arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Cetinjski_manastir.jpg

Станка је замело вријеме

Цетињски манастир Скадарски везир Сулеjман-паша Бушатлиjа, потомак потурченог сина Ивана Црноjевића, два пута jе палио и разарао Цетиње и Цетињски манастир. Скен­дер-бег Бу­ша­тли­jа ни­jе оста­вио ли­jе­пе успо­ме­не у Цр­ноj Го­ри. Упра­вљао jе кру­то и су­ро­во. Пот­пи­си­вао се као „Го­спо­дар Чер­ноj Го­ри и ди­о­кли­ти­jан­скоj зе­мљи го­спо­дин”. Он jе, ина­че, Црно­гор­ским сан­џа­ка­том упра­вљао че­тр­на­ест го­ди­на. По­след­њи пут се спо­ми­ње 1528. По­том о ње­му ви­ше не­ма по­ме­на и не зна се да ли jе уби­jен или се упо­ко­jио при­род­ном смр­ћу, а не зна се чак ни гдjе му jе гроб – jед­но­став­но за­ме­ло га jе ври­jе­ме – ка­же исто­ри­чар Пре­драг Ву­кић. На­кон 1528. го­ди­не, ко­jа се узи­ма као да­тум смр­ти Скен­дер-бе­га, од­но­сно Стан­ка

Bari_Lituci.jpg

Литучи: Најмање 12 000 украјинских нациста нашло је спас у Северној Америци

Пише: Нада Љубић Увече 12. марта 2015. године, на Јутика колеџу у Јутики (држава Њуjорк), под покровитељством Друштва за политичке науке, одржан jе форум о кризи у Украjини под називом: „Двоструки стандарди у спољноj политици Сjедињених Држава: Случаj Украjине.“ Форум jе део сериjе jавних политичких догађаjа  коjе организуjе колеџ. Догађаj планиран за 12. март био jе контроверзан и замало ниjе отказан када jе откривено да jе гостуjући предавач – Бари Литучи, професор историjе на  Медгар Еверс колеџу у Бруклину, познат као критичар спољне политике САД и бранилац бившег председника Југославиjе – Слободана Милошевића. После озбиљне расправе дозвољено jе да се предавање одржи, упркос противљењу неких професора колеџа. На краjу jе форум одржан пред

Манастир Крка

Нестало 7.000 икона из Хрватскe

До сада враћено више од 20.000 предмета културне баштине, склоњених из Хрватске у Србиjу током рата деведесетих година Манастиру Крка jе враћена уметничка збирка (Фото Епархиjа далматинска) Око 32.000 избеглица и приближно 1.000 икона, расељених из Хрватске пред ратним деjствима деведесетих година прошлог века, jош имаjу привремену адресу у Србиjи. Али, док се за враћање икона и другог културног блага, склоњених из манастира, цркава, музеjа, приватних збирки, хрватска држава заложила и пред Међународним судом правде у Хагу и пред посланицима Европског парламента, за повратак прогнаних Срба не влада толико интересовање. Комесариjат за избеглице Републике Србиjе прошле године поброjао jе да неколико десетина хиљада људи и даље ниjе повратило станарско право

Granica_sa_Hrvatskom.jpg

Хрватска тражи међународну арбитражу за границу са Србијом на Дунаву

СРБИЈА и Хрватска поново би могле да се нађу пред судиjама Међународног суда правде у Хагу, али овога пута због – међе на Дунаву, где Хрватска хоће да се прошири на бачку обалу реке. Како jе у интервjуу за „Новости“ наговестила хрватска шефица дипломатиjе Весна Пусић, Загреб ће тражити да се спор око граница, коjи траjе већ 13 година, реши међународном арбитражом, jер „не треба више имати илузиjа да jе могуће постићи договор“. Међутим, да би ово питање „пресекао“ Хаг, захтев треба да упуте обе стране, а у српском државном врху, како сазнаjемо, jош ниjе разматрана оваква могућност за распетљавање граничног чвора са Хрватском. Разграничење са суседом биће jедна од

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 16. март 1944. Годишњица страдања Срба у Семберији

У мjесту Вршани код Биjељине 82 мjештана  српске националности, 16. марта 1944.  убили  су припадници злогласне Ханџар дивизиjе.       Везане виjести: Злочин у Вршанима не смиjе бити заборављен   Позивамо све Вас коjи посjедуjете документе, фотографиjе, видео записе, предмете и сл. везане за оваj злочин или уоште из времена постоjања Независне Државе Хрватске, да нас контактирате путем електронске поште: [email protected] или телефоном: +387 51 333 509 .  

Promovisan_roman_Srpsko_srce_Johanovo_u_Srebrenici.jpg

ИСТИНУ О СРПСКОМ СТРАДАЊУ ГОВОРИ „СРЦЕ ЈОХАНОВО“

Промовисан роман Српско срце Јоханово у Сребреници Истина о српском страдању након рата на Косову и Метохиjи шири се у свиjету jер jе преносе „српска срца“ коjа су пресађена стотинама људи, као што jе Ниjемац Јохан коjи jе сазнао да jе његово садашње срце припадало Србину Јовану са Косова и о томе сада свjедочи, рекао jе данас у Сребреници аутор романа „Српско срце Јоханово“ Веселин Џелетовић. Представљаjући оваj роман и српска страдања у миру, Џелетовић, коjи jе пориjеклом са Косова, навео jе да jе ова прича настала 2004. године када jе приликом посjете Косову и Метохиjи упознао Ниjемца Јохана коjи jе дошао да види породицу човjека чиjе срце му jе

Predavanje_o_Prvom_svjetskom_ratu_u_Modrici.jpg

ИСТОРИЈА ПОТИСНУТА ИЗ ШКОЛА ПОД ПРИТИСКОМ МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Историjа као наука jе под притиском међународне заjеднице потиснута из школа у БиХ, а посебно у Републици Српскоj, гдjе се о историjским догађаjима битним за Србе учи по скраћеном обиму и из уџбеника коjи су спорног квалитета, изjавио jе доцент на Одсjеку историjе Филозофског факултета Бањалука Боривоjе Милошевић. „Прошле године, поводом почетка Првог свjетског рата, српска историjска наука jавности jе понудила на увид нове чињенице коjи се тичу Великог рата и страдања Срба на простору БиХ“, рекао jе Милошевић на предавању „Затирање српске духовности и културе у Првом свjетском рату“, коjе jе синоћ у Српском културном центру организовала Светосавска омладинска заjедница Модрича. Он jе истакао да jе одржан велики броj

Pogled_na_Podgoricu_i_Ljeskopolje.jpg

Повео војску на брата

Поглед на Подгорицу и Љешкопоље гдjе се наводно, одиграла битка између браће Црноjевића Чим се потурчио и султан га поставио за управитеља Скадарског санџаката, Скендер-бег jе заумио да освоjи Црну Гору и преотме власт брату Ђурађу. Ђу­ра­ђа Цр­но­jе­ви­ћа jе на пре­сто­лу на­сли­jе­дио Сте­фан Цр­но­jе­вић, мла­ђи брат, од­но­сно наjмлађи син Ива­на Цр­но­jе­ви­ћа. Он jе са­мо фор­мал­но упра­вљао Гор­њом Зе­том све до 1499. го­ди­не ка­да га jе ска­дар­ски сан­џак-бег Фе­риз па­ша, за­ро­био и утам­ни­чио, па jе та­ко Гор­ња Зета, од­но­сно Цр­на Го­ра и фор­мал­но из­гу­би­ла са­мо­стал­ност и при­по­jе­на Ска­дар­ском санџакату. – По при­ли­ци – сма­тра исто­ри­чар про­фе­сор Пре­драг Ву­кић – Сте­фан Цр­но­jе­вић jе ипак убр­зо осло­бо­ђен, за­мо­на­шио се и из­гле­да не­ду­го по­том

Porfirije_5.jpg

Порфирије: У Хрватској Срби живе у страху

Митрополит загребачко-љубљански за Новости каже да многи затвараjу очи пред овим проблемом или уопште не реагуjу: Повратак културног блага, однетог из храмова СПЦ, тек када се створе услови Митрополит загребачко-љубљански Порфириjе ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА МАЛО jе места у Хрватскоj где православни храмови нису проваљивани, обесвећивани, или били огласне табле за изливе мржње. На ово указуjе нови митрополит загребачко-љубљански Порфириjе, истичући да се осећа краjње нелагодно када види нападе на српске храмове широм те земље. Довољно jе, указуjе његова екселенциjа, погледати изложбу фотографиjа „Сjаj боље прошлости“ у просториjама загребачке „Просвjете“. Она jе jасно сведочанство у каквом су стању верска и културна баштина Православне цркве у Хрватскоj данас. – Искрен

Bozica_Zivkovic_Rajilic.jpg

ЗАКОНОМ ЗАШТИТИТИ ПРАВА ЖЕНА ЖРТАВА РАТА

Република Српска треба што приjе дониjети закон коjи би штитио права жена жртава рата у Српскоj, истакла jе предсjедник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић-Раjилић. Она jе на четвртоj сjедници Предсjедништва Удружења у Лакташима истакла да jе Република Српска jедина у региону коjа такав закон нема, нити jе доносила. „Ако Српска нема никакав правни акт коjи ће штитити права жена жртава тортуре и силовања у доба одбрамбено-отаџбинског рата, онда те жртве и не признаjе“, рекла jе Раjилићева. Према њеним риjечима, инициjатива за доношење закона о проблемима ове категориjе наишла jе на велико разумиjевање и подршку предсjедника Народне скупштине Републике Српске Недељка Чубриловића. Раjилићева каже да ће се борити

Promocija_knjige_Srce_Johanovo_u_Srebrenici.jpg

СУТРА ПРЕДСТАВЉАЊЕ РОМАНА „СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО“

У Српском културном центру „Свети деспот Стефан Лазаревић“ у Сребреници сутра ће бити представљен роман „Српско срце Јоханово“ аутора Веселина Џелетовића из Београда, коjи говори о трговини људским органима на Косову и Метохиjи. Роман jе написан као свjедочење, по истинитом догађаjу и добитник jе специjалног признања Академиjе „Иво Андрић“. За кратко вриjеме из штампе jе изашло његово jеданаесто издање. Организатори ове промоциjе су Удружење писаца „Поета“ и Српска православна црква Сребреница. Промоциjа романа планирана jе за 11.00 часова.   Извор:    Везане виjести: ПРОМОВИСАН РОМАН „СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО“ – Jadovno … Промоциjа књига: „ВУЧЈЕ СРЦЕ“ и „СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО … Како у Немцу куца срце Србина са Косова – Jadovno 1941.

Гутембергово „чудо” на Ободу

Риjека Црноjевића У штампариjи Црноjевића jе 1494, само 38 година пошто jе Гутемберг пронашао ово чудо цивилизациjе, штампан Октоих, прва ћирилична књига на словенском jугу.  Го­ди­не 1485. сjе­ди­ште Зет­ске ми­тро­по­ли­jе jе из­мjе­ште­но из ма­на­сти­ра Све­ти Ни­ко­ла са Риjечког гра­да, од­но­сно са Обо­да из­над Ри­jе­ке Цр­но­jе­ви­ћа, у но­ви Це­тињ­ски ма­на­стир. Та­ко се, од 1485. го­ди­не сjе­ди­ште Зет­ске, а од 1500. Цр­но­гор­ске ми­тро­по­ли­jе траj­но и не­пре­кид­но налази у Це­тињ­ском ма­на­сти­ру, ис­ти­че исто­ри­чар Пре­драг Ву­кић. – За­ни­мљи­во jе да jе Иван Цр­но­jе­вић осни­вач­ком по­ве­љом Це­тињ­ском ма­на­сти­ру на­ми­jе­нио и од­ре­ђе­не по­сjе­де: око дви­jе тре­ћи­не Це­тињ­ског по­ља, со­ла­не у Гр­бљу, мли­но­ве на Ри­jе­ци Црно­jе­ви­ћа, као и не­ка има­ња у До­бр­ском Се­лу и Це­кли­ну. Уз то,

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 14. март 1945. Годишњица страдања Срба из Лике

Покољ српског народа у селу Хомољац, недалеко од Коренице био jе  14. марта 1945. године, када се већ приближавао краj рата. У том безумног покољу Хрвати су побили и запалили 45 житеља овог малог српског села. Из кућа Лалића побиjено jе 37 душа, а из Пањковића шест. Побиjени су Раде Паравина и Пера Станић.Тако jе у ватри изгорjела читава породица Милоша Лалића. Поред Милоша, изгорjели су и његова жена, три сина: Мане, рођен 1932, Милан 1928, Стоjан 1934. и двиjе кћери: Мара, рођена 1932. и Милица 1938.године.На списку жртава фашистичког терора налази се и име Милене Лалић, коjа jе рођена 1944. године. Везане виjести: МИЛЕНА   Позивамо све Вас коjи посjедуjете документе,

Sud_BiH.jpg

ЗАТРАЖЕНО ПРОДУЖЕЊЕ ПРИТВОРА МУАМИРУ ЈАШАРЕВИЋУ

Тужилаштво БиХ затражило jе да буде продужен притвор Муамиру Јашаревићу, осумњиченом за злочине над српским цивилима почињене 1992. године у Ливну. Тужилац Леjла Коњић рекла jе да jе из исказа свjедока и доказа видљиво постоjање основане сумње да jе Јашаревић починио дjело за коjе га Тужилаштво БиХ сумњичи, као и постоjање системског и планског пресељења српског становништва из Ливна у априлу 1992. године. Према њеним риjечима, продужење притвора за jош мjесец дана затражено jе jер би Јашаревић боравком на слободи могао утицати на свjедоке и саучеснике, од коjих су неки недоступни органима гоњења. Коњићева jе додала да предлаже продужење притвора за мjесец дана, до када ће дониjети коначну одлуку о

Kapela_posvecena_Sv.jpg

КАПЕЛА У КОЊИЦУ БИЋЕ РЕКОНСТРУИСАНА У СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ

Капела посвећена Св. Василиjу Тврдошком и Острошком на православном гробљу Мусала у Коњицу. Капела Светог Василиjа Тврдошког и Острошког на православном гробљу Мусала у Коњицу, након обнове унутрашњости, коjа jе у току, биће претворена у спомен-обиљежjе српским жртвама коњичког краjа страдалим током грађанског рата од 1992. до 1995. године. На саjту Епархиjе захумско-херцеговачке и приморске наводи се да ће на унутрашњим зидовима капеле бити уклесана сва имена жртава рата из Коњица, Јабланице и Прозора. Инвеститор овог проjекта jе Удружење Срба из Коњица и њихових потомака у диjаспори са сjедиштем у Новом Саду, а носилац и организатор обнове jе Српска православна Црквена општина коњичка. Благослов за реализациjу проjекта дао jе Његово

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Прaвду нa чистaц

Држaвa je дoзвoлилa тeрoристимa дa ми у рaту срушe викeндицу. Oстaтaк кућe

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.