arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Andrej_Fajgelj_1.jpg

Андреј Фајгељ: Чистка по Куртијевом рецепту

Др Андреj Фаjгељ Чему Аљбин Курти подучава београдску Инициjативу младих за људска права. Како правити Велику Албаниjу? Инициjатива младих мрзи умерени српски, а воли албански национализам ПОЧЕТКОМ године питали смо се чему Аљбин Курти подучава београдску Инициjативу младих за људска права. Како правити Велику Албаниjу? Како организовати антисрпске демонстрациjе? Како спровести етничко чишћење? Мистериjа се разрешила када су омладинци спровели прву акциjу: чишћење Културног центра Новог Сада. Млади Београђани су дошли у Нови Сад са заштитним маскама и комбинезонима – као да jе Српска Атина губава – и испрскали нас раствором за деконтаминациjу. На улаз су, испод четвороjезичне табле, залепили проглас коjи етикетира грађане и групе грађана са коjима треба

Sluzenje_parastosa_u_crkvi_Svetog_Nikole_u_Pristini.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС У ЦРКВИ У ПРИШТИНИ

Служење парастоса у цркви Светог Николе у Приштини У цркви Свети Никола у Приштини данас су поводом 11 година од мартовског погрома свештеници Рашко-призренске епархиjе служили парастос коме jе присуствовало десетак Срба. Приштински парох Дарко Маринковић упозорио jе да Срби нестаjу у главном граду покраjине, за шта jе потврда и данашње малоброjно окупљање. „Уз помоћ Свевишњег и уз помоћ државе и Цркве веруjемо и надамо се да ће се процес одумирања Срба на Космету започет 1999. године са одласком српске воjске и полициjе, а убрзан мартовским погромом, зауставити“, нагласио jе парох Маринковић. Парастосу jе у име Владе Србиjе приуствовао официр за везу Београда и Приштине Деjан Павићевић. Он jе новинарима

Izlozba_ekonomije_jasenovackog_logora.jpg

ИЗЛОЖБА „ЕКОНОМИЈЕ ЈАСЕНОВАЧКОГ ЛОГОРА“ У БЕЧУ

Изложба Економиjе jасеновачког логора Изложба „Економиjа jасеновачког логора“, аутора Тање Тулековић, биће отворена у четвртак, 19. марта, у Истраживачком центру за историjске мањине у Бечу, наjављено jе из Јавне установе Спомен-подручjе „Доња Градина“. Публици ће се обратити посланица у Скупштини града Беча Аница Мацка Доjдер, директор Истраживачког центра за историjске мањине Регина Вониш и предсjедник Српског просвjетног и културног друштва „Просвjета“ Срђан Миjалковић. Аутор изложбе, виши кустос у Спомен-подручjу „Доња Градина“, Тања Тулековић представиће изложбу коjа говори о Јасеновцу, симболу геноцида фашистичке Независне Државе Хрватске над Србима, Јевреjима и Ромима у Другом светском рату, а о чему се у Аустриjи не зна довољно. Изложба садржи историjске артефакте и свjедочанства о

Polaganje_vijenaca_u_Kosovskoj_Mitrovici.jpg

СЛУЖЕН ПОМЕН У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

Код „Споменика истине“ у сjеверноj Косовскоj Митровици данас jе служен помен српским жртвама страдалим на Косову и Метохиjи, чиме jе почело обиљежавање 11 година од погрома становништва 17. марта 2004. године. Помен код споменика надомак главног ибарског моста служили су свештеници цркве Светог Димитриjа из Косовске Митровице у присуству великог броjа грађана и родбине страдалих. Виjенце на „Споменик истине“ положили су представници Канцелариjе Владе Србиjе за Косово и Метохиjу, локалних самоуправа са сjевера Косова, Косовскомитровачког округа, представници Удружења ратних ветерана и СУБНОР-а, као и министар за локалну самоуправу у косовскоj Влади Љубомир Марић, преносе београдски медиjи. Предсjедник Привременог органа општине Косовска Митровица Александар Спирић изjавио jе да Косовска Митровица не

Доња Градина

УТВРЂЕН ПРОГРАМ МЕМОРИЈАЛНЕ АКАДЕМИЈЕ ЈАСЕНОВАЧКИМ ЖРТВАМА

На Мемориjалноj академиjи поводом обиљежавања Дана сjећања на жртве усташког злочина геноцида у логору Јасеновац и Доњоj Градини, коjа ће бити одржана у Козарскоj Дубици 18. априла, биће изведен музичко-сценски перформанс. Нагласак перформанса биће на обиљежавању 70 година од пробоjа посљедње групе логораша из jасеновачког логора, саопшено jе из општинске управе Козарска Дубица. Организационим одбором, коjи jе утврдио програм и сценарио Мемориjалне академиjе, коjа ће бити одржана у оквиру комеморативног програма за обиљежавање Дана сjећања на жртве усташког злочина геноцида у логору Јасеновац и његовом наjвећем стратишту у Доњоj Градини, предсjедава начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро. Приjе програма Мемориjалне академиjи предвиђено jе обраћање званичника, након чега ће глумци Драмског

Prijedlog_za_novi_grb_Vojvodine.jpg

ОРЛОВИЋ: ЗАСТАВА И ГРБ НИСУ „ИСУВИШЕ СРПСКИ“

Професор Правног факултета у Новом Саду Слободан Орловић, jедан од аутора Приjедлога одлуке о изгледу и коришћењу официjелних и традиционалних симбола Воjводине, рекао jе да предложена застава и грб из 1848. године нису „исувише српски“, како то тврде поjедини политички кругови. „Предложени традиционални симболи застава и грб нису исувише српски, него изражаваjу континуитет Воjводине с оном Воjводином из 19. века, кад су се Срби и други словенски народи борили за њену аутономиjу у оквиру Аустроугарске“, рекао jе Орловић новинарима пред почетак сjеднице Скупштине АП Воjводине. Он jе обjаснио да су предложени традиционални симболи покраjине узети из доба великих револуционарних превирања у Европи. „Европа 19. века остала jе у историjи упамћена

Manastir_Sv.jpg

Дан када је Косово горело

Призрену – граду три jезика, граду три културе, граду ориjенталног господства, нанет jе смртни ударац Обнова манастира Светих архангела код Призрена, уништеног у погрому у марту 2004. године (Фото Ж. Ракочевић) „Билбил пиле, не поj рано, не буди ми господара”, певала jе на гвозденом воjничком кревету старица Наталиjа Крстић. Читав живот она jе певала старе косовске песме, пева и сада у сабирном центру последњих призренских Срба. Побегла jе из Богословиjе у коjоj jе горео Душан Недељковић, и крила се по граду док jе неки воjни транспортер ниjе довезао у камп немачког Кфора. Каквог ли се она господара плашила док се боса крила испод призренских мостова да дочека зору и да

Logor_smrti_NDH_na_ostrovu_Pag.jpg

Изложба и предавање „Моје Јадовно“ у Кнежеву

Логор смрти НДХ, Слана на острву Паг, љета 1941. Општина Кнежево, Општинска борачка организациjа Кнежево, и УГ Јадовно 1941. Бањалука-Београд, позиваjу Вас на предавање и отварање изложбе : „Моjе Јадовно“ коjе ће се одржати у четвртак, 19. марта 2015. у 18 часова у Спомен соби палих бораца (ОШ Доситеj Обрадовић) у Кнежеву, улица Дуjка Комљеновића бб. Предавање „Моjе Јадовно“, одржаће Душан Ј. Басташић, предсjедник УГ Јадовно 1941. из Бањалуке. Ова изложбена поставка, своjеврсно jе свjедочанство о страдању српског народа. Изложба има своjу улогу у превенциjи геноцида и представља допринос удружења Јадовно 1941. Бањалука-Београд у борби за биолошки опстанак српског народа на његовом духовном простору. Изложбена поставка „Моjе Јадовно“ представља се на

Vladika_Danilo_I_Petrovic_Njegos.jpg

Силан јунак да је човјек такви

Владика Данило I Петровић Његош Последњу похару Цетиња и Цетињског манастира починио jе Махмут-паша Бушатлиjа, силник и горопадник коjем ни султан ниjе могао доћи главе.  Те 1697. го­ди­не на вла­ди­чан­ски трон на Це­ти­њу сту­па мла­ди jе­ро­мо­нах Да­ни­ло Пе­тро­вић. Не зна се си­гур­но ко­ли­ко jе го­ди­на имао, али jе сва­ка­ко био ве­о­ма млад и зна се да му jе кр­ште­но име би­ло Ни­ко­ла – Ни­ко­ла Шћеп­чев Ера­ко­вић, по оцу Шћеп­цу и за­се­о­ку Ера­ко­ви­ћи на Његушима у ко­jем су жи­вjе­ли Пе­тро­ви­ћи: – Да­ни­ло jе убр­зо оти­шао у Пе­чуj у Ма­ђар­ску – ка­зу­jе исто­ри­чар Пре­драг Ву­кић – гдjе се у изгнан­ству на­ла­зио из­бjе­гли пећ­ки па­три­jарх Ар­се­ни­jе Тре­ћи Чар­но­jе­вић, ина­че и сам ро­дом са

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 17. и 18. март 1945. Годишњица страдања Срба из Лике

Село Калебовац, Кореница 17. и 18. марта 1945. године усташе су поклале и спалиле у кућама и сjеницама 40 Срба презимена: Фундук, Орлић, Вукадиновић и Веиновић.       Доносимо Вам непотпун списак жртава, коjе не смиjемо заборавити ! Дракулић Николе Јелена, 1889. Фундук Милана Богданка, 1921. Фундук Миливоjа Драга, 1926. Фундук Вуjе Даница, 1914. Фундук Миливоjа Даница, 1923. Фундук Максима Драга, 1916. Фундук Самоjла Душанка, 1931. Фундук Илиjе Ђорђе, 1937. Фундук Миливоjа Илиjа, 1934. Фундук Илиjе Љубица, 1941. Фундук Спасе Мара, 1935. Фундук Јове Мариjа, 1893. Фундук Илиjе Мићо, 1938. Фундук Самоjла Мићо, 1933. Фундук Лазе Милева, 1901. Фундук Илиjе Милка (Мица) ,1940. Фундук Самоjла Милка (Беба), 1940. Фундук

Tomislav_Karadzic_i_Davor_Suker.jpg

КРИТИКЕ ЋУРКОВИЋУ ЗБОГ ОДНОСА ПРЕМА ШУКЕРУ

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта наjоштриjе jе осудио изjаву потпредсjедника Фудбалског савеза Србиjе (ФСС) Ивана Ћурковића да га jе „баш брига шта предсjедник Хрватског фудбалског савеза Давор Шукер ради приватно“. „Шукер jе jавна личност и мора да преузме пуну одговорност за све што jе рекао и урадио у претходном периоду. Он jош ниjе осудио усташки режим и ниjе се jавно извинио жртвама злочиначке Независне Државе Хрватске, односно Србима, Јевреjима и Ромима коjе jе своjим изjавама и поступцима у више наврата увредио“, саопштио jе Линта. Он jе упитао Ћурковића да ли сматра приватном ствари и поступак хрватског репрезентативца Јосипа Шимунића, кога jе Европска фудбалска униjа (УЕФА) суспендовала послиjе

Pripadnici_mirovnih_snaga_posmatraju_albanske_teroriste_kako_unistavaju_pravoslavnu_crkvu.jpg

МАСОВНИ ЗЛОЧИНИ УЗ БЛАГОСЛОВ МЕЂУНАРОДНИХ „МИРОВЊАКА“

Убиства, паљевине, понижавања…Минобацачки проjектили на Високе Дечане…Демолирање православних храмова… Поновна протjеривања повратника…За све те злочине одговарало „неколико особа“. Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Седамнаестог марта навршава се 11 година од мартовског погрома косовско-метохиjских Срба – то jе датум коjи jе означио завршетак организованог прогона Срба са простора jужне српске покраjине. Сигнал за нападе, убиства, паљевину имовине, цркава и манастира дали су тадашња Радио-телевизиjа Косова и лист „Коха“ емитовањем лажне информациjе да су у риjеци Ибар, у мjесту Чабра на сjеверу Косова, Срби утопили албанско диjете. У сjеверноj Косовскоj Митровици убиjено jе двоjе Срба. Истовремено, у центру Приштине и на прилазима српским селима у остатку Косова почело jе масовно окупљање Албанаца. УНМИК полициjа

Spomenik_vazduhoplovstvu_Kraljevine_Jugoslavije_u_Kumboru.jpg

Демонтиран најстарији ваздухопловни споменик, од обележја остало само камење

Споменик страдалим авиjатичарима Краљевине Југославиjе у Кумбору. Растављено мемориjално обележjе са именима 28 припадника Треће хидропланске команде Поморског ваздухопловства Краљевине Југославиjе у Кумбору, коjи су страдали у служби НАЈСТАРИЈИ ваздухопловни споменик подигнут на простору некадашње Југославиjе у кругу бивше касарне „Орjенски батаљон“ у Кумбору, у коjем сада компаниjа „Азмонт инвестментс“ подиже туристичко-резиденциjални комплекс Портонови, демонтиран jе. Ово некада изузетно лепо мемориjално обележjе, на коjем су се налазила имена 28 хидропилота, извиђача и механичара Треће хидропланске команде Поморског ваздухопловства Краљевине Југославиjе у Кумбору, коjи су страдали у служби, растављено jе, а камен и делови споменика су измештени на локациjу будуће ботаничке баште.   Извор: НОВОСТИ   Везане виjести: У БУДВИ ПОЛАГАЊЕ

Albanac_lomi_krst_na_crkvi_Sv.jpg

СУТРА ОБИЉЕЖАВАЊЕ 11 ГОДИНА ОД МАРТОВСКОГ ПОГРОМА

Албанац ломи крст на цркви Светог Саве у jужноj Косовскоj Митровици током мартовског погрома 2004. Директор Канцелариjе за Косово и Метохиjу у Влади Србиjе Марко Ђурић присуствоваће сутра у Косовскоj Митровици обиљежавању 11 година од погрома над Србима на Космету. Предвиђено jе да Ђурић у 10.00 часова присуствуjе помену жртвама страдалим на Косову и Метохиjи и положи виjенац код споменика „Бели анђео“, наjављено jе из Канцелариjе за Косово и Метохиjу. Ђурић ће потом у сали „Митровачког двора“ у 13.00 часова присуствовати Академиjи сjећања, на коjоj ће се обратити присутнима. Директор Канцелариjе за Косово и Метохиjу ће истог дана посjетити Звечане, гдjе ће у 15.30 часова са бившим фудбалером и репрезентативцем

Neonacisti_marsiraju_u_Litvaniji.jpg

СЛАВЕ БОРБУ ПРОТИВ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ

Неонацисти маршираjу у Литваниjи У Балтичким земљама постоjи традициjа нацистичких маршева и слављења воjника коjи су погинули борећи се на страни Хитлерових трупа против Црвене армиjе, а наjновиjи скуп заказан jе у Литваниjи. У Риги се, као и сваке године, одржава марш ветерана – легионара СС-а.  Иако се такви маршеви сматраjу увредом за милионе људи коjи су се борили и погинули у биткама против нациста, летонске власти дозвољаваjу овакве манифестациjе. Слични маршеви организуjу се и у Естониjи и Летониjи, и то сваке године. Истовремено, они коjи желе да побуне против таквих маршева, по правилу, не добиjу дозволу да изађу на улице у то вриjеме. Претходних година били су задржани и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.