Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Stanka je zamelo vrijeme

Datum objave: ponedeljak, 16 marta, 2015
Veličina slova: A- A+

Cetinjski manastir

Cetinjski manastir


Skadarski vezir Sulejman-paša Bušatlija, potomak poturčenog sina Ivana Crnojevića, dva puta je palio i razarao Cetinje i Cetinjski manastir.

Sken­der-beg Bu­ša­tli­ja ni­je osta­vio li­je­pe uspo­me­ne u Cr­noj Go­ri. Upra­vljao je kru­to i su­ro­vo. Pot­pi­si­vao se kao „Go­spo­dar Čer­noj Go­ri i di­o­kli­ti­jan­skoj ze­mlji go­spo­din”. On je, ina­če, Crno­gor­skim san­dža­ka­tom upra­vljao če­tr­na­est go­di­na. Po­sled­nji put se spo­mi­nje 1528. Po­tom o nje­mu vi­še ne­ma po­me­na i ne zna se da li je ubi­jen ili se upo­ko­jio pri­rod­nom smr­ću, a ne zna se čak ni gdje mu je grob – jed­no­stav­no za­me­lo ga je vri­je­me – ka­že isto­ri­čar Pre­drag Vu­kić.

Na­kon 1528. go­di­ne, ko­ja se uzi­ma kao da­tum smr­ti Sken­der-be­ga, od­no­sno Stan­ka Cr­no­je­vi­ća, Cr­no­gor­ski san­dža­kat se uki­da i po­no­vo se pri­pa­ja Ska­dar­skom san­dža­ka­tu, ko­jim po­tom stoljećima upra­vlja­ju Bu­ša­tli­je, po­tom­ci Sken­der-be­ga. Sme­nju­ju se pa­še i ve­zi­ri, na­sle­đu­ju je­dan dru­go­ga, što, ina­če ni­je bio obi­čaj, ili če­sta po­ja­va u on­da­šnjem tur­skom car­stvu (sem Bu­ša­tli­ja, to je, ko­li­ko se zna, bio obi­čaj još sa­mo u po­ro­di­ci Mah­mut­be­go­vić iz Pe­ći, ko­ji su iz­gle­da – oni su, ka­ko ka­že isto­ri­čar Vu­kić, ta­ko tvr­di­li – ta­ko­đe po­ri­je­klom od Cr­no­je­vi­ća):

– Bu­ša­tli­je su ta­ko upra­vlja­le Ska­dar­skim san­dža­ka­tom vi­še od tri­sta go­di­na – mo­že se re­ći sve do 1831, i cr­no­gor­ska isto­ri­ja ih ne pam­ti po do­bru – is­ti­če pro­fe­sor Vu­kić.

– U vri­je­me dok je tra­jao Mo­rej­ski rat iz­me­đu Ve­ne­ci­je i Tur­ske, Su­lej­man-pa­ša Bu­ša­tli­ja je 1685. go­di­ne po­ha­rao Ce­ti­nje i spa­lio Ce­tinj­ski ma­na­stir. U po­ku­ša­ju da ga u to­me spri­je­či, gla­so­vi­ti haj­duč­ki ha­ram­ba­ša Ba­jo Pi­vlja­nin – Ni­ko­lić do­če­kao ga je na br­du Vr­ti­jelj­ka iznad Ce­ti­nja, ali je to bio sa­mo­u­bi­lač­ki akt – u tom ne­rav­nom bo­ju su po­gi­nu­li i Ba­jo Pivljanin i svi nje­go­vi sa­bor­ci, ko­ji ni­je­su uz­ma­kli pred ne­mjer­lji­vo broj­ni­jim ne­prijateljem…

Bi­la je to pr­va po­ha­ra Ce­ti­nja i Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, ko­ja se do­go­di­la u ma­ju 1685. go­di­ne. Pr­va, ali ne i naj­go­ra:

– Mle­ča­ni su tri go­di­ne na­kon te pr­ve po­ha­re, sta­ci­o­ni­ra­li i svo­ju voj­nu po­sa­du na Ce­ti­nju – pod­sje­ća isto­ri­čar Pre­drag Vu­kić – jer se ta­da­šnji ce­tinj­ski mi­tro­po­lit Vi­sa­ri­on Borilović – Ba­ji­ca osla­njao na Mlet­ke i sma­tra se da je on bio nji­hov lo­jal­ni i vjer­ni saveznik.

Tre­ba, me­đu­tim, na­po­me­nu­ti da je to bi­lo vri­je­me na­kon te­škog tur­skog po­ra­za pod zi­di­na­ma Be­ča 1683. go­di­ne ka­da je rat pro­tiv Oto­man­skog car­stva po­ve­la ta­ko­zva­na Sve­ta li­ga – koalici­ja če­ti­ri ta­da­šnje hri­šćan­ske ve­le­si­le – Austri­je, Polj­ske, Ru­si­je i Mle­tač­ke republi­ke.

Na pro­sto­ru Cr­ne Go­re i pri­mor­ja ope­ri­šu uglav­nom Mle­ci. Oni su, ta­ko, 1684. go­di­ne zauzeli Ri­san, ko­ji je u to vri­je­me bio u ru­ka­ma Tu­ra­ka, a 30. sep­tem­bra 1687, uz po­moć crnogor­skih i her­ce­go­vač­kih ple­me­na, oslo­bo­di­li su i Her­ceg No­vi, ko­ji je pu­na dva vi­je­ka bio u ru­ka­ma Tu­ra­ka. Mle­ci, me­đu­tim, ni­je­su ima­li to­li­ko voj­ne sna­ge da za­u­zmu i bra­ne i prostore unu­tar Cr­ne Go­re i Her­ce­go­vi­ne. Ve­ne­ci­ja je ima­la do­sta moć­nu flo­tu, ali za­to slaba­šnu kop­ne­nu voj­sku…

Opa­ki ska­dar­ski ve­zir Su­lej­man-pa­ša Bu­ša­tli­ja se ni­je po­mi­rio s tim da mle­tač­ka voj­ska stolu­je pod Lov­će­nom i ču­va Ce­ti­nje, pa se po­čeo spre­ma­ti da i po dru­gi put uda­ri na crnogorsku pre­sto­ni­cu. Po­hod je usli­je­dio u sep­tem­bru 1592. go­di­ne.

– Zna­ju­ći da ne mo­gu odo­lje­ti tur­skoj si­li i od­bra­ni­ti Ce­ti­nje, Mle­ča­ni su na vri­je­me po­vu­kli voj­sku – pri­ča da­lje pro­fe­sor Vu­kić. – Pri­je to­ga, oni su u po­dru­me ma­na­stir­skih ko­na­ka po­sta­vi­li ve­li­ke ko­li­či­ne ba­ru­ta i mu­ni­ci­je, ra­ču­na­ju­ći da će Tur­ci od­mah za­pa­li­ti ma­na­stir i da će on­da od eks­plo­zi­je ko­ja će usli­je­di­ti i mno­gi od njih iz­gi­nu­ti.

Ta­ko je i bi­lo. Ka­da je Su­lej­man-pa­ša Bu­ša­tli­ja sa svo­jom prat­njom do­ja­hao na ko­nju is­pred Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, na­re­dio je da se ma­na­stir od­mah za­pa­li ne slu­te­ći šta se na­la­zi u ma­na­stir­skim ko­na­ci­ma. Usli­je­di­la je stra­vič­na eks­plo­zi­ja ko­ja je sil­nog pa­šu zba­ci­la s ko­nja i te­ško ga ozli­je­di­la, a zna­tan broj nje­go­vih pra­ti­la­ca je i iz­gi­nuo.

Ogor­čen zbog mle­tač­ke pod­va­le, Su­lej­man-pa­ša je na­re­dio da se Ce­tinj­ski ma­na­stir po­rav­na sa ze­mljom. Ta­ko je i uči­nje­no, a tur­ska voj­ska se od­mah za­tim po­vu­kla iz Ce­ti­nja. Ce­tinj­ski sve­šte­ni­ci će po­tom sto­lo­va­ti u ma­na­sti­ru Će­li­ja do­br­ska u su­sjed­nom Do­br­skom Se­lu. Ce­tinj­ski mi­tro­po­lit Sa­va Ka­lu­đe­ri­čić Oči­nić, pri­mje­ra ra­di, ko­ji je stu­pio na tron Mitropoli­je 1694. go­di­ne, bo­ra­vi­će u Će­li­ji do­br­skoj i on će se tu čak i upo­ko­ji­ti 1697. i tu je i sa­hra­njen…

 

Sju­tra: SI­LAN JU­NAK DA JE ČO­VJEK TA­KAV…

 

Izvor: Dan

 

Vezane vijesti:

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju I

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju II

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju III

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju V

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IX

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju X

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top