RAD SOKOLA NA KOSOVU I METOHIJI U MEĐURATNOM PERIODU

Datum objave: sreda, 18 marta, 2015
Objavljeno u Kosovo
Veličina slova: A- A+

Sokolsko društvo u Uroševcu

Sokolsko društvo u Uroševcu

Posle Prvog svetskog rata  sokolska društva na Kosovu i Metohiji obnovila su svoj rad. Rad se odvijao uprkos kačačkim napadima. U časopisu „Srpsko Kosovo” upućen je apel za pomoć selu Lepinama oktobra 1924. U apelu se ističe : „Selo Lepine, koje se nalazi na Kosovu, zapaljeno je od kačaka, i izgorelo svo i celokupna letina. Stanovnicima preti smrt, jer im dolazi u susret zima, bez hrane, bez krova i bez tople odeće.  –  Radi spasavanja stanovnika, obrazovan je Odbor u Prištini, koji će prikupljati priloge i koliko je mogućno pomoć ukaže oštećenom i upropašćenom narodu.”(1)

Od 5 do 9 septembra 1928. održan je u Skoplju VI pokrajinski slet JSS. Sletu je prisustvovalo mnoštvo članova JSS, čehoslovački sokoli, delegati Lužičkih Srba, poljskog i ruskog sokolstva. (2) Tom prilikom izvršen je pohod Sokolstva  na  Kosovo polje 7 septembra 1928, gde je izvršena zakletva Sokolstva i pročitana deklaracija  Sokolstva u kojoj se isticalo : „ … Svih tih dugih, teških, burnih pet stoleća teče u istoriji našeg naroda jasna i moćna besprekidna struja idealizma i požrtvovanosti, koji su nam dali Mladu Bosnu, koji su nam rodili silne junake i doprinosili ogromne žrtve, koji su proživeli tragediju  Albanskih Gora, koji su pre deset godina prodrli i slomili solunski front …”. Sve te sokolske svečanosti i priredbe pratilo je stanovništvo u velikom broju. (3)

Sokolska društva na Kosovu i Metohiji  bila su jednim delom deo Sokolske župe Skoplje, a drugim delom deo župe Cetinje. Sokolska Župa Skoplje okupljala je 1934. 40 društava, 75 stalnih i 33  privremene seoske sokolske čete. (4) Sokolska župa Cetinje radila je na podizanju sela preko seoskih četa. Blagodareći Poljoprivrednom odjeljenju Banske uprave Župa je 1936. podelila sokolskim četama 7.896 voćnih sadnica i 9.607 šumskih sadnica. Sve ove sadnice primljene su i zasađene. Sem ovoga četama je podeljeno i 25 gvozdenih plugova okretača po ceni od 100 dinara po komadu. Župa je održala 10 pčelarskih tečajeva po raznim mestima.  Odsek za čete i poljoprivredu Župe Cetinje po umerenim cenama ustupio je četama na selu semena lucerke, poljoprivredne alate i preuzeo akciju za izvoz lekovitog bilja. Odsek je priredio prosvetni tečaj u Peći.  (5) 

Sokolsko društvo Kosovska Mitrovica   (Sokolska Župa Cetinje), priredilo je 11 maja 1935. sokolsku akademiju  na kojoj su nastupile sve kategorije društva. Suplent Milorad Cvetković  predavao je povodom 700 godišnjice smrti o sv. Savi. Sokolsko društvo Kosovska Mitrovica imalo je 10 seoskih četa. (6)   Sokolsko društvo “Trepča” osnovano je 14 maja 1935. u Starom Trgu (srez Vučitrn) kod Kosovske Mitrovice. Skupštini su prisustvovali delegati iz Kosovske Mitrovice i Cetinja. Pukovnik Jovan Aćimović izneo je u dužem govoru ciljeve sokolstva. Za starešinu društva izabran je inženjer Marko Jurjević, za načelnika inženjer Branko Gluščević, … . Među izabranim članovima uprave bilo je mnogo rudara i radnika, koji su i ranije bili članovi raznih sokolskih društava i istaknuti sokolski pregaoci. U društvo se odmah upisalo 220 članova i članica. (7)

Sokolsko društvo Kosovska Mitrovica  je 1936. priredilo javni čas, 2 akademije i 2 izleta. Društvo je imalo 11 četa. Četa u Žerovnici je svakog meseca priredila skup svoga članstva. Četa je održala 10-dnevni pčelarski tečaj, obavila 2 logorovanja i više priredbi.Starešina čete bio je Popović. Sokolsko društvo Đakovica imalo je 1936. 6 četa. Sokolsko društvo Trepča priredilo je 1936. 2 akademije u Starom Trgu i 1 u  Kosovskoj Mitrovici. Izvelo je sa članstvom izlet i učestvovalo na javnom času u  Kosovskoj Mitrovici. Društvo u Peći imalo je 1936. 12 četa. Sokolska društva župe Cetinje na Kosovu i Metohiji zajedno sa delom Raške oblasti (Novi Pazar) bila su u okviru IV okružja. Sedište okružja bilo je u Peći. Načelnik je bio Arsenije Kostić, a načelnica Milica Arsović. Bilo je 7 društava i 25 sokolskih četa. Društvo Peć imalo je 261 člana vežbajućih kategorija. Učestvovalo je na  sletu u Subotici sa 29 članova. Srbica je bila novo društvo. Imala je sve vežbajuće kategorije sa 225 vežbača. Društvo Kosovska Mitrovica imala je sve kategorije sem starije braće. Vežbajućih kategorija bilo je 444. Prednjački zbor imao je 12 prednjaka. Tri oficira bila su vođe streljačkog, konjičkog odseka i vođa odseka za sokolske čete. Na javnom času bilo je 174 vežbača svih kategorija. (8)

Sokolska četa Velika Hoča, iz Sokolskog društva Đakovica, primila je 1938. besplatno od Banske uprave Zetske banovine 100 komada jabukovih sadnica, a u 1939. 11 plugova sa nižom cenom. Četa je bila zaslužna zbog svog rada na unapređivanju sela. (9)

Sredska župa bila je u prošlosti Šumadija Stare Srbije. Sokolska četa sela Sredske dobila je 1938. na poklon zastavu od svog člana Jordana Ljamića. Na osvećenju zastave bili su prisutni : Izaslanstvo iz čete sela Mušutište, starešina župe Ivan Branovački, župski prosvetar Mirko Jovanović, izaslanik komandanta brigade iz Prizrena član sokola potpukovnik Dušan Milivojević, prizrensko pevačko društvo „Car Uroš” na čelu sa horovođom profesorom Stevanom Guščinom, mnogi sokoli iz društva Prizren sa starešinom Stojanom Čemerikićem, vojna muzika,  omladina iz odseka za fizičko vaspitanje iz Prizrena (oko 400) i drugi ugledni građani i građanke. Po osvećenju zastave govorili su Jordan Ljamić, starešina čete Petar Velikinac i prosvetar Uroš Todorović  naglasivši rešenost sredačke čete da sokoluje i predano služi kralju i otadžbini. Prosvetar župe je u svom govoru istakao nacionalne i moralne vrline Sredčana i njihove zasluge u očuvanju narodne svesti, imena i jezika, poželevši da se cela Sredačka župa okiti sokolskim zastavama. Sve vrste sokolske čete Sredska izvele su vežbačke tačke praćene sviranjem  vojne muzike iz  Prizrena. Sokolski radnik učitelj Dušan Šošević istakao je da će Sredska kao i dosad, nepokolebljivo braniti rodnu grudu, kralja i narodnu slobodu i da  će visoko držati sokolsku zastavu. Četa je spadala među one zavetetovane jedinice za Petrovu petoletku, koje su dobar deo svojih zaveta ispunile. (10)

Filmovi „V pokrajinski slet u Skoplju“, „Krunisanje Dušanovo“, „Uskršnji običaji Lužičkih Srba“, „Snežana“, „Zimski sport“ i „Gimnastičke vežbe“ sa velikim uspehom prikazani su u Skoplju, Velesu, Kumanovu, Tetovu, Prizrenu i Štipu. Pretstave su davane u sokolanama, a ponegde radi velike posete, davane su i u bioskopima. Ne samo školska deca i sokolsko članstvo, nego su i roditelji i omladina u velikom broju posetili predstave. Ukupno 22 predstave posetilo je 3.990 dece, naraštaja, članstva i drugih. (11)

Profesor Mirko Jovanović i prednjak Sokolske župe Skoplje Pajtondžijević posetili su 17 decembra 1938. Prištinu, gde su održali dve filmske predstave za sokolsku decu i naraštaj, kao i za učenike i učenice osnovnih i srednjih škola.  Priredbu je organizovao  prosvetar  prištinskog društva profesor Bora Jovanović. Prikazano je dva puta pred 942 gledaoca šest sokolskih i zabavnih filmova. Profesor Mirko Jovanović održao je svakom prilikom i po jedno predavanje o sokolstvu. (12)

U Sokolskom domu u Prištini 16 aprila 1939. održan je zbor četnih načelnika. Na zboru su bili zastupljeni delegati iz seoskih sokolskih četa Suvi Do, Donja Gušterica, Janjevo i Komoran. Društvenu upravu zastupali su prosvetar  Nedeljko Virijević, i tajnik Radomir Nikolić, a zborom je rukovodio načelnik Ivan M. Ivčić, pešadijski narednik vodnik. Rešeno je da se prilikom posete Kosovu, Skopske i Cetinjske župe održi štafetno trčanje od manastira Gračanice i Samodreže. Štafete su trebale da dođu kod spomenika na Gazimestanu na kraju pomena, starešinstvo je trebalo da primi buktinje i time oda poštu borcima za slobodu i ujedinjenje. (13)

Sokolsko društvo u Prizrenu 1939. svečano je proslavilo  30-godišnjicu svog rada. Sokolsku povorku pozdravio je starešina društva potporučnik Milivojević. Zatim je povorka prošla kroz varoš, noseći na čelu zastavu koju je darovao kralj Aleksandar a kumovao kralj Petar II. Na svečanoj akademiji govorio je župski prosvetar, Mirko Jovanović, a zatim prosvetar prizrenskog društva Troj i načelnik župe Skoplje Pajić, koji je pohvalio rad načelnika društva u Prizrenu Nikole Peđe. (14)

Glasnik Župe Cetinje

Predlog o organizovanju proslave 550-godišnjice Kosovske bitke 1939. dali su sokoli iz župa Skoplje i Cetinje, ta proslava ostala bi samo sokolska, da nije, u poslednji čas, Udruženje Kosovaca u Beogradu stvorilo plan o proslavi na široj osnovi, i time omogućili i širim slojevima naroda da učestvuju.  Stizali su predstavnici i članovi četnika, dobrovoljaca, Narodne odbrane, Kola Srpskih Sestara, … . U najvećem broju stizali su sokoli, u sokolskim odorama iz varoških društava i u narodnim nošnjama iz seoskih četa. Sokoli iz župe Skoplje, u velikoj povorci sa muzikama, došli su s voza u stanici Kosovo Polje, dok su iz župe Cetinje stigli peške sa juga. Iz Crne Gore došlo je 2.000 članova svih kategorija, sa deset društvenih zastava a iz skopske župe oko 3.000 članova. Pridružili su im se sokoli iz ostalih župa. Iz župe Beograd bilo je oko 60 sokola. Mnogobrojna izaslanstva stigla su iz župa Split, Novi Sad, Petrovgrad, Tuzla, Kranj, Maribor, Kragujevac, Ljubljana, Zagreb, Niš, Sarajevo, itd. (15)

Svečanost je počela liturgijom u Gračanici, na kojoj je činodejstvovao patrijarh Gavrilo. Vidovdanska proslava  održana je pred spomenikom koji je 1928. podiglo sokolstvo. Pored spomenika su bile delegacije nacionalnih društava. Učesnik proslave Branibor Debeljković upamtio je naočitu grupu Crnogoraca i Bokelja. Špalir je držala vojska, oficiri. Posle službe grunuli su topovi. Pošto su predstavnici vlasti i udruženja stigli na Gazi Mestan, dotrčale su sokolske štafete, lučonoše, iz skopske i cetinjske župe, koji su doneli plamen iz Gračanice i Samodreže. Plamen su predali starešinama župa Branovačkom i Miloševiću, a ovi su ga predali izaslaniku Saveza Sokola Smiljaniću, da ga uruči patrijarhu. Patrijarh Gavrilo je na tom plamenu upalio voštanicu, ističući značaj kosovske vatre za srpski narod. Na proslavi su govorili predstavnici crkve, vlade i vojske, Udruženja Kosovaca, sreza vučitrnskog i Saveza Sokola. U ime crkve prvi se obratio episkop Emilijan kao rođeni Kosovac. Posle njega govorio je predstavnik Katoličke crkve. Zatim ministar vojske i mornarice Nedić. U ime Udruženja Kosovaca govorio je predsednik udruženja Mihajlo Kijametović. Svi govornici isticali su značaj Kosovske bitke za razvijanje nacionalne svesti u narodu i odali poštu palim herojima. Ministarstvo pošta i telegrafa izdalo je posebnu dozvolu da se izvuče specijalna telefonska linija na Kosovo polje, tako da je proslava prenošena preko radija. Položeno je 100 venaca iz cele Jugoslavije. Posle govora izveden je defile vojske i sokola. Učestvovali su sokoli iz svih župa, sa starešinstvom Saveza na čelu, i sa svim sokolskim zastavama, i tri  sokolske muzike. U defileu su učestvovali i četnici, Narodna odbrana, ratnici, itd. Kad su završene glavne svečanosti, počelo je narodno veselje. Članovi sokolskih četa iz župe Skoplje, pod vođstvom Mirka Jovanovića, prikazali su narodu južno-srbijanske narodne igre, Rusalije itd. U blizini Muratovog turbeta održana je slava pešadijskog puka „Miloš Obilić”. Priređen je svečani banket, trke, vatromet, bakljada … . Konjičko društvo „Knez Mihailo” iz Beograda priredilo je konjske trke, vojna muzika je svirala, na Gazi Mestanu bile su upaljene buktinje, u Prištini je uveče organizovan vatromet.  Uveče je Sokolsko društvo Priština priredilo svečanu sokolsku akademiju. Na Kosovu Polju narod se zadržao duboko u noć oko muzika, narodnih kola, vašarskih šatora i u razgledanju istoriskih mesta i spomenika. Uveče je u Kosovskoj Mitrovici održana bakljada sa vatrometom i sokolskom akademijom. (16) Ministarstvo finansija je za Vidovdansku proslavu 1939. odobrilo 250.000 dinara. Kosti Novakoviću je za snimanje filma dato 25.000 dinara. Uz predsednika Udruženja Kosovaca  učitelja Mihajla Kijametovića iz Prištine, bili su sekretar društva Budimir Orlović iz Vučitrna  i blagajnik dr Aleksandar Nikić. (17)

Početkom avgusta 1939. sokolsko društvo Đakovicu posetio je Perko Mrkajić, sokolski guslar iz župe Mostar. Održao je predavanje o Sokolskoj Petrovoj petoletci. Posetio je i čete Dečane i Ereč. Veliki broj sokola prisustvovao je predavanjima guslara Mrkajića. (18)

Prilikom priprema za proslavu 30-godišnjice postojanja  Sokolskog društva u Prištini, društveni načelnik Ivan Ivčić, narednik-vodnik, obišao je deo seoskih četa i to Novo Čikatovo, Novo Rujce, Poturovci i Suvi Do. Prilikom pregleda Ivčić je održao predavanje o uzajamnosti, slozi i širenju bratske ljubavi među sokolima za izvršenje sokolskih dužnosti. (19)

Jubilej Sokolskog društva u Prištini proslavljen je 22. oktobra 1939. Na taj dan 1912. Priština je oslobođena od Turaka. Sokolsko društvo u Prištini proslavilo je  30-godišnjicu osnivanja društva “Dušan Silni”, zajedno sa proslavom dana oslobođenja od Turaka. Osnovano je 1909. kao prvo na Kosovu. Godine pre oslobođenja bile su teške. Društvo nije radilo za vreme rata. Odmah po oslobođenju bilo je obnovljeno i postalo je matično društvo mnogim sokolskim jedinicama u Staroj Srbiji.  U oči proslave priređena je svečana sokolska bakljada, sa vojnom muzikom na čelu. U povorci su sem sokola učestvovala i ostala nacionalna udruženja. Na blagodarenju u crkvi bili su prisutni svi predstavnici vlasti, na čelu sa komandantom divizijske oblasti generalom M. Milenkovićem i predsednikom opštine Pejovićem. Osvećenju sokolske zastave prisustvovali su u ime župe Skoplje  starešina Gazikalović, i prosvetar Mirko Jovanović. Bio je prisutan prvi načelnik društva Sima Sinadinović. Osvećenje zastave obavili su prote Ariton Popović i Josip Spasić, koji su bili među prvim organizatorima društva. Kum zastave, Petar Ilić, trgovac, predao je zastavu starešini Dimitriju Spiriću, na što su članovi položili svečani zavet. Starešina Spirić zahvalio se sokolima seoske čete Suvi Do koji su došli na slavlje svog društva, a naročito osnivačima Dušana Silnog”, prisutnima i otsutnima, čija su srca puna radosti što im je delo, započeto pod tuđinom, urodilo plodom.  Posle njega govorili su delegati župske uprave iz Skoplja. Starešina župe Gazikalović je istakao : U životu jednog naroda 30 godina je kratak period; ali u životu jednoga čoveka 30 godina je dovoljno da se zaboravi mnogo što-šta. Nove generacije ne znaju za muke i patnje. Rođene u slobodi, ne znaju šta je ropstvo. Slobodu i sve blagodati mirnoga života primaju kao nešto prirodno … Slobodu je teže  sačuvati nego zadobiti” . Župski prosvetar M. Jovanović sećao se kada je dolazio kao omladinac 1911. i video da se umelo sokolovati. Iako je tad došao turski car da zastraši malu Srbiju, sokoli u Prištini su umeli da hrabro ukažu put kojim treba da ide omladina. Srpsko pevačko društvo Kosovo” pevalo je Hej Sloveni!”. Povorka je defilovala pred osvećenom zastavom, burno pozdravljena od naroda. U podne je priređen ručak u oficirskom domu, a posle podne su u sali osnovne škole, prikazivani sokolski filmovi, pa je zatim priređena svečana akademija u oficirskom domu. Akademiju je otvorio starešina  Spirić, a predavanje održao Bor. Jovanović. Podsetio je na glavne momente razvoja sokolstva na Kosovu, od osnivanja 1909, preko sleta u Gračanici, Deviču, Zagrebu i Pragu, javnih nastupa u Prištini 1909, 1910. i  1911. Istakao je da je buduća misija sokola  na selu. (20)

Sokolska četa u Goraždevcu, kod Peći, osvetila je 1 decembra 1939. svoje strelište, koje su uredili sami članovi. Četa je jedna od najaktivnijih u staroj Metohiji, a zato je bio zaslužan starešina B. Radević. Stanovnici sela proslavili su se herojstvom u borbama i u poslednjim ratovima. Selo je dobilo naziv “male Crne Gore”. (21)

U okviru Petrove petoletke, u sokolskoj župi Skoplje, 1939. održan je veliki broj analfabetskih tečajeva i nekoliko  domaćičkih tečajeva. Održani su i kalemarski i  zadružni tečajevi. (22)

U okviru Petrove petoletke sokolska četa Kosovo Polje zasadila je oko 3.000 komada bagremova i 150 plemenitih voćaka. Napravila je jedan most. Nastojali su da se među članstvom podstiče zadrugarstvo, organizuje zimska pomoć i štednja. (23)

Na godišnjoj skupštini društva Prizren 1941. prisustvovao je episkop Serafim. Zamenik starešine društva R. Ivanović u svom govoru podsetio je na rad društva od 1909. pa do  1940. Društvo je dobilo kao priznanje zastavu, poklon kralja Aleksandra. U 1940. rad je bio svestran, posebno je bilo značajno pošumljavanje. Osnovane su tri sekcije: zdravstvena, statistička i seljačka.

Sokolska četa u Goraždevcu održala je 1941. godišnju skupštinu, na  kojoj je konstatovan pozitivan rad, naročito odbrambeno-vaspitnog i streljačkog odseka, i rad u Sokolskoj Petrovoj Petoletci. Izabrana je pretežno stara uprava na čelu sa učiteljem Bogdanom Radojevićem. Za zamenika starešine izabran je stari prota Milivoje Miletić, sa 36 godina svešteničke službe. Njegova kuća je bila kao narodni dom : kancelarije seoske čete, dve zadruge i dr. bile su smeštene kod njega. (24)

Po planovima starešine društva ing. V.Anžlovara  Sokolsko društvo Kačanik podizalo je 1940. svoj dom, kao zavet u Petrovoj petoletci. (25)

Sokolsko društvo u Kačaniku održalo je 2 februara 1941.  godišnju skupštinu, uz veliko učešće članova. Za starešinu je izabran ing.  Vladimir Anžlovar,  za tajnika učitelj Labudović Vučić, a za prosvetara sveštenik Borivoje Anđelović. Skupštini je prisustvovao župski prosvetar Vladimir Pokorni-Salabov. (26)

Pozorišni odsek društva u Kačaniku priredio je tri zabave i to u : 14 januara 1941. u Kačaniku, 18 februara 1941. u Đeneral Jankoviću i 22 februara 1941. u varošici Lipljanu sa pozorišnim komadom “Podvala-Tvrdičluk”. Prihodi od predstava su bili namenjeni dogradnji sokolane u Kačaniku. Društvo je priredilo zabavu 2 marta 1941. na poklade. (27)

Sokolska četa u Goraždevcu uprkos smetnjama imala je 9. marta 1941. prvo prethodno  prolećno gađanje, koje je okupilo i omladinu iz građanstva. Učestvovalo je i 26 obveznika prazničnog tečaja iz obaveznog telesnog vaspitanja. Uslove je ispunilo 26 članova čete (učestvovalo je 34) i 8 iz redova građana.  (28)

Povodom stupanja na presto kralja Petra II 27 marta 1941. Sokolske župe, društva i čete među kojima i sokolsko društvo u Kačaniku  i sokolskih četa Sredska, Đeneral Janković uputili su telegrame podrške. U poruci za kralja Petra sa svečane sednice na kojoj su bili prisutni svi članovi iz čete Đeneral Janković isticalo se : „s tobom kroz život i u smrt”. (29)

Posle Aprilskog rata 1941. rad sokolskih društava bio je zabranjen. Posle Drugog svetskog rata  umesto sokola  vlasti su osnivale društva STV Partizan Jugoslavije.

Posle Prvog svetskog rata  rad sokolskih društava na Kosovu i Metohiji je obnovljen uprkos kačačkim napadima. Prilikom sleta u Skoplju sokoli su posetili Kosovo Polje 1928. Društva su bila podeljena na Sokolske župe Skoplje i Cetinje. Sokolska društva su osnivala seoske čete, koje su radile na unapređenju sela.  Predlog o organizovanju proslave 550-godišnjice Kosovske bitke 1939. dali su sokoli iz župa Skoplje i Cetinje. Sokolski rad na Kosovu i Metohiji  je nastavljen do Aprilskog rata 1941.

 

Piše: Saša Nedeljković član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

 

  1. „Apel rodoljubima”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 1. oktobar 1924, br. 19, str. 14;
  2. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1930”, u Ljubljani 1929, str. 80;
  3.   „Deklaracija Jugoslovenskog Sokolstva na Kosovu Polju 7 septembra 1928”,„Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 septembra 1928, br. 18, str. 1;
  4. Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Skoplje u toku radne 1934. godine, Skoplje, Marta 1935, str. 6;
  5. „Glasnik Sokolske župe Cetinje”, Cetinje, 1 maja 1937, br. 5, str. 86, 88, 93, 96, 97, 98, 111, 113; Doriomedov, „Godišnja skupština Sok. župe Cetinje”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 8 maja 1936, br. 19, str. 2;
  6. „Iz naših društava i četa”, „Sokolski glasnik“,   Ljubljana, 24 maja 1935, br. 22, str. 3;
  7. „Iz naših društava i četa”, „Sokolski glasnik“,   Ljubljana, 31 maja 1935, br. 23, str. 3;
  8. „Glasnik Sokolske župe Cetinje”, Cetinje, 1 maja 1937, br. 5, str. 92,93,102,  107;
  9. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 19 maj 1939, br. 20, str. 3;

10.  M, „Svečano osvećenje sokolske zastave u četi Sredska (Prizren), „Sokolski glasnik“,Beograd, 11 oktobar 1938, br. 37, str. 2;

11.   „Uzani film u sokolskoj župi-Skoplje“, “Sokolska Prosveta”,  Beograd, septembar 1938, br.7, str.235;

12.  „Sokolski film u Prištini”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 30 decembar 1938, br. 48, str. 4;

13.  „Prvi zbor četnih načelnika društva Priština”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 5 maj 1939, br. 16, str. 4;

14.  „Sokolske svečanosti u Jugoslaviji”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 juna 1939, br. 24, str. 4; 

15.  D.M. „Proslava 550-godišnjice Kosovske bitke”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8, str. 105; „Svečanosti na Kosovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 30 juna 1939. br. 26, str. 1,2; 

16.  D.M. „Proslava 550-godišnjice Kosovske bitke”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8, str. 105; „Svečanosti na Kosovu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 30 juna 1939. br. 26, str. 1,2; Branibor Debeljković, „Sa Dvora, tako rekuć, niko nije bio”,  „Vidovdanski glasnik”, Gračanica, Vidovdan 2014, br. 22, str. 77; 

17.  Branibor Debeljković, „Sa Dvora, tako rekuć, niko nije bio”, „Vidovdanski glasnik”, Gračanica, Vidovdan 2014, br. 22, str. 76; 

18.  Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 avgusta 1939, br. 33, str. 6; 

19.  Rad društva Priština”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 4 septembar 1939, br. 35 i 36, str. 5; 

20.  „Jubilej Sokola u Prištini”, „Bratstvo”, Osijek, 15. decembra 1939, br. 12, str. 232-233; „Sokolske svečanosti u Prištini”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 27 oktobar 1939, br. 43, str. 5; N. Virijević, Sokolstvo na Kosovu i u Prištini”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 3 novembar 1939, br. 44, str. 3;

21.  „Jedna valjana četa”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 decembar 1939, br. 51, str. 5; 

22.  Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 avgusta 1939, br. 33, str. 6;

23.  „Petrova petoletka u župi Skoplje”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 27 oktobar 1939, br. 43, str. 5; 

24.  Godišnje skupštine sokolskih jedinica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februara 1941,  br. 9, str. 6; 

25.  Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 6 decembar 1940, br. 49, str. 2;

26.  Godišnje skupštine sokolskih jedinica”, „Sokolski glasnik“, Beograd,  7 mart 1941, br. 10, str. 6;

27.  V. Labudović, „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 mart 1941, br. 10, str.4;

28.  Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 mart 1941,  br. 11, str. 4;

29.  Telegrami Savezu Sokola prilikom stupanja na presto Nj.V. Kralja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 mart 1941, br. 13, str. 3,7;

 

Vezane vijesti:

Rusko Sokolstvo u Kraljevini Jugoslaviji – Jadovno 1941.

SOKOLSKO OBELEŽAVANjE KOSOVSKE BITKE

SOKOLI NA SLETU U ZAGREBU 1924.

SOKOLI U JASENOVCU – Jadovno 1941.

NAPADI NA SOKOLSKA DRUŠTVA U BANOVINI HRVATSKOJ …

SOKOLI I MLADA BOSNA – Jadovno 1941.

Sokoli u borbi protiv klerikalizma u Zapadnoj … – Jadovno 1941.

RAD SOKOLA NA KOSOVU I METOHIJI – Jadovno 1941.

SAVEZ SOKOLA U PRIPREMI ODBRANE OTADžBINE – Jadovno …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top