Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Nije čekao ni da mu rana zacijeli

Datum objave: četvrtak, 19 marta, 2015
Veličina slova: A- A+

Spomenik pobjednicima bitke na Krusima

Spomenik pobjednicima bitke na Krusima


Petar Prvi: „Nema toga blaga na svijetu, niti će ga biti, za koje bih krv moga naroda prodao, a svoj obraz pred svijetom ocrnio…”

Ozlo­je­đe­ni i na­zlo­br­zi ska­dar­ski sil­nik se, na­rav­no, ni­je mo­gao po­mi­ri­ti sa te­škim po­ra­zom u Bje­lo­pa­vli­ći­ma. Uvi­đa­ju­ći da je za taj po­raz, za to što ni­je uspio da po­ha­ra Bje­lo­pa­vli­će i Pi­pe­re, naj­za­slu­žni­ji vla­di­ka Pe­tar Pr­vi Pe­tro­vić Nje­goš, Mah­mut-pa­ša Bu­ša­tli­ja ni­je sače­kao čak ni da se iz­vi­da i da mu za­do­bi­je­na ra­na u Mar­ti­ni­ći­ma za­ci­je­li, već je sa još većom si­lom (nje­go­va or­di­ja je ovog pu­ta, iz­gle­da, bro­ji­la 23.000 voj­ni­ka, ma­da ima iz­vo­ra ko­ji na­vo­de i svih 30.000) po­no­vo kre­nuo, ovog pu­ta na sta­ru Cr­nu Go­ru i vla­di­ku Pe­tra Pr­vog lično, na­u­man da još jed­nom pre­ga­zi i spr­ži Ce­ti­nje.

No, pri­je pri­če o to­me ka­ko se za­vr­šio taj po­hod Mah­mut-pa­še na Ce­ti­nje, evo ne­ko­li­ko pojedi­no­sti o isto­rij­skim okol­no­sti­ma ko­je su pret­ho­di­le i ovom i pret­hod­nom nje­go­vom pohodu na Pi­pe­re i Bje­lo­pa­vli­će, ko­je su kra­jem osam­na­e­stog vi­je­ka ozna­či­le pre­kret­ni­cu i u isto­ri­ji Cr­ne Go­re i ovog di­je­la Bal­ka­na u cje­li­ni, ko­ji će, ko­nač­no, do­bi­ti epi­log i u Pr­vom srp­skom ustan­ku u Sr­bi­ji po­čet­kom de­vet­na­e­stog vi­je­ka.

Čim su se ru­ska ca­ri­ca Ka­ta­ri­na Dru­ga i austrij­ski car Jo­sip Dru­gi na Kri­mu 1787. go­di­ne dogo­vo­ri­li da po­ra­de na sla­blje­nju i po­dje­li tur­skog car­stva, Tur­ska im je, uz sna­žnu po­dr­šku En­gle­ske i Fran­cu­ske, ob­ja­vi­la rat. U že­lji da oto­man­sku ca­re­vi­nu po­lju­lja­ju i osla­be sa više stra­na, sa­ve­zni­ce Ru­si­ja i Austri­ja su na­u­mi­le da po­bu­ne na­ro­de ko­ji vje­ko­vi­ma ča­me u tur­skom rop­stvu. Me­đu pr­vi­ma Cr­no­gor­ce, vje­či­te bun­dži­je i ne­po­kor­ni­ke. Austri­ja je za­to odmah na Ce­ti­nje kao iza­sla­ni­ka upu­ti­la ka­pe­ta­na Fi­li­pa Vu­ka­so­vi­ća sa 100.000 du­ka­ta, nešto hra­ne, pra­ha i olo­va, da na­go­vo­ri vla­di­ku Pe­tra Pr­vog da za­ra­ti sa Tur­ci­ma.

Um­nom vla­di­ci je to u po­čet­ku bi­lo sum­nji­vo i ta­kvu po­nu­du je od­bio po­što ni­je imao po­tvr­du sa ru­skog car­skog dvo­ra da je to u in­te­re­su Ru­si­je, od­no­sno da je i Ru­si­ja u ra­tu sa Tur­skom. Nije pri­hva­tio čak ni po­nu­du na­sr­tlji­vog i ne­tak­tič­nog ka­pe­ta­na Vu­ka­so­vi­ća ko­ji mu je u jed­nom tre­nut­ku po­nu­dio i mi­to od 50.000 du­ka­ta.

„Ne­ma to­ga bla­ga na svi­je­tu, ni­ti će ga bi­ti, za ko­je bih krv mo­ga na­ro­da pro­dao, a svoj obraz pred svi­je­tom ocr­nio i ra­di­ji sam po­šte­no i u si­ro­ma­štvu umri­je­ti, no stid­no ži­vje­ti u izobi­lju”, od­go­vo­rio je Vla­di­ka, tvr­di sta­ri isto­ri­čar Ja­goš Jo­va­no­vić.

No, ipak, kad je i iz Ru­si­je sti­gla po­tvr­da o ra­tu sa Tur­skom, Pe­tar Pr­vi se po­mi­rio sa Vukaso­vi­ćem i po­čeo da se pri­pre­ma za ob­ra­čun sa Tur­ci­ma. Ni Tur­ci, na­rav­no, ni­su sje­dje­li skr­šte­nih ru­ku. Ska­dar­ski ve­zir Mah­mut-pa­ša Bu­ša­tli­ja, osje­ća­ju­ći da se cr­no­gor­ska brđanska ple­me­na sve vi­še pri­bli­ža­va­ju Cr­noj Go­ri, da ne­će mo­ći još du­go da ih dr­ži u pokor­no­sti i odvo­je­no od ma­ti­ce, pred­u­zeo je po­me­nu­ti po­hod na Bje­lo­pa­vli­će i Pi­pe­re, uvjeren da će tu pre­sje­ći sva­ku po­mi­sao na ši­re­nje ustan­ka i u osta­lim br­đan­skim ple­me­ni­ma i mo­guć­nost nji­ho­vog pri­sa­je­di­nje­nja Cr­noj Go­ri.

Ka­kav sul­tan i ku­či­ne

U svo­joj zna­me­ni­toj pri­po­vi­jet­ci „Pop An­dro­vić no­vi Obi­lić” Ste­fan Mi­trov Lju­bi­ša je, či­ni se, bo­lje od iko­ga opi­sao Mah­mut-pa­šu Bu­ša­tli­ju, nje­go­vu pa­ko­snu na­rav i zlo­bu, nje­go­vo ne­milo­sr­đe ko­je su do­bra­no osje­ti­li i sa­mi Pa­štro­vi­ći.

Kad je ne­gdje u dru­goj po­lo­vi­ni osam­na­e­stog vi­je­ka, u vri­je­me uspo­na i ja­ča­nja mo­ći Mah­mut-paše uči­njen je­dan umir kr­vi iz­me­đu Pa­štro­vi­ća i Spi­ča­na, na če­mu je po­naj­vi­še po­ra­dio ugled­ni i uti­caj­ni pop Ra­de An­dro­vić, to ni­je bi­lo po vo­lji ni ska­dar­skom ve­zi­ru ni mletačkom pro­vi­du­ru iz Ko­to­ra. Pr­ga­vi i sa­mo­volj­ni Mah­mut-pa­ša je istog tre­na po­zvao Spiča­ne u Ska­dar da is­pi­ta ka­kve to oni do­go­vo­re i po­mi­re pra­ve sa Pa­štro­vi­ći­ma iza njegovih le­đa i ka­ko to oni mi­mo nje­go­vog zna­nja i vo­lje po­mje­ra­ju gra­ni­ce (Pa­štro­vi­ći su u to vri­je­me bi­li pod vla­šću Mle­ta­ka). De­le­ga­ci­ja Spi­ča­na, na če­lu sa Mir­če­tom Ni­kla­nom, pokuša­la je da odo­bro­vo­lji na­pra­si­tog i bez­ob­zir­nog sil­ni­ka, na­gla­ša­va­ju­ći ne­vo­lje Spi­ča­na i mu­ke ko­je su tr­pje­li zbog tog muč­nog du­ga pre­ma Pa­štro­vi­ći­ma, ali i lo­jal­nost ko­ju i da­lje ga­je pre­ma sul­ta­nu. Sa­mo što je spo­me­nuo sul­ta­na, to je do kra­ja raz­ja­ri­lo bi­je­snog ve­zi­ra:

„Ka­kav sul­tan i ku­či­ne! Ja ne­mam vrh se­be go­spo­da­ra, po­tle Bo­ga i Pro­ro­ka, a za to­ga pa­di­šu mi­slim kao za svo­ga ha­ta. Dok je me­ni Ar­ba­ni­je i lju­ta Ma­li­so­ra, ne bo­jim se ja, fu­ka­ro, ni sul­ta­na ni ce­tinj­skog ka­lu­đe­ra, ko­ji mi sje­di na đe­do­vi­ni, ni one ćo­sa­ve ba­be u Mle­ci­ma, ko­joj se pop An­dro­vić tri­put na dan kla­nja, no ću ih sva tri pot­ko­va­ti pri­je go­di­ne, i po­bi­ti granicu to­pu­zom, gđe mi gođ hat do­pre i no­gom čep­ne!”

 

Piše: Budo Simonović

 

Sju­tra: PA­ŠA SE UZDAO U SI­LU, SVE­TI PE­TAR U SLO­GU

 

Izvor: Dan

 

Vezane vijesti:

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju I

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju II

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju III

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju V

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju X

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top