Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Силан јунак да је човјек такви

Датум објаве: уторак, 17 марта, 2015
Величина слова: A- A+

Владика Данило I Петровић Његош

Владика Данило I Петровић Његош

Последњу похару Цетиња и Цетињског манастира починио jе Махмут-паша Бушатлиjа, силник и горопадник коjем ни султан ниjе могао доћи главе.

 Те 1697. го­ди­не на вла­ди­чан­ски трон на Це­ти­њу сту­па мла­ди jе­ро­мо­нах Да­ни­ло Пе­тро­вић. Не зна се си­гур­но ко­ли­ко jе го­ди­на имао, али jе сва­ка­ко био ве­о­ма млад и зна се да му jе кр­ште­но име би­ло Ни­ко­ла – Ни­ко­ла Шћеп­чев Ера­ко­вић, по оцу Шћеп­цу и за­се­о­ку Ера­ко­ви­ћи на Његушима у ко­jем су жи­вjе­ли Пе­тро­ви­ћи:

– Да­ни­ло jе убр­зо оти­шао у Пе­чуj у Ма­ђар­ску – ка­зу­jе исто­ри­чар Пре­драг Ву­кић – гдjе се у изгнан­ству на­ла­зио из­бjе­гли пећ­ки па­три­jарх Ар­се­ни­jе Тре­ћи Чар­но­jе­вић, ина­че и сам ро­дом са Це­ти­ња. Он га jе ту у Пе­чу­jу 1700. го­ди­не ру­ко­по­ло­жио за ми­тро­по­ли­та Цр­не Го­ре, бр­да и примор­jа. Том при­ли­ком му jе из­дао „син­ђе­ли­jу“ ко­jом jе од­ре­дио да се под jу­рис­дик­ци­jом његовом, осим ста­ре Цр­не Го­ре, на­ла­зе jош и обла­сти Гр­бља, Па­штро­ви­ћа, Лу­шти­це, за­тим Бар, Ул­цињ, Ска­дар, Под­го­ри­ца, Ку­чи, Пи­пе­ри, Бра­то­но­жић, Бjе­ло­па­вли­ћи, Мо­ра­ча и Ров­ца.

Вла­ди­ка Да­ни­ло jе убр­зо по­том об­но­вио Це­тињ­ски ма­на­стир, али на но­воj, са­да­шњоj ло­ка­ци­jи, на ко­jоj се, не­сум­њи­во, ра­ни­jе на­ла­зио двор Ива­на Цр­но­jе­ви­ћа, у на­ро­ду по­зна­ти­jег као Иван – бег. Об­но­ва jе тра­jа­ла три го­ди­не, у раз­до­бљу из­ме­ђу 1701. и 1704.

Бо­сан­ски ве­зир Ах­мед-па­ша Шав­ча­ли­jа ће, ни де­сет го­ди­на ка­сни­jе, 1712, по­но­во по­ха­ра­ти Цетињ­ски ма­на­сти­р, али мно­го ве­ћу по­ха­ру jе дви­jе го­ди­не по­том из­вр­шио бо­сан­ски ве­зир Нуман па­ша Ћу­при­лић (био jе, ина­че, ал­бан­ског по­ри­jе­кла, прим Б.С). Он jе у ок­то­бру 1714. годи­не пре­га­зио Цр­ну Го­ру и те­мељ­но опу­сто­шио Це­ти­ње и Це­тињ­ски ма­на­стир. Вла­ди­ка Данило jе бла­го­вре­ме­но из­бjе­гао и пред том си­лом се пр­во скло­нио у Мле­ци­ма, а ода­тле jе потом оти­шао у Ру­си­jу…

Це­тињ­ски ма­на­стир ће опет те­мељ­но би­ти об­но­вљен тек де­сет го­ди­на ка­сни­jе, а по пе­ти, и послед­њи пут, ову све­ти­њу ће jош jед­ном по­ха­ра­ти Бу­ша­тли­jе. По­ред то­га што га jе Су­леj­ман-па­ша Бу­ша­тли­jа два пу­та ха­рао и ра­за­рао (1685. и 1692), по­ход на Це­ти­ње jе го­то­во сто го­ди­на ка­сни­jе пред­у­зео и Мах­мут-па­ша Бу­ша­тли­jа, та­ко­ђе да­ле­ки по­то­мак Скен­дер-бе­га Бу­ша­тли­jе, од­но­сно по­тур­че­ног Ста­ни­ше-Стан­ка Цр­но­jе­ви­ћа.

– Он ће – ка­же Пре­драг Ву­кић – у jу­ну 1785. го­ди­не са ве­ли­ком воj­ском кре­ну­ти на Цр­ну Го­ру, а основ­ни циљ му jе био да по­па­ли Це­ти­ње и по­ха­ра Це­тињ­ски ма­на­стир. Вла­ди­ка Пе­тар Пр­ви Пе­тро­вић Ње­гош ни­jе у том тре­нут­ку имао сна­ге да се од­у­пре Мах­мут-па­ши­ноj си­ли па jе он лако оства­рио своj на­ум.

На Це­ти­њу jе на­пра­вио пу­стош. За­др­жао се све­га три да­на, од 24. до 27. jу­на 1785, а он­да у поврат­ку пре­га­зио и Па­штро­ви­ће, ко­jи су у том тре­нут­ку би­ли под мле­тач­ком вла­шћу. Спр­жио их jе и под нож ста­вио све што се на ври­jе­ме ни­jе скло­ни­ло пред ње­го­вом ор­ди­jом, чак и дjе­цу, жене и стар­це.

Тра­ге­ди­jа по­па Ра­да Ан­дро­ви­ћа

По­што jе спа­лио Це­ти­ње и ра­зо­рио Це­тињ­ски ма­на­стир, Ка­ра­мах­мут Бу­ша­тли­jа, ка­ко jе се­бе нази­вао због сво­jе крв­не ве­зе са Цр­но­jе­ви­ћи­ма (Тур­ци су и Цр­ну Го­ру зва­ли Ка­ра­даг или Карада­гли­jа), од­лу­чио jе да се у Ска­дар вра­ти пре­ко Па­штро­ви­ћа и Спи­ча. На пле­мен­ском скупу, на ко­jем су Па­штро­ви­ћи у стра­ху од ска­дар­ског зу­лум­ћа­ра ви­jе­ћа­ли шта им jе ра­ди­ти, глав­ну ри­jеч jе, на­рав­но, имао наj­ум­ни­jи и наj­у­ти­цаj­ни­jи ме­ђу њи­ма, поп Ра­де Ан­дро­вић. У jедном тре­нут­ку он jе осjе­тио да ме­ђу пле­ме­ни­ци­ма по­сто­jи не­ко по­до­зре­ње пре­ма ње­му, а онда му jе jе­дан отво­ре­но ре­као:

– Про­суо се по пу­ку глас као да си ти у не­ка­кве таj­не до­го­во­ре с па­шом и да нам ку­ћа го­ри изнутра…

– Да­вам ви jем­ца Бо­га да ћу сад по­ћи па­ши под ша­тор и ако не шће про­ћи мир­но, хо­ћу му, скоту, крв по­пи­ти, па ће­те ви­ђе­ти jе­сам ли Оби­лић или Бран­ко­вић – пла­нуо jе Ан­дро­вић.

Кад jе де­ле­га­ци­jа Па­штро­ви­ћа на че­лу са по­пом Ан­дро­ви­ћем, на­рав­но без оруж­jа, до­шла под па­шин ша­тор и за­мо­ли­ла га да на­ре­ди воj­сци да на­ро­ду па­штров­ском не чи­ни ка­квог зу­лу­ма, без­ду­шник миг­нуо jед­ном од сво­jих до­глав­ни­ка и на ал­бан­ском на­ре­дио да из­ве­де по­па и његове пле­ме­ни­ке и све их по­би­jе. Ка­ко jе поп, из­гле­да, знао не­што ма­ло ал­бан­ски ра­за­брао jе шта jе ве­зир на­ре­дио, па исти час из по­та­jе тр­гао дви­jе „шпа­га­ри­це“, дви­jе ку­бу­ре на кре­мен:

– А ђе ти jе вjе­ра, псе­то бе­за­ко­но! – брек­нуо па­ши и упе­рио му ку­бу­ре у пр­си, али обjе за­ка­жу. При­ско­чи он­да па­ши­на прат­ња и на мjе­сту га уби­jе…
Сjутра: ЧОВЈЕК КОЈИ НИЈЕ ИМАО МИЛОСТИ

Извор: Дан

Везане виjести:

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу I

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу II

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу III

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу V

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IX

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу X

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top