекла да jе са супруговим родитељима кренула из мjеста Јабука и да jе колона нападнута на скретању код Мушића. „Одjедном jе кренула ватра. Изгледало jе као да асфалт гори. Све око нас jе летjело. Пошто сам jа возила, гледала сам само наприjед, не видjевши ни ко пуца, ни одакле. Возила сам све док нисам осjетила да ми jе десна нога укочена и да губим контролу над возилом“, посвjедочила jе Лукићева. Она

Srpski_zid_placa_kod_Tuzilastva_za_ratne_zlocine_u_Beogradu.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА СИСТЕМАТСКИ ЗЛОЧИН НАД СРБИМА

Чланови Удружења породица киднапованих и убиjених Срба на Косову и Метохиjи и поштоваоци жртава окупили су се данас у Београду испред Српског зида плача код Тужилаштва за ратне злочине да, поводом 11 година од мартовског погрома и 17 година од почетка систематског злочина над Србима, упозоре домаћу и свjетску jавност да одговорни мораjу бити процесуирани. Предсjедник Удружења Симо Спасић рекао jе да ће породице извршити додатни притисак на српско Тужилаштво да се заложи да суд за злочине такозване Ослободилачке воjске Косова (ОВК) буде што приjе установљен, нагласивши да су породице спремне да свjедоче. „Ми смо дали списак од 300 имена киднапера и отмичара. Они не могу данас бити премиjери и

Evica_Preradovic.jpg

Побегла из Хрватске, спасила је шиваћа машина

Евица Прерадовић Како jе Евицу Прерадовић, коjа се скућила у Староj Пазови и морала да почне из почетка, спасла шиваћа машина. Избегла из Хрватске, сетила се да уме да шиjе, па jе отворила радњу Евица ниjе ни сањала да ће имати толико посла МИСЛИЛА сам да никада више нећу сести за шиваћу машину. Али, не реци никад. Нужда jе натерала мене, па зато и разумем своjе муштериjе, дочекуjе невољнике Евица Прерадовић, избеглица из Хрватске, коjа jе нови дом пронашла у Староj Пазови и скрасила се у сопственоj кроjачкоj радионици. Живот jе ову жену свему научио, поготово недаће. Зато jоj и ниjе било тешко да се врати првоj љубави – шиваћоj

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.