Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Silan junak da je čovjek takvi

Datum objave: utorak, 17 marta, 2015
Veličina slova: A- A+

Vladika Danilo I Petrović Njegoš

Vladika Danilo I Petrović Njegoš

Poslednju poharu Cetinja i Cetinjskog manastira počinio je Mahmut-paša Bušatlija, silnik i goropadnik kojem ni sultan nije mogao doći glave.

 Te 1697. go­di­ne na vla­di­čan­ski tron na Ce­ti­nju stu­pa mla­di je­ro­mo­nah Da­ni­lo Pe­tro­vić. Ne zna se si­gur­no ko­li­ko je go­di­na imao, ali je sva­ka­ko bio ve­o­ma mlad i zna se da mu je kr­šte­no ime bi­lo Ni­ko­la – Ni­ko­la Šćep­čev Era­ko­vić, po ocu Šćep­cu i za­se­o­ku Era­ko­vi­ći na Njegušima u ko­jem su ži­vje­li Pe­tro­vi­ći:

– Da­ni­lo je ubr­zo oti­šao u Pe­čuj u Ma­đar­sku – ka­zu­je isto­ri­čar Pre­drag Vu­kić – gdje se u izgnan­stvu na­la­zio iz­bje­gli peć­ki pa­tri­jarh Ar­se­ni­je Tre­ći Čar­no­je­vić, ina­če i sam ro­dom sa Ce­ti­nja. On ga je tu u Pe­ču­ju 1700. go­di­ne ru­ko­po­lo­žio za mi­tro­po­li­ta Cr­ne Go­re, br­da i primor­ja. Tom pri­li­kom mu je iz­dao „sin­đe­li­ju“ ko­jom je od­re­dio da se pod ju­ris­dik­ci­jom njegovom, osim sta­re Cr­ne Go­re, na­la­ze još i obla­sti Gr­blja, Pa­štro­vi­ća, Lu­šti­ce, za­tim Bar, Ul­cinj, Ska­dar, Pod­go­ri­ca, Ku­či, Pi­pe­ri, Bra­to­no­žić, Bje­lo­pa­vli­ći, Mo­ra­ča i Rov­ca.

Vla­di­ka Da­ni­lo je ubr­zo po­tom ob­no­vio Ce­tinj­ski ma­na­stir, ali na no­voj, sa­da­šnjoj lo­ka­ci­ji, na ko­joj se, ne­sum­nji­vo, ra­ni­je na­la­zio dvor Iva­na Cr­no­je­vi­ća, u na­ro­du po­zna­ti­jeg kao Ivan – beg. Ob­no­va je tra­ja­la tri go­di­ne, u raz­do­blju iz­me­đu 1701. i 1704.

Bo­san­ski ve­zir Ah­med-pa­ša Šav­ča­li­ja će, ni de­set go­di­na ka­sni­je, 1712, po­no­vo po­ha­ra­ti Cetinj­ski ma­na­sti­r, ali mno­go ve­ću po­ha­ru je dvi­je go­di­ne po­tom iz­vr­šio bo­san­ski ve­zir Numan pa­ša Ću­pri­lić (bio je, ina­če, al­ban­skog po­ri­je­kla, prim B.S). On je u ok­to­bru 1714. godi­ne pre­ga­zio Cr­nu Go­ru i te­melj­no opu­sto­šio Ce­ti­nje i Ce­tinj­ski ma­na­stir. Vla­di­ka Danilo je bla­go­vre­me­no iz­bje­gao i pred tom si­lom se pr­vo sklo­nio u Mle­ci­ma, a oda­tle je potom oti­šao u Ru­si­ju…

Ce­tinj­ski ma­na­stir će opet te­melj­no bi­ti ob­no­vljen tek de­set go­di­na ka­sni­je, a po pe­ti, i posled­nji put, ovu sve­ti­nju će još jed­nom po­ha­ra­ti Bu­ša­tli­je. Po­red to­ga što ga je Su­lej­man-pa­ša Bu­ša­tli­ja dva pu­ta ha­rao i ra­za­rao (1685. i 1692), po­hod na Ce­ti­nje je go­to­vo sto go­di­na ka­sni­je pred­u­zeo i Mah­mut-pa­ša Bu­ša­tli­ja, ta­ko­đe da­le­ki po­to­mak Sken­der-be­ga Bu­ša­tli­je, od­no­sno po­tur­če­nog Sta­ni­še-Stan­ka Cr­no­je­vi­ća.

– On će – ka­že Pre­drag Vu­kić – u ju­nu 1785. go­di­ne sa ve­li­kom voj­skom kre­nu­ti na Cr­nu Go­ru, a osnov­ni cilj mu je bio da po­pa­li Ce­ti­nje i po­ha­ra Ce­tinj­ski ma­na­stir. Vla­di­ka Pe­tar Pr­vi Pe­tro­vić Nje­goš ni­je u tom tre­nut­ku imao sna­ge da se od­u­pre Mah­mut-pa­ši­noj si­li pa je on lako ostva­rio svoj na­um.

Na Ce­ti­nju je na­pra­vio pu­stoš. Za­dr­žao se sve­ga tri da­na, od 24. do 27. ju­na 1785, a on­da u povrat­ku pre­ga­zio i Pa­štro­vi­će, ko­ji su u tom tre­nut­ku bi­li pod mle­tač­kom vla­šću. Spr­žio ih je i pod nož sta­vio sve što se na vri­je­me ni­je sklo­ni­lo pred nje­go­vom or­di­jom, čak i dje­cu, žene i star­ce.

Tra­ge­di­ja po­pa Ra­da An­dro­vi­ća

Po­što je spa­lio Ce­ti­nje i ra­zo­rio Ce­tinj­ski ma­na­stir, Ka­ra­mah­mut Bu­ša­tli­ja, ka­ko je se­be nazi­vao zbog svo­je krv­ne ve­ze sa Cr­no­je­vi­ći­ma (Tur­ci su i Cr­nu Go­ru zva­li Ka­ra­dag ili Karada­gli­ja), od­lu­čio je da se u Ska­dar vra­ti pre­ko Pa­štro­vi­ća i Spi­ča. Na ple­men­skom skupu, na ko­jem su Pa­štro­vi­ći u stra­hu od ska­dar­skog zu­lum­ća­ra vi­je­ća­li šta im je ra­di­ti, glav­nu ri­ječ je, na­rav­no, imao naj­um­ni­ji i naj­u­ti­caj­ni­ji me­đu nji­ma, pop Ra­de An­dro­vić. U jednom tre­nut­ku on je osje­tio da me­đu ple­me­ni­ci­ma po­sto­ji ne­ko po­do­zre­nje pre­ma nje­mu, a onda mu je je­dan otvo­re­no re­kao:

– Pro­suo se po pu­ku glas kao da si ti u ne­ka­kve taj­ne do­go­vo­re s pa­šom i da nam ku­ća go­ri iznutra…

– Da­vam vi jem­ca Bo­ga da ću sad po­ći pa­ši pod ša­tor i ako ne šće pro­ći mir­no, ho­ću mu, skotu, krv po­pi­ti, pa će­te vi­đe­ti je­sam li Obi­lić ili Bran­ko­vić – pla­nuo je An­dro­vić.

Kad je de­le­ga­ci­ja Pa­štro­vi­ća na če­lu sa po­pom An­dro­vi­ćem, na­rav­no bez oruž­ja, do­šla pod pa­šin ša­tor i za­mo­li­la ga da na­re­di voj­sci da na­ro­du pa­štrov­skom ne či­ni ka­kvog zu­lu­ma, bez­du­šnik mig­nuo jed­nom od svo­jih do­glav­ni­ka i na al­ban­skom na­re­dio da iz­ve­de po­pa i njegove ple­me­ni­ke i sve ih po­bi­je. Ka­ko je pop, iz­gle­da, znao ne­što ma­lo al­ban­ski ra­za­brao je šta je ve­zir na­re­dio, pa isti čas iz po­ta­je tr­gao dvi­je „špa­ga­ri­ce“, dvi­je ku­bu­re na kre­men:

– A đe ti je vje­ra, pse­to be­za­ko­no! – brek­nuo pa­ši i upe­rio mu ku­bu­re u pr­si, ali obje za­ka­žu. Pri­sko­či on­da pa­ši­na prat­nja i na mje­stu ga ubi­je…
Sjutra: ČOVJEK KOJI NIJE IMAO MILOSTI

Izvor: Dan

Vezane vijesti:

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju I

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju II

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju III

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju V

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IX

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju X

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top