arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Spomen_ploca_stradalim_Srbima_u_Donjem_Vodicevu_kod_Novog_Grada.jpg

ОБИЉЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА НА ИЛИНДАН 1941. ГОДИНЕ

2. август 2015.

Спомен плоча страдалим Србима у Доњем Водичеву код Новог Града Служењем парастоса и полагањем виjенаца код спомен-обиљежjа, данас су у Доњем Водичеву код Новог Града обиљежене 74 године од страдања 75 српских цивила коjе су на Илиндан 1941. године убиле усташе. Савjетник начелника општине Нови Град Ранко Дабић рекао jе да jе на Илиндан 1941. године у засеоку Вуруне у Доњем Водичеву почињен страшан злочин. “Само на Козари и у Поткозарjу у Другом свjетском рату страдало jе око 40.000 људи, а свака четврта жртва била jе диjете”, рекао jе Дабић. Предсjедник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић подсjетио jе да jе на подручjу општине Нови Град у Другом свjетском рату страдало

Episkop_Atanasije_u_Susnjaru.jpg

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ: СКИДАЊЕ ПЛОЧА СА СПОМЕНИКА ЈЕ ДРУГО УБИЈАЊЕ ЖРТАВА

2. август 2015.

Епископ Атанасиjе у Шушњару Полагањем виjенаца и служењем парастоса у Шушњару, општина Сански Мост, данас су обиљежене 74 године од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреjа коjе су убиле усташе на Илиндан 1941. године. Свету литургиjу у цркви Светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту и парастос за страдале на Шушњару служио jе владика бихаћко-петровачки Атанасиjе. Владика Атанасиjе jе у обраћању поручио да jе наjважниjе да оваj догађаj и жртве на Шушњару не буду заборављени. “Ове жртве заслужуjу достоjно и видљиво обиљежjе, а наjдостоjниjе jе православни храм, капела у чиjоj би унутрашњости била исписана имена страдалих”, рекао jе владика Атанасиjе. Он jе истакао да уклањање табле са именима пострадалих

Knez_Lazar.jpg

Како су усташе спречене да униште мошти кнеза Лазара и цара Уроша

2. август 2015.

тога да 13. септембра. 1941. године, избегли архимандрит Лонгин званично обавести Свети архиjереjски синод СПЦ о погрому коме jе изложена црква Кнез Лазар Две године након почетка Другог светског рата, 10. априла 1941. године проглашена jе Независна држава Хрватска, тада jе усташки режим посебан акценат ставио на затирању Српске православне цркве, коjа jе, у то време остала као jедина установа коjа jе на неки начин окупљала народ, кад jе то могло. Наиме, многи храмови, али и свештенство и монаштво опуштени су и оскрнављени , а у jедном jе покољ изведен у самоj цркви. Један од главних злочиначких идеолога Миле Будак рекао jе да jе Хрватска „држава двиjу вjера: католичке и

Milica_Kotur_i_Dane_Malesevic_na_konferenciji_za_novinare.jpg

РАСПИСАН КОНКУРС ЗА ИЗРАДУ ИДЕЈНОГ РЈЕШЕЊА

31. јул 2015.

Милица Котур и Дане Малешевић на коференциjи за новинаре Министарство просвjете и културе Републике Српске расписало jе анонимни међународни конкурс за израду идеjног урбанистичко-архитектонског рjешења Мемориjалног центра у Спомен-подручjу Доња Градина, коjи ће бити смjештен на око 4,5 хектара површине. Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић рекао jе да ће центар имати шест диjелова – прилазни плато, макету логора Јасеновац и Доња Градина, затим музеj, административни и образовно-истраживачки центар са техничким блоком, плато за комеморациjе и манифестациjе, вjерске обjекте Срба, Јевреjа и Рома, и споменике жртвама и настрадалоj дjеци. Истичући да jе риjеч о сложеном проjекту, Малешевић jе навео да ће конкурс бити отворен до 9. новембра, те

Surmanacka_jama_002.jpg

БРАТСКА ПОМОЋ И ПОДРШКА СВЕТИМ ПРЕБИЛОВЦИМА

30. јул 2015.

У пребиловачком Дому културе, 7. августа увече, заjедно ћемо отворити изложбу о Пребиловцима коjа ће ту бити изложена као стална поставка. Удружење грађана Јадовно 1941. из Бање Луке, помогло jе обнову Храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима са 600.00 конвертибилних марака, што jе само дио непрестане подршке и помоћи овог братског Удружења Пребиловцима и Српском националном друштву Пребиловци. Удружење Јадовно нам jе даровало вриjедну изложбу докумената и фотографиjа „Пребиловци“ и прениjело права организатора ове изложбе на СНД Пребиловци и на потписника ових редова. Украсили су обновљени Дом културе у Пребиловцима српским националним знамењима: црквеном, народном и државном заставом . Ако Бог да, у овом Дому, ћемо заjедно 7. августа увече, уочи

Crkva_Sv.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА НЕВИНО ПОБИЈЕНЕ ЛИВАЊСКЕ СРБЕ

30. јул 2015.

Парох ливањски Жељко Ђурица служио jе jуче у бањалучком храму Светог Јована Богослова парастос за више од 1.600 невино пострадалих Срба са ливањског подручjа, коjе су усташе побиле краjем jула 1941. године. Служење помена организовало jе Удружење грађана “Огњена Мариjа Ливањска”. Бранко Лаганин из бањалучког Пододбора овог Удружења рекао jе Срни након парастоса да се у Бањалуци помен служи већ десетак година уочи празника Свете Великомученице Марине – Огњене Мариjе. Он jе подсjетио да се већ више година парастос за недужно пострадале Србе ливањског краjа служи и у Храму Светог Марка у Београду у недjељу коjа претходи Огњеноj Мариjи. На празник Огњене Мариjе, у Ливну ће у капели у спомен

Hram_Hristovog_Vaskrsenja_u_Prebilovcima_003.jpg

ДОДИК: ЖИВОТ ТРЕБА ДА ЗАЖИВИ У ОВОМ СТРАДАЛНИЧКОМ МЈЕСТУ

29. јул 2015.

Храм Христовог Васкрсења у Пребиловцима Предсjедник Републике Српске Милорад Додик рекао jе да су многи мислили да су убили Пребиловце, али да jе наjважниjа порука ових дана да су Пребиловци живи, да живи успомена на оне коjи су страдали и да треба да заживи живот у овом страдалничком мjесту. Додик jе истакао да би Пребиловци могли и требало да буду мjесто помирења и мjесто у коме би почела да се пише jедна нова историjа. “Неколицини нас остало jе да своjим ентузиjазмом направимо храм коjи ће бити посвећен жртвама Пребиловаца и циjелог овог краjа. Желимо да заокружимо спиралу злочина”, рекао jе Додик новинарима у Пребиловцима поводом освештања Храма Васкрсења Христовог у

Donja_Gradina_4.jpg

ТЕНДЕР ЗА ИДЕЈНО РЈЕШЕЊЕ МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА

29. јул 2015.

Доња Градина Министарство просвjете и културе Републике Српске расписало jе међународни тендер за израду идеjног урбанистичко-архитектонског рjешења Мемориjалног центра у Доњоj Градини, коjи jе обjављен на порталу Агенциjе за jавне набавке БиХ, потврђено jе Срни у Министарству. Тендер jе расписан у понедjељак, 27. jула, а рок за приjаву понуђача jе 9. новембар ове године. Директор Јавне установе “Спомен-подручjе Доња Градина” Милорад Буква оциjенио jе за Срну да расписивање тендера представља први конкретан корак ка реализациjи Програма уређења ове установе. Програм уређења “Спомен-подручjа Доња Градина” дониjела jе Народна скупшина Републике Српске. Реализациjа овог програма предвиђа изградњу мемориjалног центра са прилазним платоом, музеjем, истраживачким центром, макетом логора “Јасеновац”, те изградњу административно-образовног центра,

Parastos_stradalim_Srbima_u_glinskoj_pravoslavnoj_crkvi.jpg

АНТИФАШИСТИЧКА ЛИГА ХРВАТСКЕ ОДАЛА ПИЈЕТЕТ УБИЈЕНИМ СРБИМА

29. јул 2015.

Парастос страдалим Србима у глинскоj православноj цркви Антифашистичка лига Хрватске одала jе пиjетет убиjеним Србима из Глине и села некадашњег котара Вргинмост, а комеморациjа поводом обиљежавања 74 године од усташких злочина одржана jе у Цркви рођења Пресвете Богородице у Глини, на мjесту некадашње православне цркве у коjоj су од jула до августа 1941. године усташе убиле готово 1.000 мушкараца из тог краjа. Парастос jе предводио свештеник Српске православне цркве Слободан Дракулић, а положене су и руже испред Спомен-дома изграђеног 1969. године, саопштено jе из Антифашистичке лиге Хрватске. Представник Антифашистичке лиге Драго Пилсел напоменуо jе да су “света мjеста” повезана обиљежjима вjере, завjета и ходочашћа. “Ваљало би да мjесто Цркве Пресвете

Доња Градина

ВИРТУЕЛНИ ОБИЛАЗАК СПОМЕН-ПОДРУЧЈА

29. јул 2015.

 Спомен – подручjе Доња Градина На Интернет презентациjи Спомен-подручjа “Доња Градина” доступна jе апликациjа коjа омогућуjе виртуелни обилазак тог мемориjалног комплекса, потврдио jе данас Срни директор те jавне установе Милорад Буква. Апликациjа за виртуелни преглед на страници www.jusp-donjagradina.org доступна jе од 1. jула. Приступ апликациjи омогућен jе и мобилним телефонима. “Виртуелним приказом обухваћена су сва гробна поља и други обjекти комплекса мемориjалног подручjа, а планирано jе и даље унапређење садржаjа тог приказа”, изjавио jе Буква. Буква jе нагласио да постоjи интерес за садржаjе приказане на Интернет презентациjи Спомен-подручjа “Доња Градина”. Он jе додао да jе иновирање и унапређење Интернет презентациjе у садржаjном и визуелном смислу предвиђено овогодишњим планом и програмом

Parastos_kosiocima_i_zeteocima.jpg

74. године од прве немачке одмазде у Србији: Сећање на стрељане родољубе

29. јул 2015.

На Спомен-гробљу поред магистралног пута Косjерић – Ваљево, одржана комеморациjа и служен парастос 81 родољубу, коjе jе 28. jула 1941. године немачка казнена експедициjа стрељала у знак одмазде за jедног убиjеног воjника – мотоциклисту Парастос косиоцима и жетеоцима КОСЈЕРИЋ – У присуству родбине, представника локалне власти и борачких организациjа, на Спомен-гробљу на шумовитим Буковима, поред магистралног пута Косjерић – Ваљево, у уторак jе одржана комеморациjа и служен парастос 81 родољубу, коjе jе 28. jула 1941. године немачка казнена експедициjа стрељала у знак одмазде за jедног убиjеног воjника – мотоциклисту. Према историjским подацима било jе то прво масовно стрељање народа у Србиjи, спроведено према злогласноj наредби Раjха, да се за jедног

Aleksandar_Kostovic.jpg

ЗАБОРАВ ЈЕ НАЈВЕЋИ СРПСКИ ПОРАЗ

29. јул 2015.

Насљедници исте оне политике коjа jе пуниле jаме дошли су након 50 година и експлозивом уништили кости жртава… “Како ставити у исти кош више од милион српских жртава у том рату са било чим што се дешавало на овим просторима?”, пита историчар Костовић Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Уочи обиљежавања 74 године од страдања више од 4.000 Срба у Пребиловцима у Другом свjетском рату, историчар из Источног Сараjева Александар Костовић упозорава да jе “заборав наjвећи српски пораз”. “Срби су изразито полицентричан народ са веома израженим регионалним идентитетима, при чему се та регионализациjа преноси и на друге сегменте живота”, оцjењуjе Костовић у интервjуу Срни. Он сматра да су Срби толико подиjељени да су

garavice-stratiste.jpg

Годишњица страдања Срба, Јевреја и Рома на Гаравицама код Бихаћа

28. јул 2015.

Стратиште Гаравице Завичаjно удружење Уна позива Вас на традиционално обиљежавање страдања Срба, Јевреjа и Рома Бихаћа и бихаћког краjа у Другом свjетском рату ГАРАВИЦЕ 2015 Традиционални помен одржаће се на Гаравицама, поред магистралног пута, 3 километра од центра Бихаћа према Плитвичким Језерима, 09. августа 2015. године у 11 часова.   Програм обиљежавања: Почетак: 11.00 часова Хор КУД ”14. фебруар” из Бања Луке извешће пригодне пjесме и рецитациjе Кратки час историjе – сjећање преживjелих Парастос и бесjеда Епископа бихаћко-петровачког г. Атанасиjа Јевреjска молитва и пригодни говор Рабина Ромска молитва и пригодни говор свештеника Обраћање гостиjу Обраћање организатора Обилазак хумки, паљење свиjећа и полагање цвиjећа   Организован jе бесплатан превоз из Бања

Biskup_Mile_Bogovic.jpg

БИСКУП БОГОВИЋ: ЈАСЕНОВАЦ ЈЕ ЛАЖ

27. јул 2015.

Бискуп Миле Боговић Госпићко-сењски бискуп Миле Боговић тврди да су Хрвати жртве устаничке пушке из Срба – мjеста у коме су 1941. године формиране jединице за борбу против усташке НДХ. У мjесту Боричевац, током проповjеди, бискуп jе рекао да jе концентрациони логор Јасеновац – “велика лаж” и да се за ту “лаж” издваjаjу велика друштвена средства. Он сматра да jе и устанак у Србу “лаж”, као и многи други скупови на коjе се ослањао, како наводи, “партизанско-комунистички режим”. У мjесту Борићевац одржан jе контраскуп прослави устанка у Србу. Окупљени су користили усташки поздрав: “За дом спремни”, а говорници су тврдили да 27. jула у Србу “ниjе био антифашистички, него четнички

Milica_Gaj.jpg

СРБИ УВИЈЕК ПРЕКОМЈЕРНО СТРАДАЛИ ЗА СЛОБОДУ

27. јул 2015.

Милића Гаj Предсjедник Републике Српске Милорад Додик изjавио jе синоћ у Милића гаjу код Козарске Дубице да jе слобода наjважниjа риjеч у историjи српског народа, коjи jе због ње увиjек страдао прекомjерно. Обраћаjући се окупљенима, Додик jе нагласио да се због борбе и жртава српског народа у Другом свjетском рату, а затим и у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату мора чувати Република Српска и за њу се борити jер се данас борба за слободу брани на други начин демократиjом, процедурама и референдумом. “Ја сам спреман да будем жртвован да би остварили своjе право на референдум у Републици Српскоj jер jе Српска смисао историjске борбе овог народа. Ми смо данас у Српскоj слободни.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Зидне новине Кфора

Италијански официри из састава Кфора терају нас да убудуће пажљивије читамо новине.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА