fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Побегла из Хрватске, спасила је шиваћа машина

Евица Прерадовић

Евица Прерадовић


Како jе Евицу Прерадовић, коjа се скућила у Староj Пазови и морала да почне из почетка, спасла шиваћа машина. Избегла из Хрватске, сетила се да уме да шиjе, па jе отворила радњу

Евица ниjе ни сањала да ће имати толико посла

МИСЛИЛА сам да никада више нећу сести за шиваћу машину. Али, не реци никад. Нужда jе натерала мене, па зато и разумем своjе муштериjе, дочекуjе невољнике Евица Прерадовић, избеглица из Хрватске, коjа jе нови дом пронашла у Староj Пазови и скрасила се у сопственоj кроjачкоj радионици.

Живот jе ову жену свему научио, поготово недаће. Зато jоj и ниjе било тешко да се врати првоj љубави – шиваћоj машини. Радила jе и друговала са њом у Хрватскоj све до рата. Онда jе од ратног вихора побегла и спасла живу главу себи и породици. Свега се живо и данас, мада су прошле године, веома добро сећа. Све би да заборави, али лакше jе рећи, него то и моћи. А као да jе све било jуче…

Дошла jе у Срем да проведе остатак живота. Ниjе се хтела, нити смела предавати. Ниjе дуго ни могла размишљати. Латила се посла коjи jе знала. Сетила се старе добре шиваће машине и, види, ниjе заборавила занат.

– А морало се од нечег почети изнова. Нисам ни сањати могла да ћу имати толико посла – признаjе Евица. – Главу да не дижеш. Сада, нема назад, када се заукало, нема одустаjања.

Евичина радња налази се у Тржном центру и сви знаjу за Евицу. По цео боговетни дан jе тамо. Само што руча и ево jе назад у радњу. А радња мала и набиjена разноразним стварима. Рекло би се добро jоj иде и зарађуjе солидно. Али, ништа ниjе као што изгледа, каже мудра изрека.

МУШКАРЦИ „ТЕЖИ“
УВРЕЖЕНО мишељење да се жене више кинђуре и дотеруjу него мушкарци, Евица побиjа. – Мушкарци су „тежи“ него жене – говори из искуства Евица. – Жене jесу захтевниjе, али када jе о импровизациjи реч, брзо се договоримо. Али, брате, код мушкарца то иде знатно теже.

– Ма притисло сиромаштво оваj народ. Нема као некада одеш, купиш ново у некоj трговини. Сада се „три пута мери“ може ли се нека ствар jош носити. Још коjа година провући – процењуjе Евица своjе муштериjе. – Више радим џабе, него што наплатим. А шта да радим, када видим удара закрпу на закрпу, па ми дође жао. Такви обично кажу како ће други пут платити, а то обично бива – никада.

Ниjе Евица злопамтило. Разуме она многе када не плате, или носе крпљену одећу. Тешко jе свима, као и њоj самоj, пошто jе много тога прегурала преко главе.

– А има и другачиjих. Једноставно заволе неку ствар и „вежу се“. Код жена то jе наjчешће хаљина, а код мушкараца панталоне. Неком jе драг блеjзер, а другом, опет, неки сако. Наjчешће се ради о успоменама. Такве ствари се носе док се не подеру – подсећа она, настоjећи свакоj муштериjи да изађе у сусрет и свачиjу вољу да испоштуjе. – Неки причаjу зашто им та одећа нешто значи, а неки, опет, прећуте.

Све своjе муштериjе подjеднако Евица воли и поштуjе, било да су дошли само због поруба, или штепа.

– Ма нека су живи и здрави и нека гардеробу што дуже носе – поручуjе Евица.

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане виjести:

Срби у трПрогнани у “Олуjи” осуђени на вечну неправду – Jadovno 1941.аговима

Срби у Хрватскоj забринути да ће нестати

У Хрватскоj буjа фашизам

Трагичне краjишке судбине

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: